Podunavka Zemun

ЛНСТ'1. .11 II II5ЈКЈ .

нсто и на европекомт. истоку — где су Нге- пун-ћно јошг сг распромт. црковни странка. Срб- опасноств нје погазила, а на другоГг ако се подонцн, кои су Литватго сг Полвскомт. саедин-ћну ска една песма приповеда: да е ђорђе Бранковићг казмвао изгледг на учаспе у пвнОЛ власти, одинали, и садг опетг МађарскоВ кралл дали — вданпуп 1ована Хунндји запмтао, шта ммсли сг вео « мало помало навславт племена истомг сувозеива сила устро>ма,' коа се'склона пока- в1>ромг чинити, ако онг надвлада; ХунвдЈП да кораку. Постали су насл-ђдни у своимг дворозала, да се противг Турака одапре. Владаоци Н1е одрицао, да ммсли землго учинити римока- вниа и задржали су, докг су се годг у савезу Србски и босански се нису ни еданг часакг толичеекомг; — на то да е ђорђе то исто држали, наивећш утицаИ у провинцји: шта више, оклевили, него су се сг последнвима удружили. питан-ћ и султану предложш, а оваи да е од- понекадг имг е н урођенацг за везира допуИ тако се на силу понви тнме устроенг и говорш, да ће поредг сваке џамје и цркву по- штенг бно. Но овммг поступкомг раздваали су тада осрбџто настоаванјћмг србскогг владаоца дићи и урођеницима допуститм, или да кланаго, се одг свога народа, кои е нкима у пркосг ђо\)Џ Бранковнћа — кое е преко све свое као што е тачо, или да се крсте, као што е у староп своши в г ћри постоннг остао, иа збогг несреће, име мудрогг и поштеногг мужа одр- овде у обичаго. По краинкои мери тако се уоб- тога одг државе и оружЈа исклгочени , постали жао, и кои ни садг нје штедјо блага , што е у ште мислило да радје стану подг Турцмма у су рашмг, као шго се то догодило и са свима с,рећиа времена стекао , — животворенг савезг, утврђенои в-ћри своши , него да се придруже хрнстјанима у царству турско.чг. когг су —• особито збогг онн дуговремени ра- в^роисноведи латш/скои. ђорђе коме су и у н-ћ— У Ерцеговиии бмла е та система тммг това, у коима е 1ованг Хунади праздникг Бож- говоИ деветдесетои години неупутна захтсвана умекшана, нпо су се неколико хрјстјански подества ХрЈстова на освоенммг и снегомг покри- на прелазакг у римеку веру чинили, поетонно главица сг едннмг числомг оружанм жигела у деннмг иоланама Хемуса. праздновао — тако ш е одбјно ; но по н^говои смрти женске одг целости одржали, и што су одг времена на срећне и р-ћнштелне посл^ћднце бмле, да су н г ћгове породице, кое су се на то склониле, само време добмвали потврђенн закона сулганскимг Турцм сбогг несигурнрсти свое, у сл+>детву су текг тмме пропаств свого ускориле. Но- боратима; и паше су морали имати призренге на Сегединскогг мира (10л1н 1444.) сву Србш по- следна владћтелкка блена Палеолога, нодносила исте поглавице. вратили. е право владанн сг државомг својомг сто.шцм У правоВ СрбЈи на Моравп, Колубари и Могло бм се мислити, кадг бн западне силе римекои, но збогг тога побуни се противу нћ Дунаву бнла е система напротпвг у Свон свонмг подпомагале мале оне деснотовине, кое су се собствена н-ћна околина; Срби сами собомг по- сгрогости уведсна. Овде куда е побска сулга« )ошђ у тои землви наодиле , и одг кои е една зову Турке у свое тврдшЉ, само да невиде, да нова одг годнне на годину мађарекимг гранпсадг само царство Цариградско саставлала, а у се ове предаго кардиналу римске цркве. Кралк Цама на завоевана пролазила, н>в се могла самоисто време кадг бм султана кодг мора забавлнле босанскЈи, кои е намеру имао, да се сг едномг сталпоств одржати. мн шшг на'бдпмо, да су прои у опасноств га дбвести хтеле, да бн затнмг србскомг влад-ћтелвскомг ћери венча, и да те 'стацм одг Београда у Цариградг одвођени, те овде придобнле шшг удобнје стаи-);, у комг бм обе земл -ћ стои подг покровителствомг папе, су тамо на султанскимг лнвадама кулукомг сено се на згоду, ради обште поправке очекивати подносјо 6 исто уступленћ свога права, али и кбсили. Земла е бмла спајама подел^ћиа, коима могло. н-ћга оно исто постигне. Патарјискш редг, когг су жителви личннмг и стварннмг раднама наГгАли е у Пга.Ћп бмла желл, да се турске '« Босна пуна бнла, сг коимг се Римг одг сто- сгрОжЈе обвезанн бнли.' Орунпе нису смели ноопасности ослободе наедаредг и то поглавиго лћтта борш, и противг кога еу вшпе пуга крств сши; у покушаван-ћмг покретнма наодимо п1 нонммг уиинннћмг нсточнн сила, кои су већг пропов-ћдалн, бно е такође тога мпћнјн, да ире само дугачкпмг батинама наоружане. Кон4 дрна поб 'ћду намеру имали. Папа римскчи по своме подг владћтелствомг турскимг, него 'румскимг жаги ннсу смелн, ерг су нмг Турцм такове одархитстирекомг уважешо хтео е, да се заклго- обстати може. У последнћмг нападанго турскомг, узимали. бданг пугникг шесгнаестогг етол-ћпп, ченни уговорг шштг уништи; напротнвг тога ни су се внше браниле нристалице истогб: за представлн № као убоге робове, одг коШ ни бмла су предчувствована болн, алн посланнкг осамг дана седамдесетг тврдина предати су еданг главе дићи ше смео. Сваке пете године рнлске цркве нГе хтео ни едно средство оста- Турцмма, а и самг е кралв пао у нБшве руке. узиманг данакг на главе дечине, кого су као вити неушггреб.гћно, да само заповеств свога Врло е могуће, да се та судбина мимоићи цветакг и вадежду народа у негшсредну службу господара испуни, па не само да Н1в Србе, кои могла, да су се те земл^ћ израше сиСтеми запа- султанску одводили, и свого снагу противу себе дћлу томг ни су ни веровали , већг Н1в ни Ма- дни земала иридружиле, али се уобште сасвммг самБ обртали. ђа[)е ни Поллке кг новомг предузетку одвукао. другимг путемг до тога доћи морао. Мало по мало наступи садг полетг у судбинп II да е онда барг морска сила, кол се Ипакг и Срби и Боппшцм, кои су радје света. доиста на Хелеспонту указала, султана, кои е пристали, да се подчнне Турцнма нису напредг Сединен-ћ Мађарске са Аустр1омг и тимг тнда у АзЈк) отишао бно, тамо задржала! Али, размнслили, што чине, и какова ш судба очекуе сг царствомг и военомг силомг немачкомг , кое или е бнла немарностБ, или плашна, или издаи- подг томг владомг. е нанредованго Османа нарочно границу постаство, текг су га пустили, ге се на миру вратјо. ПоследнкШ владаоцг босансмв, кои е за вило, из.гћиетвовало е напоследку, почемг су Тако се догодн, да мађарско-нолкске воИ- читавг свои векг обезбеђенг бмо , нпакг е на истина вћрозакона цепанн, силе и духове разске изненада и на рђавомг месту, кодг Нарне, основу томе, што е изрекао, да се невћрницнма двоила, а.ш ш и развила, а и то такође не безг одг претежше силе надпаднуге буду. Непрјн- дана речБ одржати Јнемора, одг Фанатичесногг живогг саучаспа н протестанскн владателн, остелБски имг се коннницн учине, као крнлати да старешине едне турске гарде, собственомг ру- лобођенћ ове земл-ћ одг 'Гурака. Великји еданг на нби горише; а око султана се укажу непобе- комг уб1енг бно. део србскогг народа, кои се шшг изран!« диме чете пешака. Хрнспнни буду сасвимг над- Наскоро су земалБски пслпкапш, кое су преселЈо у пределе старе Мађарске, бмо е тште бЈени. (Нов. 1444.) уништавати почели, као и ВЛид^телока Фамилјн, непосредно одг Турака одчупанг. Изгледг е У толико ето.гћтш нје се тако несрећногг едннствено свое спасенЈе видпли у еамомг прјп— оваи одг прочи сродиика испреко Саве радозначан боа догодила. И данг данашнћЈЛ шшг машо муамеданства. ЗавештаИ [последнћ влада- стно сваћенг. Они 03' подиосили цару Леополду живе они народи подг закономг, кои нмг е по- телвке, кон е у Рнмг одб+.гла и тамо на смрги помоћк свога народа, и зна се, колико [е та сле те битке наметнутг. насл+.дно право свое иа зем.ио папи римекомг принела напредованго цареке воиеке: у с.тћдДесиотовине у ГрчкоЛ и Албанји, коч са- поднела, кое е оваи прим !0 додирнувшн мачг н ству пожаревачкогг мнра остао е велшпи део ставлнго царство, буду една за другомг пога- нанучу, што му е у име тога донешено бмло, СрбЈе у рукама царскимг, и правителство в жене. Нмово одпиран-ћ могло е нензбЉжну нро- оснива се на томе, да су н^ћна деца, синг и кћи, бригу водило, да просвету зем.тћ тнме узвнсв, пастБ текг за кои тренутакг задржатн. Како су кон су у исламг прешлп , ткше се неспособнима што е селнне одг военогг терета ослободило п дакле могла славенска крал-ћвства постонти? Жа- учинили, да нћннмг наслЂдницнма буду. Овап н'ћмачку населбину подпомогло. достна е то судбнна, што е пбпно паденје ис- примерг владателвке ако се на едноп страин Мм немамо овдс шта разчленнвати, како к