Podunavka Zemun

Л13Г-5-2. 34 3&В.4ЕВ5' 33 НАУКЗГ#

75

шло. нужлно е бшо, да се и то изнаће , у ка!;иои свези ег тимђ стои онан путнни листг, 1Ш кадг е судг дознао, да е Кнезт. одг Беневенга одг куће на неколико дана у лопђ отишао, нашао е да ништа прече ше, него да дсоришицу н4говомг домами, а да се нико и несети, па да га строго испмта. Свиме тимђ што се одпре догодило забезекнутг и сметенг, одма на првомг показиванго тако се заплете у очевидне лажи, противречн и делу неисправности , да е после неки мршави додатака, ннОпосле попустјо и на завршетку испнта прпзнао, да е путнми онаи листг за кнеза написао у Б олонби , где се у оно време са отцемг кнеза наодјо, па га у ПаризЂ послао. КадЂ е дотле већг дошло пусте овога сазлочиица едпогг крвногг дела, кога наводи нису могли бнти превиђени, да за-време иде опетг кући кнежевои, али н1е пропуштено око исте куће са свпо страна страже понамештати тако, да нико нје могао изђ н^ изићи ни кнезу показати шта се овамо догађа. Ништа несумннгоћи, врати се онђ другЈИ данЂ предЂ вече кући. па чимг е ушао унутра, стража е кућу таино обколила и нит' е коме дала изг н-ћ изићи ни у шо ући. Одређено буде, да кнеза сутра-данг рано затворе. Но пре нег' што е до тога дошло, и то оиу ноћв, преда таВ, тако у СВ010Г1 кући подђ затворЂ ставл-ћнми, преко едногЂ одђ свој В служителл, неко повелико писмо, кое е на председателл суда ишло, едиомЂ одђ полицаинм званичника, да га одма носи кудЂ треба. Председателг. устане, прими оно што му е донешено, одпечати и читао е ово : „Вмсокопочитапмни господине! ^Одг дворишице мога извепггенг шта се догодило, на животђ свои омрзну†и одг гриже савести свое узг краД претеранг, до'одимг овпмг, да вамЂ укратко и безг околиша и заплетавана признамг оно злочинство, збогЂ кога самв кривЂ, и кое, као што садг већг добро видимг, неможе и дал-ћ остати сакривено. Како пакг ше лако прегледати ову стварв, и у основима своимђ сасвимг е она( чудна, то морате одобрити, да мало по-издал4 почнемг и таке вамг ствари предг очи ставимЂ, за кое ћете рећи испочетка, да се тога ни-мало нетичу, али ће на завршетку изићи, да су оне важне. — Отацг мов пре нег' што се оженјо, имао е баштована некогђ пзђ Сорента ћерку као милостницу, сђ кошмђ е род10 мушко едно дете. Деге се ово башг онм двна родило, кадг се моИ отацг венчао сђ мошмђ матеромЂ, и ова мрзећи на ову свого ортаковицу, и боећи се, да дете то н-ћноВ рођеноГ} деци, кошв се нада, имаи-ћ неокрш.и, умела е удесити, да кућа она, у 'коши е женска она у бабинн лежала, запал1;на а ова заедно с дететомЂ под -крадомЂ у Француску одведена буде, докђ се остали светг забунјо око гашена ватре. Престашена и одђ насилногг путованл заморена кукавна она женска , и пре суђеногг дана умре онако постовбине и добротвора свога

лишеиа. Деге н4но дато бу г де неков сиротов пралви, кон е са крпомг некимг невенчава живила, и свое дете на-скоро чимђ га е родила изгубила, па се сиротногг оногг детета прими, као да га е родила, ал' за добру плату. „Отацг мор Ч , кои дабогме ништа ше знао одг онога, што е пре срочено, и кои е, као и сви кои су ватру ону гледали, држао, да е лгобезна н^гова заедно са детегомг своимг онде и смртв нашла, пошто е по-дуго узалудг настоно, да се башг о томе увери, прође се наИпосле тогђ исграживана, а тимђ бол4 и пре, што венчана жена н-ћгова роди мене и тако доб1е себи правогЂ насл-ћдника. О дђ тогђ времена нје вииге пи разбнрао за оне затрпане , него е задоволвно живјо са свогомг супругомг. Башг кадг ми се осамнаеств годпна навршило, па самв науманг бно у Паризг ићи, разболе мн се мати и пред-што ће умрети исповеди моме отцу све шта е учпнила са н г ћговомг лгобезнпцомЂ у младости. Одиа чимђ е матерв мого укопао, отиде отацЂ мон у ПарпзЂ, да потражи оногђ свогђ сина. Како е иакЂ она, коа е матери мојо В у помоћи бмла, те е ортаковица н+.на у лгобави оиако одведена, Ј ошђ пре н-ћ давно умрла бмла, а нико ше знао за име где живи она прала и шта е сђ нбомђ дал^ћ бмло, то онђ преко свега свогђ устанка и труда , ше могао ући у трагЂ своме сину, нити за и4га разабрати. „Дворпшица еданЂ могђ отца, у кога се онђ наиболћ поверавао, желећи обстанакЂ своИ у кући нашои кодђ мене осигурати, каже ми за гу таНну наше ФамилЈе и узЂ то ми напомене, да се в, ако желимЂ, да велико оно иман^ћ старогЂ кнеза мени самомЂ припадие, о томе морамЂ постарати, да се братЂ мои никако непронађе. Као што ми е онђ показао , то самв могао учинити само помоћу едногЂ злагногЂ обруча бз'рме, кои е отацЂ мои на двое преб10 онда кадЂ се братЂ мои родш, па едну полу себи задржао, а другу дао матери оногг детета, да за ово чува. „Кадг се отацг мои врати са свога пута нпшта недознавши, онда пођемг н, и то, као што се већг разуме, упутимг се наипре у Паризг. Овде се случаино познамг кодђ гроФа Емила Лукнера са некпмЂ АлФредомЂ ГогћомЂ, и сиграгоћи се еданпутЂ сђ нвиме билјнрај, смотримЂ где му изђ прслука о златиомЂ ланчићу виси исга онако половина обруча, какву е мени показивао дворишица онаИ могг отца. И само се разуме, да самв н одма смиелш шта ћу радити. „Гледао самБ те се на-само сасганемг еданпутг са АлФредомг ГоНшмг, замолимЂ га те ми исприча свого историо и покаже ми знакЂ онаи и писмено одђ свое матере, кое га е извешгавало о постанку н^ћговомг, кои е сасвииЂ таннЂ био , па му онда покажемЂ, да н могу и оћу одвести га правомЂ отцу н 4 говомђ , само ако се онђ може склоиити, да ми стварБ ону да а да о таини тои никоме на свету речце едне непрослови. ПоштенБпг, ни на што неслутећиГот'ћ, кои се посломђ своимђ онда у Америки десјо. кадг е отацЂ мои за н-ћга по Паризу раз-

бирао, пристане радо на то, даде ми свое писмено и све е чинш, што годг самв н 'тео. „Пошто самБ му дакле казао, да до 17. Септембра доста новаца себи ирпбави, како бм се имао чимг на подалБ10 путг отиснути, да ог му пасошг еданг , кои ми е онаи дворишица могг отца , што е са-мномЂ у договорј г бмо , лажно написао, и кажемг му, да пасошЂ онаИ и новце даде грофу Лукнеру, сђ коимђ ћу се а после разговорити, шта намЂ вала дал-ћ чиипги, ерг знамг, да е ово н4говг наиболвш прјнтелБ. „Договорили смо се бмли да се онав данг башг, седамнаеетогг Септембра, сг гроФомг Л}-кнеромг и 1ошг некимг знанцима провеселчио мало у гоетиници некои у талјанскомг сокаку, и то тико, да се искупимо у обпталишту именованогг гроФа. Т омђ приликомг умео самв н у г красти мачг гроФа Лукнера, кои ми е требао у моши крвничкои иамери. „Око поиоћп башг, изазовемг а Гогћа на страиу изг друштва, кадг смо се у наивећШ екг развеселили бмли, и кажемг му, да сг гроФомг Лукнеромг иде кући оиимг путемг, коимг сзмб му казао да иде. У сокаку „три брата," близу г гостилнице „ кодђ три брата," н ћу се сђ ПБИма двопиомђ састати и ту се разговорити, шта греба дал-ћ радити. Али онђ да песпомчн-ћ дотле ништа прјателго свомђ о томе послу. Знао самБ да е Готћ поштенЂ и поводлбивђ , иа снмб се могао ослонити на нћгово обећан^ћ. „ТекЂ што су гроФЂ ЛукнерЂ и Гогћ мало поодмакли бмли, а а, изговарагоћи се на телесиз' нужду, изиђемг у авлјго, па онако у помрчини нрескочимг преко едногг зида , и крозг другу авлјго изпђемг , па сокачићемг еднимг опречимг и башг онда изиђемг у г сокакг „три брата," кадг е онаи, кога самв наумш убити, у истмД сокакг наишао. Метнемг на главу спаваћу капу, да ме небБ1 познали, искочимг исподг едне кап1е, па мачг онаИ у Го1"ћа ег леве стране тако нко забодемг, да самв се уплаппо бкш, мислећи нећу га моћи изчупати. Но чимг самв га добро тргао, извучемг га и тако умакнемг одг гроФа Лукнера, кои е за-мномг потрчао. „Кадг самв видш да еамв добро поизмакао одг онога што е за-мномг трчао, опда бацимг мачг и утечемг. Спаваћу капу мого свежемг узг еданг каменг и бацпмг у Сену, па онда побрзамг онимг истимг трагомг и вратимг ее у авлјго и моме друштву', кое нје ни на око узело, да самв а кудг одлазш, па тако 1пе ни у сумнго о мени што долазило. „Сва кривица крвногг дела тога падне, као што самв а то јошг напредг знао и прорачунао, на гроФа Лукнера, кодг кога су се нашле готћове банке и моИ лажлБивми путнмв листг, кое су сгвари, наивећу сумнго на н1зга навукле. „Као што се можемо сегити, несрећмикг е онаи сђ почеткомЂ друге годпне осуђенг па вечито заточенје, у коме се , као што знамг , и садг иа'оди, ал' ће га ово мое признаваи-ћ едва едаипутг тога ослободити. „Отацг мои, кои е , чптагоћи испмте судеВске , познао, да е половина она прстена , о