Podunavka Zemun

34

ПОДУНЛКК1.

госпа, подаВте то моме детету — кажнте му, да му е то отацт. послао." Докг е брже - бо.тћ чпагове свое истресао н Сосанину плетећу котарицу напушо , добрни би баронг подвпкивао одђ радости и Сосана бм му то нснимђ гласомг радо орростила. Но опн су обое едно одг другога ћутали држећи се праве прпстониостп, и задржали су онаки1 гласг , , кои редко са впкомг природе у нБшшмг прспма у протпвности стои. Баронг се маши опетг брзо у своИ чпагг и извади у артш замотанг своЛ ликг, коп е на слоновои кости бмо измолованг, оиружепг са златнпмг окрапкомг и сптнимг биссромг окићенг. „А да небм синг моИ заборав|о како а изгледамг, подаите му овав ликг. Подаите му некг се сигра сг нвиме. Кажите му почесто: то е лнкг твога отца, кои тебе врло милуе. Ахг, ако ме оиг само покадкадг узвиди, неће ми се моћп тако лако приволети и радо ме имати. Молимг васг, подаите му то." — Ликг е био већг у котарици са оеталимг стварима. Прође имг тако сатг у разговору, као еданг тренутакг; свако би се одг нби двога зато обкладило, да су текг еданг секундг заедко бидч. „Па кадг, мплостива госпо, кадг смемг видити Помпеа ?" Запита онг на разстанку. „Господпне бароне, а морамг гледати да мого тетку почптуемт., као што самћ дужна. Но на свакји случаи бкћете извештени башг у кои данг и сатг." Тако се разстану. Баронг по'ити своме лопцу на краИ шумице, скочи на кона и потера га обичнимг путемг у свои замакг дал^ћ. Сосана однесе оме снграчке у свого собу, склони 1и добро; па е за вечеромг седила замишлћна тако, да се вечера оладила, ако е и есу господинг Мачићг и тетнца Рузмариновићка чешће нудили да еде. Нова извртанн са правицомг. Тегица Рузиарпнонићка непрестано е бнла весела, ерг су 10п како кои данг све бо.ш! гласови долазпли одг адвоката Кратконогића. Само 10(1 се то сасвимг чудно чинило, што Сосана за парницу ту н1е марила ил' е бмло ил' небмло. „Та то нје мол парница, него твоа!" рекла би по десетг пута преко данг. А то е нго едило, кадг бн се доброћудна сестричина 3'СЈ -дила, у разговорг о томе кого речв утрпати, коа бн се могла узети као благо пресуђен-ћ иа страну баронову. Но у сосанинои е глави сасвимг другчје садг стапло, него што е бнло пре. Познато поав1М1ван"ћ аветшгћ, нго е сасвимг другчје преокренуло; и онаИ чисго прожижући умилннв гласг , коимг е у шумици изговарао оно клето „али н васг обожавамг," нје могла никако заборавити. Прстенг е снаку ноћв бно на руци и мати се млого више него сгшг сиграла са ликомг бнроновимг, ако и есте овоие датг. И Ј'право господинг супругг ше могао нншта опаснје својоГг супруги поклонити, нег' онап намамлБИвмК

лпкг, ерг е и бмо башг лепо погођенг, и ниси га могао лако изг руку оставити, само кадг га узмешг. И само се зна, да тетица Рузмариновићка ше могла ни мислити о томг нереду, кога е баронг ГШЧИН10, и нје 10И могло ни на паметБ пасти, да се Сосана приателски разговора са ликомг исгогг човека , сг коимг господипг Кратконогићг и крвБ и ножг живи. У томе бм она одкрила одг свт наивећи извргана правице наигоре, какво е кадг противникг у парници чинјо. Да е господинг баронг доста вештине имао у такимг, на често што лроеешшмг доскаканнма, показуе ев'ова прилика, коа е и самми на гласу умг адвоката Кратконогића у приличанг теснацг стерала. „Морамг валг, госпо главна саветниковице надг порезомг, едну сасвимг необичну причу нвити, коа се мени у парницу догодила!" писао е онг. „Како а , не безг надежде да ће нашг посао но насг добро испасти, напредг ступамг, аве ми, да е гооподинг баронг одг Малцена Формалнимг актомг свого супругу , вноокородну госного бароницу одг Малценг , а у случаго ако она пре умре, младогг господина барона Помпеа одг Малценг, кога онг за свогг нравогг и за насл^ћдје способногг сина признае, за единогг насл^ћдника св1го сво1и добара и имовина' учшио, и све то одма сасвимг уступа , како се пресуда кодг суда изрече, да се онг развенча. Поменутми, врло редакг актг, ако и неможе управо узнемирити ш го течаи парнице о развенчаванго , алг се изг нћга види да е господинг баронг наиопасн1го вештину уиотребш, да нвно мн^ћше преокрене на внсокородну госпого бароницу. Молимг дакле да ми нвите, како да се нладамг у овомг погледу. И како се онаи актг _сматркти има као ноклонг измсђу жива, за тимг 10шг стои, оће ли они , коима е шго иоклон^но , поклонг онаи примити, у случаго, ако се развенчан-ћ одобри и одг наивишегг суда потврди." „П то неразумемг. Мозакг ми се завртјо!" рекла е тетица Рузмариновићка, кадг е писмо то прочитано у нћномг таиномг државномг савету. „Мени богме ше !" рече господинг свештеникг „н бм ноклонг примш. Тако што неодбјдсе радо." „И н самБ сасвпмг тогг навпокоршегг мн-ћнјк , кога е и господинг свештеникг!" придода господинг двороуправите ..Б Мачићг. „А како тм мислишг, Сосано? запнта тетка: „ерг а држимг, да е господинг баронг права будала, или ту сакривена лежи каква безбожна превара, чимг насг е у клопку намамити радг. брг како бм то за н^ћга бмло, кадг се сг тобомг разстави , да се опрости свш сво1в добара н притажан-ћ." Сосана се сети онн бароновн речШ у шумици, па засузи очима. У наглоб намери тоЛ позна она баронову чисту лгобавк и да онг безг Сосане за животг немари. То и нго садг у срдце дирне , и оиа се толико избезуми или ослободи, да тетки одговори: ,МоИ мужг сасвимг племе-

нито мпсли, тако ми Бога, сасвимг племенито! Нећу н н^ћга да поарамг; бол-ћ еи одг парница о развенчаванго одустати. Мои мужг заслз'жуе да се поштуе." Тетицу- су ове речи као стрела у срдце удариле. Она е зачуђено погледала у господина свештеника и управителл, па онда и у Сосану, и кадг се мало повратила рече: „Твов.мужг? шта твои мужг ? сасвимг племенито ? Парницу прекинути? Но тн си право дете, Сосано." Господинг попа, кои е преко свега свога овосветскогг краткогг вида, умнмв погледг еданг у сосаниио срдце пуст10 бно, осмене се и проговори: „Тб 1, сестро, имашг право; Сосана мора бнти право дете, него е дете одг иладу неделн." „Башг добро погођено!" рсче господинг управителБ: „иллду недела чине деветнаестг година и дванаестг недела." Договорг. У самои ствари господинг е попа бо.тћ погодш, нег' што е и самг мислш. Сосана, истина, н1е више ништа одговарала, а ше се такође противила томе, што су у државномг савету изрекли, да госпоа бароница од* малценски добара ништа друго неће захтевати нити прпмити, до онолико , колико закони досуђуго нбои или н-ћномг сину; нити е мужа свогг више споменула предг теткомг, само да неповреди стра'опочитан-ћ спрамг н^ћ, нитн е пакг изг уобичаене покорности говорила внше о томе, да се одусгане одг парнице збогг развенчаванд: али е опегг зато на-само у свошВ соби клечала предг малимг Помпешмг, показивала му ликг бароновг и са усрдномг милиномг говорила: „Вндишг, то е твои сладшб, сладК1в отацг. Волешг лигаитм?" — Затимг промоли свезчицу крозг окраакг одг бисера и метне ликг онаи себи на вратг, па 1оВ е врло мило бмло кадг бм малнИ Помпев питао за таИ ликг, кои е н^му датг. Често в сама у себи и на-само барона звала „своимг м}'жемг", и кадг е тетица у прву неделго отишла посете ради у Ваиблингенг, Сосана е писала барону: „У неделго увече наћи ћете вашегг сина у шумици." И нго у неделго обистомг тако нко заболе глава, да ни на кого руку шб могла ићи сг тетицомг у ВаИблингенг. Баронг е такође са за'одомг сунчевимг у пустои шумици бно, и Сосана дрАтагоћи оде у првмД сутонБ са малимг Помпешмг на руцн, у ону верну шуму. Нађу се; поздрави се; баропг одма счепа дете у своа наруча, грлш га е, миловао и лгобш, и како га ше коекаквимг умилнтимг именима називао; повади изг сво:И чпагове сиграчке на едиу одг дрвета клупу, коа е бБ1ла у средг шум! це, подг едномг навжаторјоиг буквомг. Сосана седне на клупу и помагала е детету ређати оне лепе ствари. Баронг е радостанг и весео ћутећи стаао предг мдадомг маикомг и н-ћнимг дететомг. бдва еданпутг дигне она очи горе, погледи