Podunavka Zemun

838

Јз®дуважгвв5д.

миру набавпти. У имућни.иг землаиа губи у дуготрагоћемг рату, и самг поб^дителћ нешго одђ свогг благостана. Заго е ШпанволацЂ и бмо посгоан1и битки, него остали народи, ал 3 то н!е бшо плодђ нћговогг гоначкогг духа, нити лгобавв кђ отечеству; ерг онг то едва и разз г ме. Онђ е рођеашИ слуга н-ђгове власти, н 4 говб1 попова, кои га новцемг, пакомг, одпуштен4мг грехова на свашга навести могу. Нћгово хриопанстно зависи одђ броанице. Између Шпанволаца има изреднм, благороднв1, виспренм духова. Ал' е нБ10иг брои врло малм&. И сажалћвамг ове изредне мужеве, што између таквм землаиа живши мораго. Наша е служба врло тежка бмла, готово свакш данг смо имали походе и битке. Земла и клима бмла намг е врло ненаклонћна. Навпрјатше самв тренутке з г жпвао, кадг самв усамлћнЂ бмо; ерЂ саив оида могао снивати. А о чему? 0 Крансаку и Емилш. Нћнг ми е ликг тако живо у памети остао, да самв га впше пута забаве ради маказама у арпи резао, и свагда самв га добро погодјо. Н самБ жив10 у Шианш кодг могг иолка врло усамлћнЂ; тако да су ме другови мои често човекомрзцемг називали. И занста умало што нисамБ самг оно иостао, одг чега самв Орниа радо излечити хтео. Али н самв сасвимг противноположенммг путемг до тогг разположена ДЈ'ха дошао, а не као онг. Л самБ постао сасвнмг равнодушанЂ према лгодскомђ дрз т жству, шга више и избегавао самБ га, у колико самБ могао, не што сомб преваренг 6б1о , него што се нпсамћ надао да ћу икадЂ тако лгобведостоВне лгоде наћи, какве самв у АлбертовоВ кући нашао. Ко е што лепше уживао, тав за горе непнта. Смртв могђ отца, кои ми е прилично иманн заоставјо, и немогућноств иступити изђ воене службе, умножила е мое неразположен4. У овомг непрјптномг положешо провео самБ јоштг неколико година, кое су бБме богате у догађаима и д4лима, но кои пре заслужуго да ш заборавимо него да ш причамо. бдно !)3 *ле окончало е подг бедемима Тарагоне мои военмИ течаВ живота. Нре тога д0610 самв бмо орденг почестне лепе а наскоро постанемг и подполковникомг. Мм горишимо на бедемг Тарагоне. Н самв предводш мои батал1онЂ, еданг куршумЂ, кои ми е крозЂ ногу прошао, обори ме. Мои воИници тако су ме лгобили, да су 6 бии толико човечни да ме изђ ове гунгуле изнесу. Врло самв много крвп изгубјо, а за неко време и свеств; зато будемг однешенг Барцелону. Садг е бмло НБ1тан г ћ, да л' да ми долшо чзстб ноге одсеку ил' не. Мени е бнло све едно, шта вкше неби марјо и кадг бм ми ко казао да ћу умрети. Помисао да ћу целогг живота као богалв на шгакама ићи, ше ми нимало ир^нтна бнла. Али стварБ се преокрене. Некји младг хирургЂ (лекарЂ, што ране лечи) прими ме се нзђ неке особите лгобави и одвраћао е врло одважно и слободно свое предноставл&не одђ тогђ намеренн, да ми ногу одсеку. Оваи се младми човекг бодћ у томђ разу.мевао, него н-ђгове старешине, што нје у свету никаква редкоств. Они су се дуго свађали. Главни лекари потврђивали су да морамг ил' ногу ил' животђ прежалпти , ерЂ се успален-ћ неможе избећи, а младми доказиваше, да ми може и едно и друго осгати, само што ће ми се повре))ена нога укочити п што

ћу за воену слЈ г жбу неспособанЂ бмти. Наниосле ми дозволе да бирамЂ кое оћу , и н се решпмг сг опасности живота, да се овомг младомг лекару поверичг, и заиста самБ добро урадш, што сзиб се на нћга ослонт, ерг не само што нисамБ животг изгј *610 него ни ногу. Леченћ е дуго транло. Међутимг доб1еиг честнив одпустЂ сђ годишнбомђ платомЂ. Изђ Барцелоне су ме одвукли у банћ; изђ бана у Фи . . . и ПерпинннЂ. Иа штаки самБ могао опетЂ ићи, безг бола и безг раманн; само' што ми е нога ако ослабила бБ1ла. Но та слабостБ изчезавала е мало но мало; ал' ма се нога све више и више кочила. Саветовали су ми да опетЂ употреблнвамЂ минерална купатила. Н самБ се међутимЂ ренпо бмо, да идемЂ у мого постоибипу, да иримимЂ мон добра, кон еамв одђ отца наслћдш. Али ночемг е сво мое иманћ подг надзиран1еиг некогг могг сродника станло и добро напредовало, то самв сг нкимг куцанћмг срдца помислш на купалишта крансачка. Ахг ! п самБ врло чеето на нби ммслјо; па самБ се опетг боао да тамо идемг. Еми.т е безг суми -ћ већг удагабмлаг а сигурно се за четири ил' пегг годпна и више што у албертовоП породици изменуло. Иа и кадг небм Еми.иа удага бмла, чему бм се имао одг нћ надати? Н самБ е негда лгоб10, ал' она мене ше. Садг самв наново мое спокоаствои задоволБСтво за дуже времена на коцку метао. Емп.ш е могла и умреги. Чисто ми се срдце потресе при овомг помислу. Болћ ће 6 бгги за мене ако останемг у незнанго и неизвестности. Садг самв бмо тако сретанг и задоволниг, као што се само сђ кругоиЂ ногомђ бмти може. Нпкаква ме сграстБ Н1е мучила. Бурћ прве лгобави утишале су се и тако самБ садЂ бмо независимЂ, светг ми бм.чше отворенЂ. Н самБ се дуго борш, докђ се нисамв наипосле реШ10, и ако се томе нои разумЂ противш да онамо идемЂ, кудЂ ме срдце вуче, а то е у КрансакЂ, У угоднммг и пространнмг колима, коа самБ у Перпиннну кушо пођемг, праћенг моимг вернимг Томомг, у Крансакг. Кадг самБ после неколико дана оно мало место, сг коимг су се мое ммсли често забавладе, изг далека угледао, спопадне ме некШ необичанг етра. Садг самв желјо, да самБ милама одг нћга удалћнг и у мало што нисамБ поштансконг кочјншу зановедјо да окрене. Нешто самкслупо, као да неће за мене добро бнти , да тамо идемг, — као да ме нека несрећа очекуе. Бадава снмб се трудм г да таи мои суевћрнни стра надвладамг. Међутимг прођемг крозг ово местанце и зауставимг се предг добропознатммг гостилникомг, са силнммг куцанћмг ердца. Бмло е прштно готро у Неделго. Дела породица Албертова бмаше у цркви, осимг — — она ми изиђе на сусретг чимг у кућу у!)емг, Коме небм садг срдце куцати морало? То бмаше Еми.пн. Ал' не, то небмнше она, већг живо божество у виду Еии.пе. II самв за време могг одсуства непрестано ммсл10 на ово шестнаИстогодишнћ девовче; —- али какву промену могу четирг године проузроко -вати! Она већг бмнше савршена девоика, пуна прјатносги и до-