Podunavka Zemun

278

ПОДУН1КК1.

Фридрихг, кои е право заслужено име великогт. залуч10, 6 б 10 е еданг одг они отлични мужева, кои судбу, силни царева одправлнга, и достоино место у всемирнои пов ^стници заузимак). Онг само себи има захвалилити свого величину; све што е онђ бно, 6 бш е, као што обичествуемо говорити, чрезг себе. Премда е за престолг кои му е кадгодг припасти морао, рођенг , опвгб н1е он7» подобно дрз г гимг прпнцевима, мазлвиво воспитанје получ1о; шта више, н-ћгови родителки нису му ни о о старан^ћ и ону обичну нћжностБ поклонили, сг К010МЂ родителБИ децу свого усрећаваго. Фридрихг Вилхелмг, н1;говг отацг, 6 бго е немилостивг и деспотическш човекг, кои е сг нвимг строго, и може се рећи, и сурово поступао. Подг видомг, да свогг сина за доброгг воиника коспита, умал10 му е н-ћговг нужднБШ ужитакг, изложш га е тежкоВ недоскз 7 дици, лишавао га е сна, и немилостиво га е за наиманго погрешку казнјо. Млад1и Фридрихг, кои се св1го величествени осећанн, кон животг међг родбиномг пробз т 1)уе и дае, лишити морао, тражш е утћху у наукама, спрама коп е велику наклоностБ показивао; особито е онг употребш свое при.тћжате на читан^ћ Франц > г зски кнБнга. Занимагоћи се тако, прибави себн ј г чтивостб и оне Фине нрави, сг коима се онг у двору свогг отца тако одликовао, и отацг му се збогг тогг тако лготш, да е о н:ћму обичествовао говорити : „Онг е прави Фићфнрићг ФранцузскШ, ( комг се н бадава трудимг." Пакг опетг таи ФнћФирнћг французскШ, МаркграФство Бранденбургг, кое е текг кра.гћвсчвомг постало било, у еднз' одг први држава Европе обратш, и онг е био основателБ славе родбине свое. Али, пре негг што е снвне такове надежде о себи младни Фридрихг дати мого, био е онг на злочесто поступан-ћ, кое е одг отца свогг искуспти морао, тако нко огорченг, да заклгочи, одг н^ћга б^ћгствомг избавити се, и у Французску отићи. МдадмВ некЈИ ОФИцирг, именомг Кагте, бно му е другг, и онг 6\ га тамо пратш, Но несрећнимг некимг случаемг отворе писмо, у комг е Фридрихг данг б^ћгства опред-ћлш. Фридрихг Внрхелмг о томг изв-ћштенг, да сина свогг у ономг магновенјго кадг е оваи на конл усести хотео, ухватити и кг себи довести, и би га сг собственомг рукомг уб1о био, да га другн одг тогг задржали нису. Онг га да у градг Ккштринг одвести, и ту у празнои соби безг свакогг намештан затворити. Нити се ту свећа, нити кнвига каква осимг бнб.не и зборника давала, као да су га о скорои смрти устрашити, и Богу душу свого препоручити му хогћли. Међутимг мислш е Фридрихг Вилхелчг, како бБ1 свогг сина осз 'дити дао, и кадг мз т н4гови попечителБи рекоше да ни еданг судг нема власти наслЂдника престола казнити, то онг онда заклгочи, да га као обичногг согника у армади военомг суду подчини. Млад .Б1и Принцг и Катте буду на смртв осу])ени. Већг е Фридрихг смотр1о бкш крозЂ решетку свогг прозора да е

шаФотг (губилиште) начин^ћнг, и оиг се ше могао сумннти, да е грозна та справа за н-ћга опред-ћлена. Но цела н-ћгова казнв состоала се у томе само, да онг свид -ћтелБ погублешд несрећногг друга буде. Фридрихг надне при ужасномг томг позоришту у несвеств, а после у тешку болестк. Свир г ћпБ1И родителБ, кои е гласу природе ухо свое затворш 6бш , дозволи изђ призрешл политически отношен1н, да се сннђ н "ћго†непогз ; би, но опетЂ га баци у тавницу и гекЂ после дугогЂ времена дозволи му, да се у двору поави. Опроштен-ћ очино скупо е Фридриха стало; ерЂ се онг мораше противг свое вол4 сг едномг принцезомг венчати, кого онг лгобш нје, премда е ова н"ћга достоина била, и кого е онг поредг свегг тогг, што сг нкомг живити н е хотео, одвећг почитовао. У Раинсбергу обнтаваше онг и ту се наИвише занимао са наз т кама, корешпондирао е са многимг славнимг списателБима , а понаИвише са Волтеромг, комђ се е свагда дивјо, и когђ сз ' сочиненјд многа кђ изображенјго вкз - са и н -ћгови мисли принела. Тако онђ проживи шестБ година ннилепши н&говогг живота, докг га Н1е смртБ н$говогг родитела одг муза, кое с^' му тако миле бнле, отргла. Онг ступи на престолг, и одма почне као већг остарели владателБ владати и свого државу з г правлнти. Умножи воискз' и почне се за воину спремати; 10. Августа 1741. иочне ратовати. Овде нје место да све н^ћгове дз'го трагоће воине и саине поб1>де броимо, а и простора за то небб1 6б1ло , ерг е пов-ћстница Фридрихова, пов1;стиица Европе. Слободне часе, кое су му државни послови дозволнвали, иосвећпвао е онг хз'дожествама и филозоф 1 и . У СанСуси жнв10 е онг усамл^нг и сасвимг просто, тз' е онг 6бш дружелгобивг и ту е приступг кг н-ћмз' свакомг слободанг био, кога е или лгобопитство или удивлеше тамо водило. За време н-ћговогг царствована слободна печатнн безобразлукомг е поста.та; ни спроћз' едногг влад^ћтелн нЈе више порзтателни сочинешн неказн^ћно написано 6бпо , него што е противз' Фридрнха. Онг е себе осећао много већегг и благороднјегг, нежелг да бм сочинител г ћ исти поругателни сочиненјн изтражнвао, тако се онђ ти нападена страшјо, да е еданЂ нутЂ , кадЂ е крозг прозорг свое палате многе лгоде предЂ едномЂ гшшкви.шмђ , коа се на н -ћга возносила, скупил4не видјо, исту сниже обесити дао да се бо.гћ читати може. ФридрихЂ е бмо средн-ћгг возраста , п ишао е мало погрбл ^нЂ, сђ главомЂ на деснз' странз 7 . Черте (гћговогг лица бБ1ле сз 7 пз*не изражеша и енерг1е. П4гово одвећг просто одело бБ1ло е кадкадг забатал4но, и силно оно шмркан т ћ бурмута 1оштг га е гадшимг учиннло. У пос.гћднБИМЂ годинама свогђ живота спавао е 063 'ченЂ и у чизмама, као да бб1 свакогЂ магновенн на конн усести хотћо, онђ е самг до свое смрти одправлло све послове свогђ крал &вства. м. л. с.