Podunavka Zemun

Иодунпвка излази сваке Суботе у вече, и кошта за делу годину 5 фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., патри месеца 1 ф . 15 кр. безт. поштарине сђ поштарииоих 1 ф . више.

| Предбронтп се ииже кодг оваке ц. к. поште. Изг вн утрености Србие нека изволе у плаћеиијп , писмава сг ноицима на кнБИжару Госп. В. ЗЗаложића обратити се.

в> |р. 3.

-^1

У Земуну 18. Лнуара.

Кадћ «•; шта бо .<1:.

„00 на ове дуге ноћи : Хоћешг ли ми драпИ, доћи?" в „Како ћу 1И, драга, доћи, Кадг немогЈ', мнакг, проћи, Одг мириса лгобичнце, Одт. м^ћсеца издаице? Лгобичица миромг мири: Но срцу ми иде шири! Сдннг м^ћсецг с' неба гледа: Твоме двору доћ' ми неда! ОВ, вм нди, велћи иди , Пожал'те насг двое млади: МладостБ нашу погледаите, На срце намг непадаИте! Сни — м-ћсече, за облаке Сакри твое бледе зрггке: Тавна ноћв е за насг двое, Милован^ћ за обое! А када намг до!;у свати, Онда ћешг нам' л&по сати. —"" I. и.

Т<'тиац» 0*Ј :(и»21!ш»кн8|Ба (Продужен-1;.) Победа надг ПомпеЈомг великимг. Кадг е старми господинг бароиг парницу кодг два суда већг изгубт бмо, ше га могао човекг већг онда подносити. Ударао е и тукао и слуге и псе све преко врата тако , да се ниеданг слуга ше могао кодг н-ћга задржати. Правобранителго е претјо, да ће му протерати тане крозг главу, ако се упусти, па та ђаволска парннца и на трећемг с\'ду буде изгубл^на, а сину е своме слао опоро заповедагоћа писма една за другимг, пуна претн^ и грднћ, да на особнтомг подвозу што пре изг Рима у МалцендорФг иде. Номпеи великјв, докг е меЈ)у древностнма талианскимг повестницу старогг света учјо, и око вештм дела и умештина завиривао, слабо се кидао збогг догађад у Малцендорфу, Ваиблингену и НидерФарену. ПаканБШ е додуше бмо

лице, кадг му е ивл-ћно „позната женска усудила се своме сину додати име Поипеи", но опетг се после утиша збогг тога прнсважш; ерг ПомпеВ Н16 бмо Малценг, а крштена су имена обшта целомг ришћанству, но нису баронства. Кадг е пакг чуо, да е парница кодг два суда изгублћна, па се побои, да ће му се „она женска са н^нимг копилетомг" моћи Јошг натурити, помаилкивао се око гроба Цестјусовогг и кипа Траановогг збогг до-бога велике заслеплћности и неправде суд!Н, гшсао е васг данг отегнута писма, у коима е изнснлвао све како се и шта догодило, да бм свого невиностБ доказао и засведочш. Сосанино е поштен-ћ тј г рђаво описиваио; ерг н1;на безазленостБ извртана е на примамлБИванћ, н-ћна простота на непоштено подвлачен^ћ. Више пута већг падало му е на умг, да собомг поити у Немачку, надагоћи се, да ће стварв на свого страну моћи преокренути, кадг самг онде буде. Кадг га пакг отацг позове, одма сутра данг кренесе и оде изг Рима. Пз^тован^ћ пакг одг Рима до МалцсндорФа подуго е; узг то шшг господину барону скромно стан^ћ н-ћгове кесе недопусти, да на особитомг подвозу може путовати. Парница е меЈјутимг ишла своимг редомг и путемг, и з г овав ма кодг трећегг суда на иравомг особитомг подвозу, особито за старогг господина барона. Пресуда изиђе. Као што е првостепенмв судг пресуд10, онако буде потврђено; господинг баронг Помпев одг Малцена осуђенг, да честв женске о којо В е речв, венчан г ћмг поврати, али е странама поредг тога допуштено, да после свршеногг венчанл , супружеску свезу одма опетг обичнимг, закону сходнимг начиномг раскннути могу. Лукавни правобранителБ одг Малцендорфа, кои на тане, коимг му е попрећено, ше заборав!0, добро се чувао , да таВ црнми гласг собомг однесе , него нви о н1>му писмеио старомг господину, и у истми ма' замоли, да га однусти изг службе и бранена права. Старни баронг прочига то немило писмо; занеми одг чуда и ше више ни речи о томе проговорш, ерг га е

одма у ономг часу ударг постигао, и сг писмомг у руци мртавг ћзврати се. Кадг е Помпеи велшаИ у дворг Малценг стигао, отацг му е већг бно укопанг. В е н ч а н ■ћ. МладмИ господинг одг Малцена бмо е до • барг човекг, имао е знанн и волЂ. СмртБ га е отчина врло понизила, а пресуда судеиска 10шг већма. Нико га ше могао видити , и живш е замку своЈВ стар19 као какавг пустинБикг, само о томе радећи, да новчано сганћ поправи, кое е староплемићскимг трошковима н ћговогг отца, пу г тован1;мг по талиннскоИ и напоследку великимг трошковима парничнимг, доста запдетено 6 бпо. Трошкове одбаци на страну, путованн се мане, а парница е срећно или несрећно свршена. Поредг штеденн промишлно е онг како ће добра своа валнно обриђивати и болБимг употреблен^ћмг пространм шума губитакг опетг иакрмити, па тако дугове подмприти. Онг е добро осећао, да е сиромашанг баронг — и доиста сиромашанг баронг, а то онг ше 'тео бмти. Онг е бмо ћолико паметанг, да е могао видити и познати доондашн^ћ неуредно упрап.шгћ; смпсли како унапредг да ради; већг после по године могао е онг пробитачнимг продаван-ћмг дрва знатанг део . своШ дугова измирити, а тимг е осуећавао тетичине злобне умишлне. брг тетица е као у деснои руци држала, да Малценг са замкомг и добрима, мора па ма како бмло одг насл-ћдника продатг 6 бпи; па ће она баронство за себе и Сосану, изг обадва иманн, купити и поносно са венчаномг и развенчаномг госпошмг бароницомг одг Малценг у старинскомг двору Малцеву живити. Како пакг одгтоганишга иебу т де, а силоммладожена и пола година пропусти и несећагоћи се да изврши судеи жу пресуду, нађе тетица Рузмариновићка да ће бмти добро, да припомогне рђавомг памтешо младогг господипа барона. Господпнг двороуиравителБ Мачићг морао е дакле опомишоће писмо сачинити; како пакг онг то ше доста заедагоће написао, то е петгшеСтг пута дотертшно, па онда га она текг