Podunavka Zemun

126

и!«9ДУЕашв; I,

40 дана спремаго , а после да само едант. сатт> грче. Али Епглези се изасне, да е то у нмовомт, обичаго, и да ће после толикогг спреманн одт, 40 дана', енглески конби и саме арабске падвисити, као што су и све евроиеиске превазпшли. Бедз т ипи су се сменли; кадт, су пакт> два слаба оиглеска слз жптела, коа се едва човечјпмт, створен-кмт, назвати могу , водили кт, нвима два одг главе до ногу вуненомг матерјомг обмотина жи"иотна, сме.чли су се кшп, више овимг дугопојч1мђ мршаоимг животнама, и помпсле у себи, заиста садт, ће да јјј раздраже, но нуждно е, да ји Куршид-паша о трчаиго увери. Докт, е сувоннвЈ,Ји ен1Лескш служителв (Сгоош) свога готово тако исто мршавОгг кона узно, нкји Бедз'инт> сг коп.гћмг у руци баци се на конн обммне величине. Уговорено 63'де, да три сата трчан+> трае и на данмВ знакг одпочне се. У прјјои подовини сата Енглези претекну свое противнике; али наскоро Неџг достиже Ји, претече и умаче тако, да су Енглези текг после некогг времена на опред-ћлено место после Аравлнна присп1;ли. Енглески конки бннху безг душе и стону као укопани , докг Неџи весели и нестрпелмЈви землго подг собомг копау, и чннило се као да Јодове противнике на борбу позивлго. Аравлнни сами сажива.ти су раменима чудећи се таквпмг конвма, кои нису кадрп тркг одг три сата одржати. А. с.

СЕВОТ'Јћ Срећне птице стануго и сиграго се весело у вековнтои дворани небескога отца! за све нби доста е простора; ниеднои нје назначена стаза, гибаго и двнжј " се слободно и просто по воздуху велике и мале. Весело ивлнго се надг моЈомг главомг, и срдце мое чезне чудновато полетити ј ; б нБима горе. Птице п Сисавци већг у сполншн^ћмг свомг лику наличе много на човека: Глава, вратг, ирси, долбнбпј трупг т!;ла, ноге сг прстима, и све 1ито се лако разпознае, то и оне имаго. Што су у човека руке, то су у сисавца предп-ћ ноге, а то е остало у птице крила. Али и у крилима кадг се ова очисте одг перн и мишица, познаго се кости, што сачиннваго крнла, као неки прсти. Очупана, мало само на човека налична

птица поради тога што стои узправно на две ноге, више е наликг на човека , него сисавацг кадг стои на свое четири ноге. Већг Плато успореди човека сг таквомг пгицомг, поради чега ћакнути шалБпвацг Д(огенг баци едномг изг шале у Платонову школску дворану у средг учепика очупана петла говорећи : еЈО Платоновг човекг ! Само птицама своиствено е пер^ћ Унутри 3' себи имаго такођерг сне з'дове као и лгоди, и као лгоди црвену. топлу крвБ, коа у нбимз као и у нами тече. Жнве као лгодн СпаваЈО свакЈГг данг, кодг нби незна се за зимшли санг као ни кодг лгоди. Носе нн. Разлика пакг између леженн нн и ра})ана живн млад, ћа н !е биствена. Топлнна излеже у т4лу и изванг гћла, Пшце живе у воздухз', и могу се назвати животин4 воздуха. Одг преображаванн нема говора, оне се излегу такве, какве имаго 6 бјти , само што имаду Јошг растити. Немораго се ни свлачити, али се перутаго. Кодг неки птица одевеIIи сз' младе другчје него старе, и 3' мз г жака другчје е пер!> не^о у женке, по чему се ови лако разпознаго. Многе сз' птице врло лепогг перн, и у тому наликг на лептире. На гогу су наилепше птице. Топлота н нсна светлостБ чине, да имг се жарко блиста пер+>. . На особнтми нччинг з г строена су грла птица за певан-ћ, и овогг промена, нкостб и транн-ћ. Противг природе човека певаго понаивише само мужаци. Све птице оглашуго се: голз'бг гуче, гавранг гракће, врана грче, гуска гаче, патка паче, кукавица кука. Некое изражаваго нспо свое гласове, и већг употребливаго наДмекше или пОлугласиике. То е нека врста финогб ланнн Тадг се вели : Зеба ецка, препелица пућпурика — удара. Свака птица има свои особитмв гласг. Многе птице крече гадно, ако 03' и лепа перн, на примерг смрдиврана и крешталБица , а друге у простои одећи певаго прелепо, на примерг сланулБ. Песма имг е НБЈова душа, шдова радостБ и жалостБ. Скоро све птице веште су граднтелБице; граде гн1;зда, многе одг нби нко ум-ћтна , као на примерг вуга. Некое граде добро и неваго лепоШкме се обпчно разређуго. Снакс 1;-^^ћуди налазе се мећу нкима. Так

друге опетг

едно нити друго. Свако е пгћ-

лидно рачунан^ дае споллшну слику. кон е као броен-ћ или рачунан'ћ душевна; речБ е чувство, духг, унутрашностБ. Можемо рећи, да е 3' некима птицима изображенг ћутг текничкЈИ, традителБскш, ћутг естетичкЈИ; да е иостао брои речи, рачунанћ чувсгомг, пгћздо певанћмг. Све едва е икојои птици даЈ ;о, као што нЈеданг човекг н!в добт све дарове! Игра се природа на многостручанг начинг и воле смесе и разлике. Она е дала и лептирима лепу одећз' умеето ћута вешине, што га имаго гусенице! Мужакг и женка кодг многи птица држе се круто едно дрзтога. Већг знаду за неко кућанство. Птице з^че свое младиће свашта, и многе птице даду се коешта научити, као да имаго лгодску ћудБ. Многе уче се искуствомги показуго силу разума и мишленн. Многе памте, представлаго и уображаваго себи. Неке уче се лако , друге тежко, а неке науче се нове напћве и поговарати речи. До становите висине чине све као и лгоди, и као да су лгоди. Тада дакако пенћ се човекг , оставивши Ји, далеко внше горе, премда му гћло нелети горе подг облаке. Стари су народи само изг жлвотшш и птица пророковали, и увекг у овнмг и онвшг сматрали нешто велико и питали се , да ли су птине савршеше или сисавци? Сисавци су паметнш, али птице лете. Свакш полетг птица таинственг е. У таини сматра се увекг набвећјв разз'мг, разумг целокупне природе. Птице сз' или станице или селице, ритске или штулаче и нловице. Ако водене животшгћ имаго ман-ћ разума, него жнвотинћ копна, то можемо погегнути ову разлику и на птице; али нједна птица неживи у води , него на води само. Нвшва великоћа одг колпбра до великогг кшиога разна е, као н НБЈова рана. У затвору даду се све приучити на разну рану, кого и лгоди еДЗ'; све се даду нрнпнтомити, али недаго ое све научити којои вештини. Нтнце растз' брзо, и опетг остаре нко, на примерг папагаи изг гожнм пред1;ла, гаврани са сћвера. Ноге и клгонг нко 03' различнн. По тоСнаконке, свемогуће ћз'ди налазе се међу нбими . Такова многоструч-

здо 3 'кочена, мртва складноств, певанћ е ги6лбива и жива складностБ, прва односи се на правилностб броа, а друга на речБ. Броен^ћ или оче-

ностб неналази се у шедномг нижемг разд'ћлу животшш. II. СтолиовнК-г«.

Еракг. Францз г зи и Енглези узеше неку часгБ Кине; зашто сз' то учинили, Петаче ? Петакг. Валнда зато, што имг е одг неко доба алјнншго напопала ладноћа, па се бое да небуде шшг и грозница.

Еракг. Како збБ1ла оно назваше онав новбјГј кнБмжевнБШ листг, што ће излазити у Београду ? Петакг. Зове се „Родолгобацг" Еракг. А зашто башг да се тнко зове?

ЕРАГСТ, II Ш<;ТАВЈ 'Б.

П етакг. Валада зато, што и онг тежи за о б ш т и м г благомг.

Еракг. Зашто се тужи „Дневникг" на • неке проФесоре? П е т а к г. Што су на великз' суботу ел и шунке. Еракг. 'Га морали су се онда ладннлг еломг служити, кадг се на таи данг ништа не кува.