Podunavka Zemun

74

ПОДУМ&Ш8К*.

нути и преЈ г зети града Дариграда и нако ће народт* ербск '|И муке Исусове претрпити, докт. се наново удостои благослова Бож^гг „А кадг м}'ке Богу додјлго, И преврше турска сагрешенн, Тадг ће опетг време настанути С' греха цлрство да с' по другомг мена, Удјшће се в-ћра и нев+.ра, Отимат' се цари и кра.гћви," Али се бож& обећан-ћ испунитн мора: „На Србину остану ће царство!" Царг дознавши волго божго, дозива „Протопопг Неделвка," исповеди му грехе и причести се; „У то стиже Кралћвићу Марко, И.)т> честите Србске царевине, Зове царе Крал-ћвпћа Марка, И дознва бане и кнезове Те имт> 6ож1', казуе суђен-ћ, Марко дае землћ на препису, Дае цару оне ситне кнвиге, бдне дае, друге брже пише, Марко пнше како царе каже, ЦарЂ казуе по закону редомт., А за землго наручуе мудро." Предагоћи куму своме царевину и сина свогг Уроша, овако му говори: „Милни куме, кралго Вукашине! Аманегг ти мол царевина! И аманетг мои ненкг Уроше! Царуи, куме, за еедамг година, Осме подаи мом' Урошу смну!" Наипосле пошто е царицу поздравт и благословг свему народу Србскомг одг Бога запросш, Ј г мре. Дапг сванвива , тужанг заиста данг по цео народг србскјг). Воиска оборивши лице землБИ , носи мртво тело цара свога, „са онога Давор-полн клета" „А прима е света задужбина, Задужбина високи Дечани; —" „Сва е воиска цара целивала, Купала га сузомг одг оч1к>, Прекадила уздисаемг тешкимг, Па га тужна у землвицу спз'шта, А с' нкимг свого сарангое снагу. Кадг то виђе оно а(жо сунце, Сакри лице за горицу чарну." А певацг и самг тронутг овимг позор4мг овако спевг свои завршуе: „Сунце зађе, ма се неугаси, Већг се л4пше на истоку рађа: Али тебе, мила славо стара, Кадг ће србека подигнути вила ?" Овакпмг гласомг и овако срдце задоволнвагоћимг чз 7 вствомг запста намг одавно србска вила запевала ше, и нама едино остае зомолити г. певца да изради кодг дотичне власти, како бн се и у ову страну прекрасанг спевг оваи пренети допустт, или барг да разашл-ћ преводг ове песме на немачкомг езику, кои еу Берлину печатанг. И.

Дога§>а!1 т Иарнзу. (Свршетакг.) Кнезг одг Беневента то еств, кога е отацг напрасноумрго одг удара, 10шг за време лукнерове парнице, кадг е прпмјо свое ботато насл^е у Тал1нпскоВ и неколико година по И-

стоку пропутовао, дође у Парнзг, где у нискомг сокаку узме велику кућу едну подг кир1н) и почне по волби живити. И само се по себи разуме, да е оно одпређапигћ друшгпо гроФа Лукнера, опетг ономе одлазило, алп некако е за -чудо бмло, да ше тако свесрдо и као одпре поверено примаио. Него на-противг тога нађу, да онг свое некадашн-ћ другове веселм дана узгредг примао и колико е могао само К.Ш1П0 10, зато да се о н^ћму што непоеумннго. Како е кнезг добро пазећи владао се, и оне, кои се на-само клонш, кадг е веселћ или частБ каквз г чшпо, уредно позивао, то су лгоди вишегг реда и друштва слаб^е опажали н-ћгово одвраћан^ одг овм 1гћговБ1 одпре набрзз^ руку траженБ1 прјнтелн, него што су то познали ови, кои, видећи да онаВ нема у нБима верованн, здраво су и на нвинг великЈК едг опазили, да су важностБ и иаклоностБ кодг и1 >га нко изгубили. НаИвећма е пакг то узео на зло 6бш неши Едмондг Лавале, велишв еданг разпикућа, али е з^зг то бмо човекг наученг и блага срдца. ОваИ, да бм ушао у трагг томе туђеиго, коимг се Кнезг одг Беневента спрамг н^ћга и сво1и добрм прјагелн показивао, вештиномг некомг почне се з'лагивати око старогг дворишице, кога е онаи заедно са насл-ћд1емг себи у слз г жбу 3'зео. Дворишица оваи, као правни Талјанацг, бмо е лукавг и подмукао човекг, кои е шта е 'тео могао израдити кодг снога господара. Како е онг пакг, као што су понаивише Та.тни, у истни ма суетанг и готово до смел честолгобивг бмо, то е онг имао волго предг господомг овомг поносити се са сноимг господиномг и о одличномг владанго онога неку пажнго навраћати. Тимг узрокомг дошло е до тога, да е онаи трудг кои е Едмондг Лавале себи дао приликомг, како бн овога на свого странз' задобно, заиста на добро бно, ерг се онаИ увелико покаже овоме попуштагоћг. Нћму се допадало бенетанћ овога господина и радо бн чимг 6б1ло иослужЈо како бн после приликомг каквомг што противу н^ћга, као што се проето каже, измамити могао. Кадг е у томе тако по-доега времена прошло, дође Едмондг Лавале едно готро у кућу кнеже.;у, да види како е оваВ. Па како господина куће оне незастане, а дворишицу опетг нађе да има волго разговарати се, то се упз'сти са овнмг у коекакве безпосличке разговоре, и међу тимг приповеди мз' о некои шали, кого е онг науманг сг некимг своимг знанцима провести, и за кого мз' е потребно повише туђомг рЗ г комг а безг подписа написанн билета. На сваку сплеткз' и досаду изг преваре готовг Талјанацг, каже да ће га онг у томг послужити, па да се покаже како е онг у томе вештг, напише неколико различитн писмена са изврнутомг рукомг, по некои арпи, коп се онде десила. Едмондг Лавале благодарећи мз' и обричући, да ће посао таи гледати сг нБиме дал^ да почие, слз'чи0но некако метне з г чпагг ону дат}' му, огледана ради написану артјго па оде.

Тогг истогг дана Ј-вече кадг се свлачш, извади Лавале онз' артјго и, у кревету лежећи, стане е изнова проматрати, само да мј ' пре време прође. Докг е то тако прегледао, заЈ т стави му се, ни самг незна зашто, погледг па некнмг нацисанимг речима. Мало по-мало кадг е јошг болЂ промотрјо, учини му се, као да е онакјв истии рЈ'кописг вид1о некадг на некомг акчу, али се никако нје могао сетити, на коме. Пошто е дз'го тако и овако и онако мислш, угаси навпосле свећу, окрене се поребарке и помисли еамг у себи смегоћи се: „Да, тако ће бмти! рукописг оваИ внђао самБ а по свои прилици на позивима кнежевимг!" Тимг важнимг речма 'тео е онг краИ учиннти своме истраживанго и размишлннго, п тако се смприти да заспи. И заиста е бмо већг почео да за'рче, кадг у еданпу гг, као да га нешто убоде, ђипи, свећу упали и изнова почне проматрати онаВ рукоппсг. Докг е бацш очи на н1.га, скочи изг кревета, гласно говорећи: „Рукописг оваи видјо еамв на ономг путномг листу, што е нађенг кодг гроФа Лукнера ! а Кадг е то пронашао, онда е, ни самг незна зашто , сасвимг е некако другчш постао и санг му ни на очи падао ше, и како е доцне бкио, да бн што могао почшшти о тои ствари, седне, на столпцу, да пунчг и цигару напрани. Пошто е ону ноћБ више седећп нег' лежећи прокунао, раио сутра-данг отиде некомг свомг другару, кои е као сведокг у лукнеровоб парници, такође онда иозиванг. Омишлннћ свое казугоћи овоме, покаже му ону арт1го, кон га доводи у сумнго, па како е и оваи нашао, да 6 рукописг ован наликг на онаД у путномг листј', то обоица оду у судницу, где архивара придобш на свого странЈ г , кои сг нкима заедно преметне регистре и приклгочене доказе изнађе, те испореде рукописе. Посл^дица тогг посла тако е знатна и важна бБиа, да е архиварг нашао да е нуждно, да о томе авн председнику, и предложи му, да се лукнерова парница изнова расмотри. Да небн то коме нко у очи пало, предметг се таи предЈ т зме сасвимг у тишини, и, као што су рекли, само збогг некогг накнадно нуждногг Ј г ређена те ствари. Сведоци, кои су бнли са гроФа лј 'кнерове стране, изнова су испнтивани, али и то све у тишини и таиности, и, кадг се само еданпутг посумннло, одма сасвимг другчјн и бол-ћ него одпре обтерећавагоћа светлостк падне на владан^ћ Кнеза одг Беневента. Наипре е то нађено, да се онг онда ше башг за тако кратко време измеј)' дрЈ г штва уклон1о бно, као што се у оноИ ноћноИ талабЈ 'ки мислило, па онда е опетг и то нађено, кадг е стварв 10шг дал^ и бол^ћ истраживана, да е кнезг онда, кадг е некудг био смукнЈш изговарагоћи се на нуждЈ', сг оногг месга КЈ т да е отишао бмо, кадг пређе само преко два зида, лако могао доћи до излазка на сокакг. Кадг се у истраживанго дотле већг до-