Podunavka Zemun

НОДУИ1ВВК*.

жало се, да комоти имаго 3'пливт. на судбпну цологг рода човечјкгг, а и на пое_,,цне особе; они су бнли гласници гн^ва Богова; нбјовђ поавг био е прегећегг значенл. У навстарја времена мислило се, да комети нису звезде, пего само понви воздуха. Извеотно е, да имаде међу рапшмт. ФилосоФима врло много замешателства у мп-ћн^го, па да се тада неможе замерити Сократу, што е онг -целу астрономјга, као безнадежну одбацјо. Она е дотле много више служила суев1зрго, него лп науки. Александриска школа прва е почела комете другончПЈмг очима сматраги. СлавннИ Сенека овано говорн о кометима: Нетреба да се чудимо, шго нисмо испигали законе путова комета. Мм невидимо ни почетат, ни свршетакг ш.мовм сгаза, коима они изг неизмерне далвине кг нама долазе. Текг е 1500 година како Грчка звезде брои и имена имт. дае. Освануће некада дакг, кадг ће се после толико столећа изпитиванн нсно сазнати оно, шго е нама засадг сакривено. Но овав е данг освануо много доцн1е, него што е великја Римлннимг мислјо; ерг ако неполажемо велику важноств у поедине мрачне податке Хинеза и Арава, онда су бши текг Турбахг и Репомонталг први, кои су у среднни 15. века свого пажнго на комете обратили, и површно определеп^ћ нбиови места изпитали. Но шшг е врло много оскудевало, те су № напславнји астрономи 16. и 17. века размишлнвали о правоВ нб10в0и природи и о правомг виду нбшви стаза. И самг Галилеи, Тихо-Брахг, Кеплерг и ХеФерг држали су ји одг части за воздушна понвленн, а одг части за изпаренл планетски атмосФера. ДерФелг, проповедникг у Плои у Немачои, дао намг е првиВ приближно предсгавлнн1з кометскогг пута. Нри понву великогг комета 1681, да онг свое мн1иие, да е стаза тогг комета порабола, кое е жиша у среди сунца. Мало затимг понви се Нготонг са своимг системомг, и у овомг нађе ДерФелово мићн'ћ о кометима свое теоретичио потврђен!. и у исто доба точ1пе определен^ћ. Одг овогг су доба комети нрава и известна собстеноств науке, докг су пређе само сј^ев^ћрш и заблуђенго служили. Нрословл - ћнии кометг 1680, кога е стазу израчунао проФесорг Енке, изнашао е 2. Новембра Готфридг Кирхг }• Кобургу. Рачунг Енкеовг показуе, да е исшВ кометг 5. Декембра само 32.000 мнла одг поврпш сунца удал1;нг 6 б 10. У овов овако изванреднои близини, морало се сунце сг комета тогг видети 32.400 пута веће , него сг наше зе.м.гћ., на и светлостБ у толико бш бвиа нча. Нћговг чудноватБ1и репг 6 б 10 е наиман'ћ 80° (ст.епена) мниме дужине (15 немачкш милн иде на 1°Ј, и на внше места пре му се угледао репг, него глава; притомг 6 бјо е танакг, дугоопруженг и правг; а права н-ћгова дужина морала е износити навман'ћ 10 мил^она мила.

Кругг, Елипса, Парабола и Ипарбола есу могуће стазе, по коима се небесна тела око свои главни средоточни тела движу. Докг се планети и нбшви месеци у скоро круговиднои елипси покрећу , и при нбјовои мнлов ексцентричносги , не свонмг већимг удаленћмг, него, и то за кратко време, снонмг положаемг према землБИ и сунцу, нашемг погледу измакну, и докг ји ми и при наидужемг времену нБЈовогг п }'та на свима точкама шлове стазе видимо —: движу се комети по стазама, кое истина нису праве параболе, али се барг, некг су као елимпсе или иперболе, параболама приближуго, чиме показуго знатну ексцентрпчностБ и за наВдуже време свога пута задржнваго се на таквои далбкни, где имг ни наоружано око неможе слћдовати. Ако се пакг стаза уобште само мало одг параболе одваа, то ће се тимг више она нћна часгБ, коа е сунцу наиближа, показати, као да одг параволе неодступа; ерг се наивећа частБ комета само неко.тико месеци ире и после перихела може сматраги. Затимг јошг маглонитг неограниченг, у часг менлгоћи се изгледг НБЈовг много више сматранд отешчава, него подобно при непокретнима и планетима; одтудг долази да е и само разликован-ћ, при кометима у навновје доба сматранимг, еда ли се по елипси, параболи или иперболи движу , често немогуће, на а свашИ начинг трудно, и да се точно определен-ћ елиптичноети текг повраткомг комета добити може. У обште може се рећи, свакш кометг састои се изг три части: зрно, глава и репг. Ово тако названо зрно увја сполн гушћа и гушћа у неограничноетБ губећа се магла, кого зовемо главомг. Комети овогг рода обично се невиде голнмг окомг, или показуго ликг, кои се неразликуе приметно одг обичне знезде. Но са кометима, кои имаго репг, другач1е е. И при овима увјм нека мутна магла светло зрно, но ова се у едну страну продужава, и увекг у ону, коа е одг сунца одкренута, и то е репг, кои е самг 60—90° мнимо, а у истини више милшна милн дугачакг, неимагоћи одсечно ограниченнЛ краи. Оваи е репг врло различитогг вида: правг, лепезастг, савјенг, а и двогубг и вишегубг. Комети су провидни и непреламаго сунчане зраке и то ни репг ни глава ни зрно. Оваи важнкш у обзиру репа давио познатн« резултатг, нарочито е изнашао Бесселг при сматранго Халеовогг, и Струве при ематранго Б&ловогг комета. Они су видили непокретницу само неколико секунда одг средоточа иза зрна, кое е преко н1ј прелазило. гш нити ш е учинило невидлБИвомтц нити е само ослабило. Маса дакле, изг кое се кометг састои, н1е гасовидна, него бм се морала састоати изг дискрегнБ! празнихг међу-просторомг одвоенБ! частји. Исто е тако несзмн^ћно и то, да комети сунчану светлостБ одбјнго и не-

што мало, као и планети светле собственомг светлости. Ово већг доказуе већа дсноси, кого добиваго комеги прп приближавашо кг еунцу (а у ието време, но не свагда, и кг землки), дал& и то, што при удалнваиго одг сунца изчезну у оно време , кадг бБ1 , судећи по нБЈовомг пречиику, дакле по величини, требало, да се шшг дуго добро видити могу, и наипосле, ово потврђуе и А р а г о, кои е светлоетБ ХалеИовогг комета поларизирао, и уверт се, да е она реФлектирагоћа (одбЈена), докле узаим.тћна , а не у наивећоЛ долбини собствена ко.метова. — О маси и густини комета само се то зна , да су обе неприметно малене и, нарочито ова последнн, много тисућа иута мора бмтп ре1)а, него наИређЈИ воздухг; ерг при свои прекомерноВ величини главе и реаа, кон често сунчевг пречникг далеко превазилази, ше јошг никои кометг и наиманБЈЛ трагг каквогг дћиства на другомг комг небс'сномг телу произвео, па нп онда, кадг коме планету наиближе дође. За сасвимг нематерјаше неиогЈ г се сматрати, ерг онда неби бнли подвргнути законима тежкоће и небн се око сунца двизаш онимг пређе реченииг иутовима, ннт' бб1 икакве сметнћ одг планета трппли. Комети нити су гасовидни, нити тврди као планети. Ова различносгб међу кометима и планетима произвела е мн1.нћ го. да су комети светска тела, кон су Јоштг у првои епохи свогг образованн, дакле плстагоћи планети. Има мн-ћн« и з т зг ово и п р о■ ј и в г овога. -— Ако су комети опредћлени, да буду негда планети, онда се порађа сасвимг наравно питан!): одкудг ће доћи та маса, кон планеге образуе, кадг е кометг тако слабг, као да масе и нема? Онп, кои су противни томе мн-ћнго да ће комеги постати нланети, рећиће: Ни еданг одг ближе познати намг комета ше нигда ни наВманБЈИ трагг каквогг дћВства показао, кое би морало бБггп у некимг случаевима, н. пр. при комету одг 1769 год. кои се на 360.000 мила землви приближш. А они, кои су прогивни опетг овомг одбацивашо, каза ће: комеги нису безг магерје, и ако е ова прекомерно Фина, они притомг имаго врло великм обимг, и могу се, као шго е п наша земла чинила, мало по мало све више сгуснути и наВпосле тврдо тело постати. Ова препирка образуе само малу чаетБ много обширн^егг и важнјегг питана, тогг: да ли се светг у станго бмћа, или у станго посганка налази. — Мм се нећемо занимати са претресан-ћмг разни мнена: еда ли е светг у Богу или Богг у свету, и тако дал^ћ; овакво претрееан-ћ ше за овакавг лиетг; но само велимо, да е разрешен^ оваквм и подобнм пмтанн иаиважнш задатакг фиЛОСОФ1В. Др агашевиКг.