Podunavka Zemun

ЛШГТћ :м 31КШ II п 1ЈКЈ.

117

резано асно читати могло Аппа: Сот1е«5е Урјп«ка (Анна грофица Липинека). Гутра-данг стапше кнезг Иванг иредг постелћомг ночковникомт.. „Бзђеларг е безг Сумн ^ћ ваша нмоиина, господинг друже , драгоцено насл1>,ие вашегг храброгг, племенитотг оиа: ево га! Орла ћу изг Федрове руке предати прн крунисанм нашемг милостивомг цару. 'Го е едаиг одг наилепши троФеа, што Русја има : ерг 1 |зг вернје р.уке нје ни еданг добивенг. Радо се при томе изасннвамг , да самв у вама и вашемг безсмртномг оцу два племенита, верна Француза безг сваке суете познао, то ноказуе оваи орао II Федорово нзбавлогћ, кое ми е ове ноћи прииоведјо." Радљ пастнра*). ЛЉто, када нрође, Онда есенг Д(фе, Нолвска радна престае, Само дижу се стае. Пасгирг о томг ради, Наслонг да загради, И преправи знмницу, Да сачува овчицу. Овцу онг надгледа', Да не трпи вреда ; Иапвећма се онг брине, Да не гине одг знме. Кадг пролеће стане, Већемг да осване ; Нову стазу по трави, Спре.иа се да онг прави.

ЗВдс настира. Да л' се види на б^ломе свегу ? Кол'ко рада у пастира има? Кол'ко муке и невол'1) тежке? Киша буина кваси га до грла, Ићга прлн блато смоловито, Угушава помрчнна црна. Ту подг небомг у муки тоВ тежкоД, На дрвеномг наслон-ћнг е штапу, Очи упро на све стране полн, Да му бћсанг недолети вуче, И распЈ'ди свеколико стадо, Кое мз' е одг Бабе осгало, А и вредномг зарадјо рукомг. Кадг иролеће, па и есенв дође, И забели са небеса зора. На радостно сва прогледи гора, Сва расгена кадг промоле главе, А и дрзте већг оживе траве. Мило стадо, кадг с' плодити зачне, И полана нганвци забели. Преодница, када се на небу, Изг иостел4 непрегледногг мора, Да друпД данг понови, укаже; II текг што се на небу заруди, Бз г дно око вреднога пастира, Иа све стране полнну допире. Ал' се сили на путг стати неда; Аргусове да бн имао очи, II сто вредни башг имао руку, И толико богме броно ногз г ; Све видит' урадит' па сачуват',

Види 13. бр. Подунавке.

Одг б-ћснм н невалнли вука; Поредг свое постонне вол-ћ, Душа валн, никако се неда ! У Вршцу. Цветкови ^Б

Ир«'д«».1Е1 с;»одп'ћ Амернке. Средин Америка п н1>ни петг држава Гватемала , Хондурасг , Сан-Салвадорг , Никарагва, Коста Рика и Москитско примор^ћ представлшо високЈА земнни мостг, дигнз'тг снагомг унутрашнћ земне ватре, за сагожен^ћ оба вслнкн Америкаиска ткрда. Оваи краи земл^ћ образуе из г тг, кои подпомаже саобраштаи између оба океана, и постао е за путнике една одг наиважшн на свету земала одг доба населнвана п изналазка златнм маидана у КалиФорнЈи. Узг реку Сан-Хуанг и Сарапиги понвлгое се билћ жаркогг подса , величествеше и многостручнје него што се едва гдегодг налази у средш.ои Америцм. Одг обала реке Сарапиги преко висина и провалјп Кордилерски даго се узке планинске стазе кг велпкон з'звмшенои равнпцм Коста Рпканскои, где у чаробномг пределу леже обе вароши Хозе и Картага, окружене пизанговммг баштама, ливадама и каФеннмг садовима , надг коима се уздижу наивеличественјн горски предели. Горскш кланацг 8000 стопа вмсокг оделгое ову као лаззрг зелену равннцу одг планннски предела реке Сараиигн. Наивмше брдо овога венца еств ватромета гора Ирацу, подг којомг лежи главна варошв Картага. ОваИ 12,000 стопа вмсокји вулканг има два кратера, и на пукотине еднога одђ нш избишо обично редкп облацм дима. Сг врга н-ћговогг показуе се тако величественг изгледг, да се онисати неможе. Кадг су дани сасвимг ведри: може се прегледати сг едне стране атланскји а сг друге тнхЈГг океанг. На овммг вмслшама незна се да досађуе мразг и врућина. Среднн дневна температура редко пада исподг -|-13 0 К. а не диже се преко + 20°. Овде е постоибина вечитогг пролећа за кое се незна ни у наппрјнтншмг пределима гожне Европе. Но землвотресг по'оди оваД земнми раи; године 1811. бмла е варошв Картага до основа порушена. Наиважшн међу државама овогг землвоуза средн!> Америке есте Ннкарагва, и н^ћно велико езеро можда е наизнаменипе на землви. Наивећ1Д део горски вода ск}'плн се у овомг езерномг кориту, коега просторг грданг изгледа према узкости земл-ћ. Притисакг н-ћгове велике водене количине стреми кг гогоисточномг езичцу, те тако е подкопавагоћа и подлокавагоћа снага воде начинила у рецм Сан-Хуанг природанг каналг изме}>у езера и караибскогг мора, а то е место где су заиста савршено проб1ени Кордилери з г своме грдномг пружанго одг више него 120 степена ширине. Овде е дакле природомг означенг путг, кои бм се мог'о начинити за саобраштаВ између атлантскогг и тихогг океана. Исполинскји планг да се начини каналг за пловитбу између оба светска мора неће се иоћи извршити, ако не узводи крозг езеро Ни-

кпрагву з'потребнвши гдешто и корито Сан-Хуана, за кое ће дабогме требати знаменитм хндраз т личнм снрпна, да бм се пролазку велики лнђа уклониле све сметнћ постоећи водопада, узнна и прудова. Крозг оиаи трговачкШ друмг цловили бм бр )довн светске трговине не само на знпадноприморћ Америке, ио н у Хину и Ннанг, 3' златомг богатз' АустралЈго и цео островнмП светг гожнога мора. Морепловствз' бм се тммв ушгедило дуго и опасно пз'тован-ћ око гребена Хорна сг н-ћговимг вечишмг 63 'рама, и онда бц заливг Фонзека, наилепше одг свјго познатм природнм пристаништа, постао нанвеће стовариште на свету, где бм пегг частјн света променвивале свое благо. Сг плавозеленогг, и провидногг кристалногг дна езера Никарагве подижесе Омопетехг, наилешшН вулканг средн-ћ Америке, кои се одликз'е симетрјомг свога створа. Оваи сада прегорелмв вз'лканг издалека, сг обале гледагоћи> показуе се као една одг пирамида староегипетскн Фараона у свои правплности. Но наЛвеће лгодске грађевннз пзгледаго само као магошне гомилице према овои у езеру Никарагви вулканскои нирамиди, десетг пута већон природно№ грађевини, кон се овде з'крашена палмама н |л1аннма изг светлогг воденогг огледала поднже до исно плавм небеса. бданг одг наичаробно! предела средн^ћ Америке есте и оиан одг Нидири, правмб раи покраи „пакла одг Массае." Заиста се неможе нигде наћи лепша красота билн, н оно живописно поделен-ћ пернсти и лепезасги палмЈД, коз се ломе одг грднм кокусовм ора'а н изредногг рода МаигШа Иехиова. У вмсокимг долинама Кордилера Хондураски и Гватемалски, као и у трошискимг планинскимг пределима оба океана, истина да се иалазе далеко величественш предсли; но наиумилнји ликг природе у маломг отвора се у овомг пределу одг Нидири, између варо&ш Гранаде и Манагве, само неколико легва (милн) одг пусте и иаисграоинпе вулканске дивлнчности, тако званогг „пакла одг Массае," на средг коега стои и самг равнонменмВ вулканг са своимг уздигнутимг кратеромг. Грднми строД кратера окрз г жава бездна врлетнм стена. Бездиу изпуннва мало езеро одг Массае, кое знаменито ниже лежи одг морске површине. Стрменммг зидовима стена, кои као циклопске зидине, обимаго кратерг, може се само на мало места прнћи, сг кои з'зке путанЂ воде кг обали езера. Одовз'дг мораго мучно з'зносити воду за пиће жителви вароши Массае. Изнадг северозападне обале кратерскогг езера з'здиже се внше широка него вмсока округлина Массаа-вулкана са затубастимг вргомг. Широка јоштг сасвимг гола иолн лаве спз г штаго се по гогоисгочномг одкосу. Напротивг су стеновите обале езера окићене шумама, у коима се у сз т во доба године покра№ све непристз т пности налази многоброДнмД животинвскЈИ светг. Одг године 1772. до 1852., дакле пунц 80 година, бмо е оваВ вулканг безг икаквогг знака свое унутрашнЂ ватре. Држало се да е