Podunavka Zemun

246

ПОД9НЛПКД.

готовђ , у комг самв се доста дуго упражнлвао, и предамг га краснои Марш. Она га посмотри за некодико тренутака, промрда главомт. и рекне: „То е Емилјл!" Ликб е ишао одг руке до руке ■— и свакш е рекао: „То е ЕмилЈа." — Н се збунимг. Емил1Н ми се поклони и рече: „То самв а." Орни ми попрети прстомг и рекне: „Н самв сретант., што нисамв доцкант> дошао." Госпа Албертовица, кон е хтела ту стварв на болћ окренути, јоштђ е већма покварн, рекавши : „Н заиста у овомђ лику налазим-Б много наличности на Марш, али кадг е г. полковникђ одг насг отишао, бвма е она тект, четрнавстогодишн^ћ дете; но садг е лпкђ оваЛ на нк> здрано наликЂ. Пређе н1е она косу тако носила, него Емилјн , али то су само споредности." „Не, то е главно!" повичу свп: „то е доказателство, да е еамо на Емилпо мисл^о." „Не," одговоримЂ а, „то е доказЂ, да е ликђ обе едно на друго наличеће лепоте у мо10и памети споенЂ бно. И кадЂ бм мои сандукЂ отворјо, могао 6 б 1 вамЂ Јоште ону ружу сачЈ т вану показати, кого самв као едину драгоц-ћноств изђ Крансака понео; и кок> самв одђ господичне Мар1е при разстанку добт." Марјино лице поцрвенц стидећи се. Она ме сз г мнително погледи. Г. Албертовица рече: „А мбј вашу јоштђ и садЂ чувамо у раму обкружену лепБШЂ везомЂ." Врло ми е мило бмло, што су се сви трудили, да ми доказе непрекинутогЂ прјнтелства и опомшшна даду и тако се ослободимЂ ове мучне забуне. 6рЂ Марјго самв негда истина као ликђ детинвске лепоте обожавао; али ЕмилЈк) самв лгоб1о, на нго непрестано мнслјо и нго у Крансаку опетЂ потраж1о. У тренутку могђ долазка држао самк Марто за Емилјго и тада ми се далеко дражестншмЂ учинила, него икадЂ што е бмла. и одђ тогђ самБ е тренутка страстше Л10610. 0 ! како ми е бнло кадЂ самБ се овогђ заблуђенл ослободјо, и осведочш се, да е Мар1И предметЂ могг обожаванн. Ббш самв у правов несвестицБ1 и заб} г ни, или како ћу е назвати , пре нсгђ што самБ Емилш опетЂ вид10. Али како се са своимђ мужемЂ показала, све се у мени измени. Сва страств прејје на Мар1го. Емил 1 л била ]' оштђ млада , 10 штђ лепа , јоштђ лгобведостовна; али покраП Мар1е н1е била више Емил1н. Обмане нестане. Она ми осгане шшђ као мила нрттелБица; али никако нисамБ могао поннти, како самв го могао тако лгобити и обожавати. Па и кадЂ небБ! шшгђ садЂ удата бБна, само бм Марјго лгобјо, а нигда Емилго. 1оштђ при првомЂ момђ задржаванго у Крансаку осећао самв спрамЂ Марје неку особиту таину, но ипзкђ велику наклоностБ, кого нисамБ могао себи никако разаснити. Л самк лгоб10 Емилда као девовку, а Марјго као небесно какво подобје, кое ше за оваи светЂ створено; као неко више СЈштество, коме се ми земни едва приближити смемо. Еми.иа е бБ1ла врло срећна са своимђ супругомг; а онђ е уживао поредт. н^ћ небесно блаженство. ПолБСка к У^а > У б 'оЈои су обитавали , бБ1ла е врло лепа, окружеиа краснБ!МЂ баштама , светла и по лепомЂ крого сазидана, а притомЂ го е Орни много и улепшао.

Н самБ 6 бш овде свакШ данг и шетао самк се по сћновитимЂ баштама , кадЂ самв изђ купатила изишао, и завидш самБ Орн1евои срећи, кадЂ самв га видјо да се поверително са својомђ младомЂ еупругомЂ нзмеђу чбунова шета или да сђ нбомђ удублћнг у разговорЂ на чистои зеленоГг клупи поредЂ куће седи. ЗатпмЂ помб 1 слимђ на мого собствен} 7 срећЈ 7 , кадЂ бБ1 се овако са лубезномЂ МарјомЂ шетао -— али свакјн данг са слабшмг надеждомг. Марја ме нје лгобила. ВећЂ самв четири недел^ћ у Крансаку 6 бш , и никако се ше спрамЂ мене изменпла. Н останемЂ 10штг четири недел'ћ и никако нисамБ ни едногг тренутка добш да сг нбомђ насамо б}-демг. Четвртг године прође , и н као некомг невиднмомЂ силомђ свезанЂ, нисамБ нн за еданЂ коракЂ у томђ напредовати могао , шта више, шштђ самк одђ н4 удал^ћнш 6 бш него у првимЂ данима могђ бавлена у Крансаку. У каквомЂ самБ одношенш са Емилшмг пре четири годпне 6 бш, у таквомг самв 6 бш садг са н-ћномг сестромг. Ова е као и она знала исто онако сваку озбилћнш речк шаломг одбити, и свако покушен^ћ кг прпблнженго осуетити, подђ впдомг као да то текг случаино бБ1ва Што е Емил1а посредствомг свое з ? милнтости и безазлености учннпти могла, почемг Н1е хтела ни чути нп разумети оно што ше хтела; то е Марш много лакше 6 б 1 ло учинити својомг искреномг и простодушномг детинскомЂ невнности н некимЂ величествомЂ, кое са свбшђ онимђ што е чинила споено, свакоме, кои ши се годђ приближш, неко етраопочитан^ћ уливаше. Тако е велика н-ћна сила надамномЂ бБ1ла, да н, чимг сзмб у н-ћну околину дошао , нпшта друго бити нисамв могао, него она, да самв се, поредг овогг мирногг веселогЂ и невиногЂ ан!)ела, мое страсти као каквогЂ безчестногЂ чувства, као каквогЂ безумја стнјјо. Алп тбшђ е горе мон внутреноств повређена била. Сђ прнближаван -ћмЂ есени изгубимг св}' надежду и мислЈо самБ бегствомг веће страсти избећи. Спокоиство самв изгз'610.

Зато 1имг рекнемг као да ме мои сродници на мои отечествена добра позкшаго, и спремимг све за одлазакг. Сви су жалили што ме мораго изгубити, па и Марјн. А затимг су се трудили да ме прнмораго да се обећамг да и сл^дугоћегг пролећа на неколико месецш у Крансакг дођемЂ; само е Марјн садг ћутала. П самБ сз'мнно — на то ме е н4но владан-ћ навело —. да ли ме лгоби, или ме се озоилбно ослободити жели. бдногг готра шетао самв се сг нбомђ и с* Емил 10 мђ по Ортевои башти. П станемЂ кодг едногг ружичногг бокора и рекнемг шалећи се : „КадЂ самБ прввнЧ пјтђ КрансакЂ оставш дали сте ми едну ружу на путЂ, а садЂ недате ми више ни нго. Цветне кралвице нестаде. Она е оставила за собомЂ, као и свака радостк, кадг прецвета, само подлБике. Марјн поцрвени, погледа стидлбпво на страну, али се брзо повратп изг ове забуне, и одговори са своимг обнчнимг умилнБ1мг смешеи1;мг : „Садг е редг на мого сестру." Еми.пл ми хтеде одговорити кадг е наеданпутЂ нека девопка одзове. Марјн хтеде свокјп сестри сл-ћдовати. Али