Podunavka Zemun

»181 31 ЗАБ4КУ II Н.4УВЈУ«

»•ћговг с о б ств ен о ру ч н м И тестаментг. Нсма тога припославногг Србина , коме сузе умнлностн потекле неби, к»дг нзмеђу осталогг Ш1.ШМО да осгавлн целу свого гооподштину свомо потомству, увиђа се дн е прапми каменг православне вћре бно: брг е оставш _успомене свое рпди, дарове светои цркви врусалимсиоИ , као литсри СВ110 цркви; црквама на светоИ Гори Синнискои; св. Атонскомг Хи.тендару као прастароЛ Неианнћа вћковима блистатћоВ се задушбини; светогг кралн Студеницн; ЛазаревоИ дивнои Раваницп; светомг 1овану Рилг,скомг; ЗограФу; ломастиру Даници, Пратми, Букову, Сиколскои цршш Сииариновачкои; Владикиномг Монасгиру и на остале 22 светогорске знамените задушбине. Почетакг владанн ове снине породице знасе одг годпне Ј736. но она е и пре морала знамснита бмти, на свакШ начинг, ерг безг велики заслуга личшј и безг вол!; Султанове 1пе н асл&дство получено, знаменита е дакле свакош;о морала бити, и може бити ће се гдигодг каковии старми докумептг у коемг манастиру нли црквн Краиае доцше наћи. 3асл}'жни0 оваи му;кг, коега ће се доцше б!0гра<1>1н св4ту саобштити и изг кое ће се велика д - 1;ла п-ћгова увиднти, нреминуо е године 1785. но владало е потомство све до године 1804. У тои години подигне се Пасмаиг Оглу, везирг Видинско-Бугарскјв на Султана, гди се обшги метежг подигне. М.тади потомцн ове породице пређу у Аустрјш гдп II данаог жнве. Вредно е и то споменути, дп е реченни Обркнезг Ипн сг бератомг купно и са скупоценнмг каФтаномг п калпакомг обдаренг. Млађш синг нћговг М 1 а и л о, у цвету младости свое чувши, да се народг србскш подг Леонидомг свонмг безсмртнимг Карађорђемг поднгао, пређе у Србпо и борјо се нодг своимг воНводомг србскимг Апдук-Велккомг, гди се ш>нмг заедно у еданг данг као вредни жетаоци ма пожн-ћвене снопове падне, и за в^ру христјанску драпмгћцу крвв иролјв, указавши се достоннг, да е потомакг свои д-ћдова. Братг МЈниловг старји остао е у Аустрш, коега д1>ца и унуци н данасг жнве. Нашг вреднми старина Г. Вукг Караџићг поменуо е о овои породнцн II о ненимг посве знаменнтимг повластицама, п велн да бм добро било да Кнлжеско-Србекш капућехаа у Цар»граду се потруди, да ухолен1>мг претресе онимг годииама акте, гди б н и берата садржаи виднти могао ; но то е што се тиче берага, садг излишно, ерг самв га у оригипалу и у свои красотн својоп видјо. У иоследн1јмг пункту собственоручногг тестамента наредш е и то реченин Господарг да се снротинви за подушЈе н-ћгово одг Богомг стеченогг му иманн 100 оваца, б крава, 10 возова вина, 1 возг ранхе зготови н подари. А. Инкоии1.т> иарох-а». Обд»азв1 нднмгћа. Чедо зоре и милине, Што одгаи неоа раи, Сиђе кг нама са виснна', На крплма га снесе МнВ.

Препу животг, радостк кличе, Снон природа иросу чарг, Св.уда животг новг истиче За мртвило дивими дарг. Чарне горе венацг кити, Руинми истокг самг е сни. Комг ту неће срдце бити, Где милиноиг дише гаи?! Ои некг пева н прнпева, Комг живота цвета цветг; Нека весео сладко снева, брг ће за'ћи жизни свегг! —

Раиеко доба детинство е мнло, Годинице када маомг лете, 11 векова кадг нестае чило, Кадг се радоств свудг око насг плете, 10тро свое када чаре лје; Ал' и вече препуно е еластШ, Кадг уокругг сне се лшбко смје, Кадг е срећа сва у нашон власти. Детинство е као цветићг лепнв, Свудг ее вје, ерг е слабг 3' снаги, Цветићг роса и спажи и крепи, А дегинство насгавници драги. Штедра, блага землн, с 13110 мати Малаксале цвету врнћа силе, А детпнству ко ће дати силе, Гди ће наћи штедре маике миле? Родителкско то е 1г!>лу недро, При рода га сама тамо вуче; Т3' е н-ћму безоблачно, ведро, Ту му срдце текг радостио туче. V Тако иде, напредуе, Весели се и рндуе, Докг ее лице наоблачи, Л нагонн ступе ичи. Нема данка безг облака, Нит' корена безг семена, Грдне моћи безг иомоћи. Велики с}' нуждни труди Докг посао незнруди ! Детипсгво се прећи мора, Да ее дође до зрелостн. Пре деланл треба збора, брг другчЈе нда ! достн Свудг почетка мора бмти, Кезг почетка ништа ше, Нит' будућностБ кг нама ити, Садашш .оетБ се докг нескрје Ал' садашнБостБ ако лепо блиста, И будућностБ мора бити чиста.

'Геби, Роде, садг пролеће свану, Са истока сунце ти се роди; Радоват' се можешг лепомг дану, Кадг се беру труда лепи плоди. Носле зиме пролеће засиие, Данакг плавми после црне тмине. Тама, зима, Косово е пол$, Гди намг душманг мнла брата кол4, А да сг чега, већг сг неслоге наше, Кон нали миоге горке чаше. Четирг века! (срце еза вата) Србе драгш сносјо си нде, Четирг века затворена врата Бмла су ти, коа даго наде. Тежка школа, ал' наука болн, Страданћ насг бол1> ценит' Ј'чи; Само една некг е свуда волл, 0 б ш т е гди е, ту некг с в о е мучи. Трудногг безг знон нсма покол, Нит' радости сваке руке Безг велике, тежке муке. Четирг века дзтачка е зима, Ал' пролеће слађе иамг е тиме. Пролеће е сада среЛгимг свшиа,

Гди се езикг, србско чуе нме. Берте цвеће, што дае пролеће, Срећа Ввеће роси, Д^ се Србг поносп. Уживаите красно време, бсенБ лепша јоштг ће бмт': Кадг е 'вако красно семе, Ту плодг мора красанг бмт'! Некг надежда прси грее, Сг нбомб се здружи ал' и трудг; Благо семе кои сее, Тојгб е вавекг сретна грудг. Д. Цавлоиићх.

Ж«'лисеввскнв*в ваасгварљ. (Сказка.) Досадг се шштг у нједиомг тако на нисини лежећемг иред-ћлу Шваицерске остатци одг тврдинн, гробова и обиталишта, каквн одавна изчезли н заборавл!>нм лгодји нрим-ћтнлн нису, као кодг селца Елисрнда у бернскомг окружчго. Да су ту и Рнилани обитавали, з'вераваго насг многоброГша парчета цигала по римскомг начину, кон се не башг дубоко исподг земл-ћ разбацана налазе. ПоложенЂ месТа барг иити е бмло за трговину нити иакг за ратну какву свезу згодпо; ерг нити има реке, нити великогг езера, нити какавг друмг преко планине. Па башг и по самомг округломг преобрану и шанцу едва се познае да е то посао Римлана. Ничимг ман-ћ постои к>шг изг прастарн времена прича у овомг пред!>лу, да е ту некадг варошк бмла, као шго се и садг тамо шумама окружено едно езеро види. Оно е иазвано Хелнсеиеко, као и варошк. А и езеро, кое ше тако велнко ни бмло, нестало е, по своЛ прнлицн збогг извора, кои су некадг утицали у н-ћга. У време, кадг е хрнспннство већг прим.гћно бмло, нађе некји младмн пастирг, кога су деиимг Ерномг звали, у едномг маломг подземномг своду, еданг марморскји две стопе високг ликг. Пастирг е био сннг неке сироте удовице, коши е коле и две краве чувао, и по чјои е заповести онг морао сурвине зидова, кое су се подг трапомг едногг одвоеногг брежулвка налазиле, чистити, амачно да бм какво сакривено благо нашао. Мирморекш е ликг представлно н1>жно женско лице необичне милокрвноети, са изгледомг чисто детииБСКимг и величественимг. бдна дугачка врло убрана алкина, одг полј' голи рамена до ногу се просгирала, кое ноге одг краева за ову особу врло дугачке алвине, као иодг каквимг холмомг убора покривене лежа'у. Око виткогг гћла опасанг е бно широкш понсг, у средшш кога видјо се ликг еуица. Камена ова штат_уа почивала е на едномг црномг камену, на комг су нетг писмена уре?ана бмла. Ерни, кога е необична лепота овогг девончкогг лика скоро до обожаванн узбудила И16 еумнло да е то ликг какве светителвке. Онг то претаи, па и самоВ свошВ маики о томг Н1е говорш, изг страа да му милу штатуу не Ј'зму Али црнми каменг однесе валернскомг пароху, да бм изг надписа име и1>гове светителкке дознао. Оваи му прочита име „Хелва" мааше гла-