Podunavka Zemun

106

ПАДУЕЕ 4ПК 1.

знншг; иди тамо, и барг ћешг наћи кисела млека задоета. Л ћу другс звати." Као сенка одлети чобанинг, и ио кадшто му се чула дивла пнка, коа се надалеко разлегала, и коши в одма одговарао далекШ лавенгћ велшан руидова, кон непреетано праге и чувак) чопоре конл што на степи пасу. кшпг 100 ни саг г Б ирошао чекагоћемг управптелго, а тап се знакг на далекО на све стране раепростре и са С1НГО сграна по'ите кг нћму дивлки смнови стене. Нокорно се приблнже своме сгарјемг, саслушаго нћгове заповести безг поговора, полгобе му скутг одг алБнне и поите опетг на све стране преко полн. Текг у неко доба у вече врати се у замакг и приповеди младомг кнезу сг каковимг е мукама и теготама израд'10 да се конбн у едну гомилу сагоне. Кнезг му захвали манувши ладно главомг и онда му заповедп, да шштг добро промотри оборг за затваранћ они копл што ће се изабратн. Много пута преклонивши колена дође натражке до врата, потужи се свомг светомг покровителго на новни наменуши му теретг, кои пакг одма на туђа плећа навали, па онда пошто се доволбно опорави, потражи и нађе одмора јоштг одг подне желћна. Но за мало га е уживао, е:рг већг га у свануће пробуди ускликб и вика пастнра, кон су прве чоиоре догнани копн пратили, дпвл-ћ рзан-ћ ждребаца, н потмулшг лавежг паса. Нншта му непомогне, мориде се извућп изг топла пушећи се овчЈи кожа, ерг ларма е по своИ прплнци н кнеза пробудила, и онда е за цело бно онде, где га и-ћговг вернмп управиге.н. никако | адо негледаше, ерг никада не беше безг проклете наиге. Када се АндреГх 10штг санлћнвг помоли, кпезг е већг допста спреманг стало на прозору и внкне му ободравагоће: „Ступаи!" кое свого иамеру никако непромаши. Л днбш упрпвителБ скочн журно на оседланогг кона и погори као слепг кг чобанима, кои се поединце са своимг псима труднше да уморне коп'ћ протераго у прострапу ограду крозг улазакг, кои се као левакг сужавао, Живмтиин кон нјв ни за каково укроћен'ћ знала, сг дивл ћ накострешеномг гривомг трудили су се конбн обрнути и слободу на степи опетг задобиги; но узалудг беше свако покушенћ изг густе гомиле умаћи. У клупче сбјенг, кое се еднако нанредг турало , ни напнеобузданш ждребацг немогаше се ннкако вураги и у пропнице преднБимг копитама ударатн: ерг мораде за навпломг ићн, кол се непрестано умножавала ново догнанпмг гомилама. Сада се наеданпутг разширп иросторг у широкг чегвороугалБ; динлнцп осете да су опетг господари своп удова н погоре као ветарг напредг, докг јД високг зидг опетг не спречи и ненримора обрнутп се. Упрепашћено одскочи животпнн натрагг и гледа да скоро оставлћну кратн} г стазу дочспа, но други му бесно горе у кобг; и овде н-ћгова никада неукроћена вола мора подлећп не»огућности, и нанпосле збун1>нг сгаае. Као да 6б1 се одг пада сачувао , раскорачи ноге, спу-

сти главу и дубоко н тешко дисанћ чуе му се изг прсјго. Већг двадесетг и четири сата стои тако З ^плашена животина у обору; гладв као да едва осећа, но знаци тешке жеђн поавлгого се да човекг мора сажалити. Мркг и с\М !г езнкг виси нзг уста, по кадшто подигне мучена племенита ЖНВ0ТН1Ш красну главу, мотрн плашлБино окомг у наоколо и дивлћ дува на простране ноздрве. Нсанг гласг одг трубе гргне е напиосле изг забуне: млндбш кнезг у иратнБи внше другара пође узг ограду, н оштримг разпознавана окомг мотре ОФнцирп 3 'ваћене конћ. Окретнн козаци навале са своимг дебеле главе суровимг конбимз у гомиму и баце изабраномг конго замку око врата, коа се, при свакомг покушенго противиги се , стегне да удави. Но врло редко се кои усуди противити ; конаннцп седе на мокрнмг нокровцнма, н скапавагоћа жнвотпнн пође за мамлБИвомг влигомг, умилаимг речима вешгога вође у другу, простран'по ограду , где се за нсле веже и смотрено водомг и сеномг снабдћ, што сг умилномг нонудомг бива. На таи начинг буде сто и петдесетг валннц конн избрано одг прилике изг илпду уваћенм, и срдито погледа господарг 'на остатакг. — „Идна кржлБпва стварБ!" промумла у густу браду ; _клгосадБ за просте козаке!" „Илн за Кврее!" насмее се вссе.тО коннншипп капетанг Оповг. „Гле, маЈоре, ено већг тумараго двопца; они ти допоее дукате, коп ће ти по свои ирнлици трсбати за опрему иовога звода. „Доиста 6 б1 мп сивци и жућаци добродошли," одговорн кпезг, „а жалнбогг готозг ногацг може се само у ози лупежа наћи. 0, ти клетн Французи! какову беду напеше староГт, благословепоп Рус!и !" „Мапи се садг тога , друже," шаппе полковнпкб „но гледав, како ћешг се сг чпв>'тнномг иогодптп. Ено га води твоГг управителБ." Сг иузећомг поннзиошћу прнближи се чнвутннг и понуди се за свакогг ухваћечогг коин по дукатг нлатпти. Но ма да се та понуда памамлБива чинпла, и покрап свега подпомагаиа управителћвогг — машрг остане при томе, да ће се текг сугра решаги, и врати се сб ОФпцирнма натрагг у замакг, гди ручакг већг поставлћнг нађу. Истина да е живо готрен-ћ напрезанћ гла дб здравнмг конаннцима пооштрнло, но у толпко се брже главнмГг део обеда сврппо , и са спромг, аиваромг п орасима започне се жпво ћеретанћ, као што Старорусг свакога станн волп. Фпне раК1Ч пзг трешана, малпна и т. д. волело е ово друштво више него етранска вина , премда е и нбп богата гостолгобпвостБ домаћа у отворенпмг саидЈ цнма и котарицама изнела; само полбскјп полковпикг графг ЛипннскЈП пјо е бордо. Као што се може помислити овде се на иово повео разговорг о свакомг готрошнћиг дога!)аго, п наппосле сва су господа едногласно мнслила, да е соп домаћи новц кона надалеко наГшлемспптјц п да ће трудг кнеза Александра и

нћговогг сина богато иаплатити. Но кпезг Иванг коме се тако ласкало, гледао е жалостнво у свого чашу пустивши мирпсну вишновку вишанн рак1го) да ветри. Наппоеле почне дубокимг гласомг: „Види ли сге данасг одприлике тр-ћину мои конн, и то наиболћ. Ви држите да су добри, и хвала вамг, моа госиодо и другови, на прштелБскон пресуди. Но какови 6 јл могли мои конби обгги броемг и добротомг , безг овогг злосретногг рата, безг ови трипутг клеги Француза!" „Смемг ли упнтаги," започне полковникг Лнппнскји, учтнво поклонившн се, „зашто е башг на Французе толнка мржна нашегг поштованогг домаћнна ?" „Ево одговора ," одговори кнезг Иванг: „ерг су по друг1и путг за нашегг жнвота Руспо пустошнимг ратомг поплавили. Они су истина оба пута нћнимг светимг чуварима сг грдиомг штетомг одбјеии: но мц смо, нћна деца, морали неизказане, тежке жертве чинитп, кое намг шв натоварјо нашг отацг, царг, но таи лакоумнии, мрскЈИ народг." „А зарг вамг се чини, да су Енглезп ман^ћ криви ?" „Да богме, г. граФе. Они су трговци и боре се у користБ свое трговине; они дакле нмаго узрока, премда таи ше достонпг. Н бшвн ће трговина ма и полако накпаднти Русли новчану штету, кого су 100 учинилп. На онда е у нбшвои раднБП увскг нешто п .теменито. „Н нећу никада плеиеппто чувство Енглезке, особито нћно џентлмепство куднти увераваше полковнпкг, „по смемг рсћи. да нједанг народг на свету непревазплази Фр.ниузе у впсокоп гоначкои честитости." „По сполашнБИмг прпликама — истппа," попусти домаћинг; „но ипакг сумннмг, да лп е изворг таковогг деланн са свимг чистг. И држпмг гоначну радпу Француза за нзлвг НБЈове прекомерне суете, кол сама себп ласка, докг се чини племенита. бдна д: жимг да е Французг кадарг правогг пожертвованн, безг пкаквогг изгледа на похвалу и признапН. „Мпрг е заклгоченг," внкне капетанг , „и тако ћемо тежко прилпку паћи да учеић народногг карактера Енглескогг и Францускогг наставимо. Обои су се добро борнли! то можемо сви, кои смо према нБнма стаалн, посведочити. Мећутимг, мајоре Оешгћву, п а бц те нсшто упитао: зашто ниси на понуду чивутппову одма пристао, него си одлож10 до сутра , а сигуранг си, да ће се догле сг Андреомг погоднти, да те лреварн?" „Морамг наипре сг Федоромг Ивановпћемг говорнтп," о .1Говорн кнезг постоано. „Сг Федоромг?" упита Оповг — „Хмг а ко е тап Федорг?" „Паивсрнн! човскг па моимг добрима, н јошп надалеко уоколннн," рече уппташли, „на жалосп е по евоп прнлици и напстарп!, тако да се несмемг уздати , да ћу га шшгг за дуго нматн." „П самБ МИСЛ10, да тц ниси шшг тако дуго на Чнгрину," насмешп се капетанг. „Зарг си