Podunavka Zemun

ЛНГТЂ 31 31Г.1ВУ II 1КУКТ.

103

Иротужила беговица, Лн1то гужи бе.тк престанна, Што !оГ| свену за уранна Ахг — кадунна кукавнца. ђ. в.

Чоп(>ч1» сваага. Зиа се, да сј' Петарг ВелшаИ н нЂговгсаизнинг Августв, нралв полкскјб, имали необичну, скоро надчовечну снагу. бдногг вечера налазјо се Нетарг кодг Августа у еднои малои тнрди)љи на курландскон граници. Нри вечери,прим-ћти Августг, да му е сребрнг тантрг, кои су му да.ти, нечистг бмо; зато га таки као Фишекг артје савје и на страну бацн. Петарг мнслећи, да нралв жели предг ш>имг као нкг човекг хвалити се. Узме свои танкирг, ув1е га као бокалг и преда се мете. Августг се разлготи, и едну чишк) голимг рукама раздроби ; али и у овомг опиту неостане Петарг назадг, и онг то исто учини сг другомг чшиомг. И већг су обоица хтели сво посу|)е упропастити, да ше томе Петарг кра№ учиијо, рекавши: в Братг Августе, ми сасвимг лепо сребро увЈнмо, али би много бол1> бшо, кадг би ми кушали Шведско гвожђе да савјлмо." (брг су са Шведима ратг имали.) ДрупИ путг, кадг су оба монарха у вароши Торну били, и гледали борбу бикова, хтео е Августг цару показати, да онг оснмг кжачке снаге, и мначко срце прнтнжава. Онг довати едномг рукомг беснећегг бнка за рогг, и другоиг му еднимг ударцемг мача главу одг тру-

па одвои. „Чекан, братг Августе, и п се у нечемг разумемг," рекне му Петарг — „заповеди да ми се едналопта одг чое донесе!" — Лопта се донесе; Петарг е баци у воздухг, извуче брзиномг мунви своиственомг н^ћгову палошину, и куглу, пре нгго што е на землга нала, тако снажно удари, да е на два парчета доле пала. КралБ Августг иапрезао е сву силу и окретноств, да што подобно учнни, и премда е гдикого лопту покварш: опетг е у воздуху никако разсећи 1ие могао. —

1!лик 1> настмра. ПастБ1рг песму бира, Да у фрулу свира, Весела га та твори, И елена у гори. И-ћму фрула прш, Игнћ кадг се вјн; бчи гора и дола, Само кадг му е вола. И+.му стан^ћ свое, Благо 6Стб нанболЂ; По ливади кадг ходи, А стадо му се плоди. Жел-ћ, светско благо, И камен-ћ драго: На частв свакомг те ствари, За то иастирг немари. ЦветкопнКт..

Анскдотс. — Господинг некји, кои сво!он Госпои ништа нје могао одказати, него е све н-ћне б}-далаштнне и досетке испунити морао, стано е сг нвоме на прозору. Госпон сматраше вечерннчу сг великимг задоволБствомг. „Сладка мон," наеданпутг повиче мужг, „немоВ е тако дуго гледати, ерг ти е ннкако добавиги немогу, и ако ти се донада. — Вонкг еданг извуче батине, алп ше ни писнуо. Кадг е усгао, упита га еданг другг како е могао толике батине издржати, а да не викне ? „Па шта," одговори онг, „н увекг слабо марнмг за онимг што, се иза мене догађа. — бданг ОФНцирг, иначе добарг ашачг, падне сг кона. „То се мени небм догодило," прим-ћти еданг присуствугоћјб." Офпцирг разнренг, зановеди му, да онг тогг конн узлши. „Башг зато, што никадг иелшимг, нећу никадг ни пасти," одговори оваД. — Међу дамама налазаше се еданг младпћг ћуталица. (Заиста редкоств у наше доба.) „Зашто ви ништа ие говорите?" упита га газдирица после дужегг ћутанн. „Милостива Госпо" одговори ћуталица, „међу толикимг самогласнима морам се и безгласна писмена налазити." — „Дете," говораше отацг свомг сину, „п самБ много тебе ради патш, немов никадг то заборавити, немои бити неблагодаранг, на тебе сву надежду полажемг, да ћешг ми животг у сгарости засладнти. „Е добро, л ћу бити шећерџја," одговорн дете. —

Еракг. Башг неможе човекг овде ништа взвестногг изпрека чути, а у садашнБоИ кризи биће тамо свакШ даиг што новогг. Иетакг. А како ћешг што испрека чути, кадг нечиташг београдске новине. Еракг. Море Петаче! одкако пређосмо у Земуиг, ти ме никако нечасти. Петакг. А што да течастимг? — валБда си ии женинг братг. Еракг. Ако нисамв тав, а оно самв заслужш. Петакг. Будало! зарг ти незнашг да се почело по сродству а не по заслуш награђиваги? Еракг. Дакле несамо великаши и чиновкици, имаго кодг н-ћга у граду приступг, него и трговци. Нетакг. Тако сам& и а мого разумети. Еракг. А шта имаго трговцп кодг н&га посла ? П е т а к г. Валдда имг шконтира вексле, што бн садг заиста наиважши подитичнив поступакг био.

Еракг. Бога ми, како е Јепо време наступило, скоро ће светг одлазити у купатила. Нетакг. Да, валвда се већг и спрема за Мехадга. Е р а к г. П^-своГј прилици; али кажи мн, зашто одлазе тамо и онакови, кои нису бодесни. Петакг. 'Го бива опетг здравлд ради, ерг имг домаћји воздухг лако шкодити може, те иду у Мехадио, докг се кодг куће атмосФера малко неочисти.

Еракг. Гле, како си се изкалао, Петаче Иетакг. Како се неби изкалао, кадг ми в квартирг чакг на Гардошу. Е р а к г. Шта! а одкадг то ? П е т а к г. Одкадг су они 4000 воПнака заузевши све квартнре, у Земунг дошли, кое намг е паметнии онаи београдскш дописникг 69 послао. Еракг. Та добро е на Гардошу становати, ерг како су времена наступила тамо е едшшИ изгледг за Земунце.

ЕРАКЂ И НКТАКТ..

Петакг. Опетгће биги парастосг у Београду. Еракг. Ко е садг опетг омрго? II е т а к г. Умрли су некима хиллде талира, кои се ако оплакуго.