Podunavka Zemun

ЛНГТЉ 31 31БШУ II Н19КУ.

Седла конл и паше орз т же 11а одоше Ноићг Алил-аги Иа туд' просе Фатиму девовку. Лросили сј - три недел-ћ дана Л пЈили су са Турцима вино. 9б Туде се е заметнула кавга; Ал' беседи слуга Радоване Ал' беседи Сенчевићу Лј'ки : „Даворг еси, господару Лука, „Неиуштаи се са Турци у кавгу, 100 И 6[)'Б ћешг лудо изгубити главу „II оставит' Фатпму девоИку, г Већт. тн пушћаи, и попушћаИ Туркоиг „Докг се Турци понапјго вина Г И докле 1н необали вино, 105 „А кадг буде ноћи по полг ноћи, г У;)ет' ћемо Фатиму девопку Г И одвести у бЈеле дворе." Лослушао Сенчевићу Лука, Послушао слугу Радована 110 Па онг пушћа и попушћа Туркомг, Докг се Турци понапише вина И докле ш необали вино II докле имг санг оћи несклопи Кадг е бшо ноћи по полг ноћи 115 Лде Лука к' Фатими девоики Па к) Фата по дивномг поасу И носи е на добра конвица Ла онг иде к' двору б1елому Лсвамћп, и конвицг играгоћи. 120 (Свршетнкг у ндућемг листу.)

Т а л а с н. (Слика изг природе ) Возш сам!. се Дунавомг. Емо е лепг данг; жарко сунце снше и угреваше природу. Плавегне дунавске таласе обсеваше сунце своима зрацима, и кадг ш гледа, чнндше ми се, као да изг таласа смеши се на мене лепо, мило и драго лице. 'Галасг грлаше и лгоблаше, целиваше свога друга, а н&га опетг други, и множтво таласа и таласака валнмћихг се и лголнгоћихг, таласагоћихг се — опомин-ћ човека, како е сва лепота у нашемг жпвоту прилична таласу, кои се за часакг подигке надг водомг и заса на СЈ г нцу, и плаветио беласне се, пакг брзо опетг потоне у тиасту дублвину, и тако у множини воде изгуби се. Тако и наша лепота: трае десетакг, двадесетг година, блиста се на СЈашшцу младости и снаге, пакг онда нестане е! Али човекг има у себи и другу лепоту. Све у човеку оснива се на вековитомг темелго, на коме се исте пролазеће стварн заЈ 'векг даду учврстши. Ако по изречбп Господнвои исто богатство променЈти се даде у небескји миразг, у небеско благо, то мора шшг лагше бити, да се телесна лепота даде променити у вечну, почемг е лепота бнствено скопчана сг човекомг. Телесна лепота ипакг п наипосле само прилика душевне, моралне лепоте; но не тако, како да е дј ша човечја онакове слике, какво е тело, него да бн могла и имала одговарати тоб лепоги. Човекг е кадарг релипознима и моралнима помислима у себи телесну лепоту нрннети на свого душЈ% као што кипотворацг са калупа начинЂна изг садре пренесе слику на мраморг, и тако е кадарг учинити го в^ћковитомг. Иста г&лесна лепота учврсти се и оплемени,

штогодг више човекг као Ј'м1>тникг изображава своп духг. П[>аво изображенг, и облагорођенг духг блиста се и сл као жарко сЈ - нце у наИвећои старости са лица и погледа. На свамв начинг пакг престаће при воскресешго пј г стн8 нескладг измеђЈ' душе и тћла, и какогодг што се доброд-ђтелв и блаженство с^дингого и сћдин^ћни остаго, тако и душа преобразит' ће т4ло тако, да ће оно постати право, чисто очитован^ћ душе. н, Столновић-в.

ОгП»(1('Ка ЈСТ]М>61ПН Ј (Г1о Ранке-у.) Задатакг би био пов^стнпце в^роиспов^дне не само да изсл-ћђуе идее, обнчае, ерархшска заведенјл, већг п политическји упливг, кои су ови кодг различитн народа имали. За толико столЂт бнли су исламг и 'христјннство едно сг другимг у борби, и едно се према другомг развјдло. Коа е дакле у политичномг смнслу наизнатн1а разлика свда околност^и, кое су одг дћвствована нв1овогг ироизпшле? Могло бм се одг течаа, когг су ствари у западномг хрисппнству ј 'зеле, млого на страну оставити и одбацити; али то се одрећи неможе, да е црква кг изображенго свда народностји неизмерно млого принела. Како бн се кодг различити елемента народни, да поставимо примЂрг, кои су у старо време Ј' Галлјн постонли, поредг свјго доселнвана и завлада, кон е ова землн у средн!;мг веку претрпила, основг тако нкогг народногг единства, као што е ФранцЈ'ско, и помислити дао безг утпцаа христнске вере и цркве ? Почемг е еданпутг народноств тврдо Јтемел ^на бнла, ше се могла она никаквомг разликомг мислји више разрушити, кое е текг у самомг почеткЈ' могло бити. Сасвимг е дрЈтчЈе на истокј'! Као негда подг калиФнма, као ј' монголскомг царству у Индш , тако свЈ'да у пространимг предЉлима, и комма су ТЈ т рци завладали, наодимо противоположаи између нравов-ћрника, коима в^ћра дае право на владу, и неверника , кои сј', такође по сили вере, на робство осуђени. Ислакг подкреплнва право владагоћи воВника ј ображен ћмг, да они изклгочително истиниту верЈ' имаго; оиг се никако ше могао, како су се већг ствари разредиле, постоенн под-шн1;ногг му нев"ћрногг народа лишавати, и онг е тнмг поредг све у осталоме ревности , ј 'Обште задоволанг: „ерг кога Богг заблуди преда," говори, „за тога неможешг тн никакво средство просвешгенн изнаћи." Ако е доиста, као шго се иотврђуе, некада сј 'лтанг, кои гј ' мисао у себн неговао, да свое христјанске поданике утамани, то е онг одг тога уздржанг представлен-ћмг, да су му службе нкшве неизбежно нуждне. У прогивподожаго томг вере и невере, сва се државна дела распадаго; оба основоположенн исти, вечпто ће се пзмеђу себе борити; на изображен1> народа ни мислити ше. Неће.ио дуб.гћ иатражнватн, како се то сда-

же сг начелима оба верозакона у томе, што е место заузело хриспанство по свов ј 'нутрашнвоЛ сј штности природе народне, и што е оно у противположаго наспрамг безбожничке државне власти, у народу дотле, докг е исламг одг почетка оруж^ћмг, распросгранЂнг бно, — са првоначалномг, само кадшто сакривеномг, али увекг сг дМствугоћомг истиномг едне, а неистиномг друге вере; доста е да е тако, и да то обема системама нБШвг карактерг дае. Хриспзиство тражи, да народе себи окрене, а исламг да земл1Ј освои: „земла е Бож1Н, и онг е уделгое, коме хоће." Што се у староримскомг царству вишо него хипотеза — предполаган^ћ — показуе, да собственоств земл^ћ држави или цару, а поединммг лгодма само притнжан^ћ и уживан^ћ припада, то е у Османскомг царству на в!>розакономг представленго савршеше основана озбилБноств. „Цела землл принадлежи калиФи, сенки и местозаступнику божјемг на землви." Некада, кадг е испунавао волго Бож1К) и пророкову, да чисту в^ћру распространи, поделјо е землго, кого е освош, измеђЈ' правовЉрни воиника, кон су му Ј' томе услуге чинили; и то некима насл^ћдно, а наИвећои часпв одг нбп као плату, у виду дарованогг или пренешеногг добра. Колико бн промене у мирншмг временима и настЈ'пити могле, опетг е свагда у обштемг постоило онако, као што е у почетку Ј ређено било. Цела турска држава била е у осамнаестомг стосћтда, као и у шестнаестомг, између тимара и спаја подел^на. Брого Ш око 132,000 душа. Нничарска воиска, кол се рачЈчгала на стопедесетг хилада, по уписанима, ако и есте наравно далеко ман-ћ д-ћлателни сачленова у себн имала, представлнла е велику, све пред^ћле царства у скупи држагоћу обштноспг. Изранје Јошг пмагоћи право ордаша изг од^ћлешн џамата, бнли су по тврдиннма поредг паша и к.тчеви тврдинн нвима су поверени бнли. Да се одржи и двори настан-ћна правоверна вовска — воении редг —, кое преимућство у в ^розаконЈ' почнва, било е то како ј ' свима дрЈтима пред-ћлима, тако и у Србји определен-ћ рае; она е имала землго обдћлаваги и терете носити. Да видимо, какви су то терети бвии. Поданикг, кои би осу|)енг био збогг упорства на казнБ смрти или на робство, плаћа сјмтану коранолг опред1>лену главницЈ'. „Удручаваите Ш — разумева се тамо о невћрницнма докг главницу неплате и укрочани не будЈ\" На ово су се правило излично позивали Османеки сј 'Лтани, кадг су као Ахметг II., случашмг наведени 6 бми , да су порезг изнова разређивати морали; сви сј ' мушкарци одг седме године до дубоке старости главницу^ тј ' плаћати обвезани бнли. Тескере — жигосане признанице — кое су изг Цариграда шилнне, служиле су онима, кои ш нриме, и за доказг припознате покорности, и за обезбедителне цеду.гћ и пасоше.