Podunavka Zemun

ПОДУШВК1

парсшалиога дома. На међи рз 7 змариновићски добара, врати натрагг баронова кода, па оде оданде пешке. Сосана е изишла бша, те се проодала са малимт. Помп<аомг, па се сретне сг попомг. „Где сте ви били, сладкШ у10 ? „Кодђ господина барона. Онг те е преко мене усрдно поздравш." Сосана сва као ракг поцрвени па промЈ т ца: „Баронг одг Малцена ?* в Г1а дабогме. Онђ ти е поштенг човекг. Непримамг ти за зло, што га тако лгабишг, као што показуго твоа писма." „Моа писма, јчо ?* „Шго си му ЈГт ти писала — коа е онђ прпмао изђ шупл^гг дрвега." „Н н4му писала ? Шта мислиге ви !" „Да си ти мала , лажлвива грешница, кол би рада била да се претвара." Сосана нје имала кудг дал-ћ. Види да е издата зграби брижно руку свештеникову и молила га е са умилатимЂ гласомг: „По Богу да сте ми отацг, уаче, немоите ме, тако вамг единога Бога, издати тетици. А вама ћу а све показати." г Добро. Али немоВ ни ти мене да издашг тетки. брг ево чу0], кико се са-миомг сасвимг чудно догодило. Н самв се сг барономг сасвимг помир1о. Ево самв ти донео одг н-ћга едно писмо. Прочитав га', али ништа неказув тетки." Сосана е одг чуда ма'ала главомг узме и прочнта писмо, па би свештеника радо загрлила, само да ше пуно по.тћ било радника, кои би то могли видити. Она отиде, или управо као на крили одлети кући узг свога уака. Е садг е имала еднога вернога, коме су све мисли и жел4 нћне бше познате, и кои е лгобавв нћну одобравао. Дода деге едноВ собарки, заклгоча се у свого собу, клекне на колена, прекрсти руке на прси и благодарно се Богу молила. У томђ е тетица Рузмариновићка већг дознала одђ свога брата, како е онђ прошао. КадЂ е казпвао како е конн нашао, пуне су ши очи бше радости, што ће да се изнађе оно што тражи. КадЂ е казао, да 6 конн узн'ао, она на то уђе му у речв: в Та ти неумешЂ ншлги. Што н1е за твоВ чннђ , прођи се ти онога." КадЂ е пакЂ приповедао, како е сђ кон -ћмЂ у облакЂ скакао и по води пливао, она ђипи, зграби брижно обе руке свогг брате и повика: „За име бож1е, у што си ти загазш био!" И ше се могла утишати дого аг Н11-. казао, како се кодг нсала заубав1о. Како е пакг баронг дошао, забезекне се она. Што е свештеникг онога жив .гћ 'валш, тет!;ца е све ладнја бивала. КадЂонг 1ошг и ово дода: „Види се да Сосана немрзи ка барона!; а мислимг, да ми одг парнице одз'станемо, па осгавимо стварБ некг иде своимђ путемЂ," продрма тетица главомЂ, брата свога одђ пете до главе издраченимЂ очима мерећи. „Знашг шта е, господине свештениче !" проговори она, „боимг се да ти ашен^ и стра' нису што нашкодили. Што те баронг ше истерао на-поЈгћ у помрчину, него те е задржао на

вечери и конаку, тимг е онг оно учинш, што би учинили и сви незнабожци и варвари. За печен4 и бургундерг нћговг, немогу му н шшђ Сосану дати. БашЂ си ти правиВ млаконл, кадг свое основе и сву срамоту и сву нужду, кого е баронЂ нашов кући нанео, жертвуешг за едну само тричаву вечеру." Свештеникг се на то разлготи и рекне: „Шта, тетице, зарЂ ти ни наиман-ћ више немашг у срдцу христанске лгобави? То би н жел1о, да си ти место мене а'ала на бароновомЂ конго, да си у облаке скакати и преко брући таласа пливати морала, па да се познашгј са онимг поштенимг човекомг. Онда би ти другав говорила." Тетица Рузмариновићка на'одила е у овов необичнои желБи свога брата, колико неприсгоиности толико и увреде. Три сата му е чантрала, и све е изишло на ово: „Нећу да чуемг више ни речце о барону. П ћу сама одако да радимЂ како н знамЂ." Завера. И доиста е тетица морала сама радити, ерЂ су Сосана и господинг свештеникЂ на едну страну прешли, а господинђ двороуправителв МачићЂ, кадЂ е дознао да се државнш! саветг неслаже, гледао е да се држи средине , како ни едно неби увредш. 'Гетица одг то е доба ни речце ше проговормла ни о барону ни о парници, било са своимг братомг или са Сосаномг. Ако би Сосана почела што о томе, тетица се наканБИ и отиде оданде. Тимђ снажнје е стварБ рађена са господиномђ адвокагомг Кратконогићемг. Тетица ше штедила новацг. „Да се само еданпутг развенчан-ћ сврши, па онда ће свему бити краВ и баронг ће се заборавити !" мислила е она. После петнаестг дана дође ши одг господина Крагконогића весело писмо : „Наша е стварБ већг близу цћли," писао е онг, „победа е наша. Идуће недел-ћ изићи ће пресуда одг наввишегг суда, да се развенчанћ сврши." — Тетица е скалала одг радости, но опетг е одг брата и сестрнчине крила ту свого победу. Но Сосана дозна у шумици за ту несрећу. Баронг е одг туге сасвимг изванг себе био. „Ништа насг неможе избавити," говорш е онг, „ерг писмено зактеванћ сз г пруге, предг судомг е, кол е сг мужеМЂ своимђ само Форме ради венчана, па чека да се растави са онимг, кои е убилацг нјзне чести посгао. Нншта насг неможе избавити, о мила, о едина мон! него само твое, опозван^ћ. Нужда е близу; данг решена ето ту. Отвори срдце предг твошиђ неумолимомЂ теткомђ . ЗарЂ ће се учовечати. Ти сн лол жена, предЂ Богомг и лгодма мон жена — ко те може дакле изг ови наруча отети, ако ти сама нећешг, да се пустишг изђ нби?" Сосана обе руке склопи око свогђ драгога и одговори: „Боже сачуваи, а те нећу оставити!" Одма данасг 1ошг говорићу са тегкомг; показаћу ши да те лгобимЂ, да парницу прокли-

н 1 јмђ , и да оћу, да се она прекине и одг н-ћ одустане." „6 ли то све ?" „А шта треба јошг да радимг?" „Сосано, ти си мон жена! Кажи тетки, да ти, као супруга барона одг Малцемг, оћешг да живишђ у нћговомг двору •— да е то твон дужностб , да одг н4га ниси раздвоена, да е отчина дужностБ, свое дете издржавати и воспитати. Зашт' да морамг а самг живити и безг тебе и безг нашегг Помпеа ?" Бароница сакрје свое лице у недра баронова. Ахг, шта онг зактева, то она нје смела никадг ни помислити. бдва е имала толико храбросги, дн и помисли о томе. Стисне га за руку и обећа говорити са теткомг. „И а ћу да идемг сђ тобомг нбоизи." „Немов, сладкји моИ, л ћу сама; али заедно са ункомг." „Ал 1 ако се она одапре, па остане № чему е ? Како ће онда бити, Сосано ?" „То Богг зна!" „Оћу ли сутра на-вече добити одг теб« одговорЂ ?" „За-цело." „Па ако теткау мислима непопусти, оћешг ди мн дати ти одђ свое стране писмено, да с париица о развенчавашо прогиву твое вол^ћ вођена ?" „Нећу, али ћу дати писмено', кое ће кодг суда важнти, да самБ се н помирила сђ моимг мужемЂ, н да одустаемЂ одг зактевана, да се развенчавимг." „И то е добро. Но можешг ли ти после такога писмена, и еданг часг задржавати се у НидерФарену, а да писмено твое неназову да 8 лажно ? Зарг светг неће онда рећи: кадг се она помирила сђ мужемЂ, што опетЂ живи осимг н-ћга, анедржи се права праве венчане жене? Соеана, сутра ће кола моа доћи овде до шумице; понеси нашегЂ сина са собомЂ. Изг Малцена правдаП се после тетки, што си тако учинила. То ше никаква кривица. Ми смо торжествено венчани. Тетица ће се, може бити, сг почетка лготити; уакг ће е смирити." Сосана ше могла ништа противно одговорити. Врло е била збун-ћна, а и полгобци су 100 некако ватреши били, него одпре. Последна борба. Сосана одгоди до сутра изготра онав прекидагоћШ разговорг са теткомг ; ерг е господина свештеника требало наипре упутити, па онда да буде сведокЂ. „ћерко, прекини то еданпугг!" гоиорјо јов е уакг: „и мене е то већЂ почело едити. Ти си баронова супруга; нећешЂ да се одг нћга разстаешЂ ? Добро ! Седи у кола, па иди сг нБиме и своимг дететомг у МалценЂ; онде ти в место. Тетица Рузмарпновићка неможе противу тога писнути. Она ће, дабогме, наопаку вику и буку подићи; н ћу првиИ морати претрпнтн ићну олуго; па ће се после изведрити."