Podunavka Zemun

ЈШСЧП. ЗА 3.бГ».«КУ В9 ВЈ4УК.Т.

еданг кадг друпЛ свакЈД су дант. у варошв пшли, да бм име оногг мира нарушителл проклмвнлн. Али е ду'овни(1 пастирг одг Обер- и Нпдерфарена свакјв путг долазјо иишта несвршивши , врт> докг оде у варошк, онг ил' е заборавш порадг шта е отишао , ил' е заборавш казлкане му знаке , по коима се онаи иоже познати. У толико е срећнји бмо гоеподинг Мачићг, алн се упустјо бмо у сасвимг детшљске ситнарје ! — О.п, Сосане е дознао толико поединостш, кое се тичу нћногг обланнтела, — као да лма рупицу на бради , какве му е бое коса, очи, да лма четири протена сг камен-ћмг на прсгима , подбрадникг и т. д., да ше могло промашити Свакогг е редомг проматрао, кои е годг бшо на свадбу у Ваиблингену : као што е онисанг, у ВаИблингену се нје такавг могао наћи, — морао е дакле бмти осимг ВаИблингена. Са сгране господе пакг нје бнло, осимг што е бмо некји стармП господинг што прима а кцизе изг сј -седне прве вароши , и осимг господпна Б а р о н а о дг М а л ц е н г , одприлике да му има двадесетг и осамг година. Како е пакг господинг Баронг одг Малценг три сата одг Ваиблингена на своимг добрима жпнјо, и спе женсктЉ, кое сј г играле сг нкиме и кое нису, опомпннле су се врло точно н добро подбраднлка, руиице на бради и т. д., па и саИнога прстена, одг кое неке доказмваше да е имао седанг, неке да Ш е имао три: то е стварв била нсна, сг тнмг већма, што саспимг случаино нека мала, грбава ћерка апотекарова, коа е неиграгоћи сталла само и гледала, наведе, да е Сосана већг кадг сј г у пола изпграли енглеску игру , изг друшгва отспла се са младнмг господиномг Барономг и отишла изг сале. Тетица Рузпариновићка скакала е одг радости, што се то пронашло, па шта ћешг више да е то бмо шшг баронг, кои е несрећу ту заподео. Изг онм стопа после држаногг домаћегг савета, буде послато пнсмо у МалцендорФг н младни господинг баронг Помпеи одг Малценг учгиво позватг, да изволи доћи у НидерФаренг, где ће се сг нвнме о врло итнимг пословима разговарати. Посланикг оде па се н натрагг врати. Прођоше четрнаестг дана. Ни ту одговора нм барона. Оклеван-ћ то врло рђаво прнми тетица, коа « млоге незгоде мпслила уклошпи тимђ, што ће зега имаги барона. Држанг е опетг наново домаћ1и саветг, и господинг Мачнћг наименованг буде за извалредногг послалика у МалцендорФг, иои ће стварв староме отцу бароновомг предложлти, ако младиб буде шта околишш. Поредг тога добне онг пуномоћје, да може наинажнш документг госпое главне саветнлковице прегледати даги, сг тимг уверенћмг, да е Сосаиа едлна насл-ћдница. На свакги случаи пакг, да мора онг уговоритн венчанћ, и то што годв пре може. Господпнг управителв укочи се у каруце госпое Рузмарнновнћке, у коима су бша два дората, н тако оде у Малцендорфг. Сг велнкимг нестрплћн^иг чекали су, да се

онг врати. Нко су се уздали у речитоств госпо (ШШ Мачлћа тако, да нлко н!е двоум1о, да ће онг сг подбраднлкомг Номпеа свонмг речма дотле довестн, да ће овав као везанг доћи и предг Сосану пасти. Наипооле ето ти га, али самг. Одговорг е донео, али горЈИ него шго га е ико очекивати могао. Младмгг баронг бно е — место у МалцендорФу, — у Веиоцји. Старни господлнг баронг имао е гшдагрз', н на посланство господнна двороуправнтелн тако се разлкпчо, да е попретш, ако се онг јошг кои путг тимг иосломг у замку Малценг поави, да ће напустити псе на н^ћга, да га напол-ћ изгоре. Кадг е иакг господинг двороуправителв оштрје мало окренуо и сасвимг понизно са велнкомг парницомг попретш, да му подагршта ово известно зак.почително изнсненћ: прво, онг ће свомг сину писати о томг нослу, па ако овни призва да е поклизнуо и сг едномг грађанскомг девовкомг заборавјо се, или се шшг упутјо и у разговорв о венчаик), онда се неће узтезати, да накнаду чести издаду у онолико, колико закони доносе; о венчанго и другимг коекаквимг такимг будалаштинама, нема ни разговора; треће, сг тимг некг се господинг уиравителБ одма до ђавола торна и т. д. Сосана е то чула, иа ћутала. Господинг свештеникг ше знао другога савета, него°каже, да се стварв з зме у разсуђен^ћ. Тегица Рузмариновићка да се гу ши одг СЈ 'за к ; ништа нје тела говорити ерг е жалила Сосану, али е овамо у срцу изг узбунЂногг ноноса гордоме барону нлнду клетвш на вратг слала. Гослодннг двороЈ 'правлтелБ предложи, да се стварБ одма преда адвокату и парница одлочне; у осталомг е тешш тетку тимг, да е све то по божЈоИ наредби. „Нлшга одг тога небБ! бмло," рече онг, „да л нисамк онда У игранго мои кукг напгћчјо." Сутра данг дође адвокатг Кратконогићг изг Ваиблннгена, еданг одг наДжешћи нзвртача права, кои одг бе.шга црно , а.одг црногг бело може ничинити, а оснмг личномг осветомг противу куће Малценове длсао е, што е пре више године напразно се молш са место правобранителн, кое е место нћму, дато едномг н^говомг н а II в е ћ е м г н е п р ј н т е л го. „Допустите ми да прлмегимг," рече онг тетици, „ако ваша госгшдична еестричина за годину дана небуде бароннца одг Малценг, н ћу изг мое кесе платити све парничне трошкове." Озбилвно ллце, коимг е онг ово изговорјо, улје тетки опегг добру волго, а парница се одма одпочне ц жестоко е вођена. Малии П омп еи. Но преко све те адвокатове ревностл, парница е споро ишла зато, што се обтуженмп прошетао по Венецш и Риму, а нј ждно е бмло очекивати одг н^ћга изасненћ на оно, зашто е обтуженг. Ме]јутимг се умложи фзмилјн у НидерФаРену са еднимг малимг богомг лгобавл, кон од-

пре онде никадг ше бмо, рупицу на брадл инао е као и немИ познатмИ прошећивало и по казивашо они кои се у томе разумеваго, на овога е сасвимг наликг бмо, само му е требало Јошг четирг, петг или седамг прстена' и подбрадникг. Сосана е бмла милостива маИка и пливала е у блаженству, гледећи у свое дете. ПГго е наИвећма желила, желн ЈоИ се испунила. Она се нлкадг 1пе толико радовала да добме човека, колико е желила да постане мати. Одг тетке пакг поставша баба, држала е то да е сасвимг осимг правога реда; ше могла башг кадг помисли да е бабомг постала покадкадг у лицу страшно да се ненаканви — али што бм бн', и тако мало по мало сг временомг и она огугла, или, као што е она имала обичаи казати, буде савладана м о ћ б н ћ н м о с н о в а. Деда свештеникг крстш е унуче. Договоре се, да га у светомг крштенго назову п о крштеномг имену нћговогг отца Помпеи, а презиме да се међу тимг неузим.гћ јошг дотле, докле се не сврши парница и сг нвоме то, оће лп се таЛ малми звати ПомпеВ одг Малцена или НидирФарена ? Докле се ПомпеИ малмД како кои данг у снаги и разумности крепш, дотле стигне и одговорг изг Рима одг Помпеа великогг. Писмо н1;гово нје 6б1ло ио желБИ и волби старогг госнодина барона, али шшг ман^ћ е поволбно 6 б 1 ло тетки Рузмариновићки. Но опетг е зато оно, изђ тогђ Ј 'зрока башЂ може бнти, додато актама, и адвокатг Кратконогићг, а и правобранителв одг МалцендорФа, н^ћговг крвнмб непрЈнтелБ, наодили су у нћмЈ' досга вуне кого су чупали и.разтезали, па тако парницу нвима по волби дугачку прели и усукивали. МладмВ е баронЂ то еств у Риму излвго безЂ икаквогЂ околишена и повише пута, што ше бнло по волби староме госиодину н нћговомђ правобранителго, да се врло добро сећа, да се сђ некомЂ девоГшомг на свадби у Вапблннгену сувише изблиза познао, али признае, да е она пре нћга преварила и намамила, него што е онг нго; да онг тј г женскЈ 7 ни пре ни после видш ни позиавао нје; да онг о тоД истогг женскоИ и н-ћноИ ћурастои смерности и доброти врло сумнн; да н'ћму 10шг н1е доказано, да е онг или ко друпн ономе дегетЈ' отацг; наипосле пакг: да се онг тогг случаа до зла бога стиди и жели, да се она женска шго пре тимг бо.гћ са новцемг подмири, само да непЈ ; ца покорг. Ио томе к писму дакле, кое е наИважнЈго стварБ садржавало, парница сг наивећпмг огорчен-ћмг продужена. 'Гетка РЈ 'змариновићка е сву свого гордостБ у томе разапела. Она е старомг господииу барону, кои се у више ред18 нудјо да се поравиаго, одговорила: да нбои Н1е стало за тимг, да се утрпа у породицу старогг господина барона, него е она наумила сестричпни своЈоВ честБ предг светомг повратити, а унучету свомг пристоино име набавитн, па башг ако ће е то и неколико илнда дуката стати. Она Н1е ни мислнла сестричину свого удати за господнна барона, кои е, окромЂ н-ћгове на аргш