Podunavka Zemun

178

А камо ли да му сс предаду 160 Безг пролћва крпи одг гонака. Заостала тврда Острвица, И градг МаглаИ н Трншшкг бЈелнИ. Н кадг виђе силанг а зловоланг, Да безЂ нда узети пхг иеће, 165 11а Травника горпши предг воискомг, И Ј*зе га, а н порЈ ши га, Како, брате, кадт> се двје воВске Око чега на зорг отимаго. Што 61Л живо, то му се предало, 170 Разма едаиг бане Бошнанине, Што се предат' гонакг не стиаше, Но добра се конп дохватјо, И поб-ћже гонакг наоколо, Наоколо горе на Грахово, 175 Докг обиђе цареве четнике, II докг нвима банг за леђа дође, А добра га срећа посл} г жнла, Прокраде с е граду Острвици, И омахну ч^те краишничке, 180 Те оевану едношг у свомг граду. Но ту бћше среће свакоаке: Краишницн на градг ударише, А пусници вични су (оришу, брг страдак) често одг ш>пхг куле, 185 Те одг нрве града преузеше, Ухватише бана господина, Метуше га у желћзо лк>то, У цареве додадоше руке, Да учинп, што е нћму драго. 190 У то доба и царг у Маглам, Доходјо, што га преузели Херцеговци и ећли у нћга. Онђе цару бана приведоше Окована, у лготомг спнђиру. 195 Царг е спланг. но е и милоетивг, Упучг му ее ражалило бшо, Госноштпну гледећ' »онуждену 11 г!)е муку мучи необичну. Ше шала одг све Коене глава 200 У сужанмпву. у напзаднћмг реду Жеди смрти, краа свакоП муцн; У етраху е животг наВлоипи, Страха има, гђегођг исра глава. Смилова ее свла ни неволго, 205 Те царг бана опроети окова, Поклони му животг и господство, Поврати му Босну бановпну. Днрг показа ерце племенито Опростившн бану душмашшу. 210 Тако Восна поклонн се царству. То велимо, да бол-ћ памтимо Наше старе и времена стара.*) 213 !в е л м с |» т». (Свршетак!..) „А зашто не, дечко ? Н могу више него што се ти надашг. Па ако мн будешг у евему сл^ћдовао, чему те наставлло будемг, можешг еданг одг шшотлнчнш Л(од1Гг постати — ио о то е ћемо се доцше разговарати, садг аиде замномг, да пдемо у улицу ев. Хоноре, гдн имамг едну наручбииу да изручимг." Но сполапшоети ОФнцирг ее бмо еаевнмг пром енЈо. На глави имао е црну коврчасту нласулк) а око врага широку мараму. На капуту била су иакг са златомг извезена дугмета, а на лрелуку вис1о е златанг великШ данацг са два колабна. Изђ ^Србства" г. 1окси«а Ноимка..,

У десноИ руцм имао е нку шпанску трсковачу са великомг сребрномг нбукомг. Са ОФицмромг прође Францг крозг впше улица, докг се наеданпутг ОФпцирг заустави предг едномг кућомг н зазвони. Одма затимг зачу се тпхш тоиотг и еданг старш'1 иослужителк отворн врата. Францг примћти, да е то кућа сг броемг 27. Овде дакле обмтава жертва, коа ће наступагоће ноћи одг руку злочинацн уморена бмти. „бли овде господинг Албинг?" запита лупежг. „Мо0 е господинг мало пре изишао, и управо редко ћете га кадг у нћговомг обиталишту пре подне наћи. Ако имате шго сг ш.пмг говоритп, то бм добро учииили, кадг 6м увече дошли," одговори служптелБ. „Жао мн е," рече ОФицирг. „Н имамг да доставимг г, Албиму врло радостну вћств, одг нћгове сестре изг ПоатЈера , н мпслимг, да ће бмтн врло доцне пре него шго бм вашегг господара поодити могао. Кадг обмчно одночива господинг Албинг?-' „Одма после 10 сатјВ," одговори послужителк. „Тако лвите мј - , да ћу га поодити између 9 и 10 сатШ, ерг као што вамг реко, веома самк нестрпелвивг, да наручбину изручимг. Кажите вашемг господину да се зовемг 1ованг Мусонг, Фабрикангг пзг Т}'лопа !" „Како казасте свое име слуги, ОФицнру?" упмта Францг. „П самк казао име мое матере, коа е бмла велика пр1ате.и>ица оногг господина , и тако ће одма дознати, да нма очекивати сасвимг радостну поећту !" „Ха! погледанте само, г. Ка.иерЈ', оваП краснмн дућанг са наДвкуеншмг поеластицама. Ко бм бмо шипг тако богатг, да се овде едномг ситг до грла наеде " „Мм 10штг нисмо нншта доручковали, Францу, анд'мо унутра да едемо, шта оћешг; наравно као моВ гостг. СлћдуП моимг настанлечанма, па ћешг имати дово.шт новаца, да свакЈД данг колнко ти душа узхте, можешг ести посласгице. АПде замномг дете!" Лукавмп Францг бмнше усхићепг. Оиг спази у дућану два наредника, за кое е мислјо , да су офпцири, и гледао е да овнма нотапно некако оно писманце нреда. Официрг поручи едно стакло вина и све што нанболћ нмало буде одг ела. „бди, младићу, прштће ти! а рече ОФицнрг пунећи чаше. „ПогледаН овде! рече еданг одг наредника пруживши свомг другу дневникг. „Его опетг е еданг заточеникг сг галер1е нобегао и то еданг одг наиопасши, почемг е нздзирателн уб10. Ево му дкчногг оииса: Коса му е кратко подсечена, носг шиластг, лице сувонаво, стасг д} 7 гачакг, де, таи зацело иеће далеко отићи!" Францг прна!»ти, да се савг зацрвешо оФицирг, чимг е онаи наредникг ово изговорт и сеош сходицу тако намести да е обонмг солда-

тнма леђа окренуо; затимг одпочне прјапае ести и поручи јоштг едно стакло вина. Кадг су н ово испили, извади лупежг изг препуне кесе еданг златнми новмцг и остави на асталг. „Н|е л' истина, да ти се донада овако живити?" прошапне офнцирг. „Само ако бз - деп1г наметанг дечко, тм ћешг нмагн пето тако као и а свачега задосга." Сг онпмг речма зграби лупежг своГј шеширг и устане — но садг кадг е овап неколико корачаи ире нћга нзншавшн изг дућана отншао, Францг дрктагоћи завуче руку у џепг, извади ппсманце и тури у руку едмомг наредмику. Зачуђенг погледн ован, алн Францг брзо као мунм достигне ОФИцира, н после неколнко тренутака изчезну у улнцу. Обоица се дакле враге у свого псћину, п Фраицг радостанг шго е у СВ010И нам'ћрн усп^ћо, показивао се весео, и то е Официра обнадеждавало, да се намамл-ћнмв животг младомг зе.млћдћлцу допао, и да ће наскоро постати нитковг. Целми данг проведу узклнцавагоћи и иЈннчећн, но чимг деветмГг часг куцну настуии мргва тншпна з' разбопничкои иећини. Самг ОФицирг одведе Франца у н-ћгову собЈ', кои позорлкпво затворн , и скоро затнмг чз'е овнн, како галернмВ робг са свонмг другомг Вернеромг остави кућу, да ужасно д!>ло изврши. Текг што су неколнко корака у улпцу умакли, кадг Францг видн згодму прилику, да може садг нанлакше побећп. Прозори су бмлн веома мали, тако да се крозг ш>и нје мог о ннкако провућн, а !п;а врата офнцнрг е добро затворјо, ннти е смео и нанманћ шушнути, ерг су Хуго н Гвидо јошг з г пећини бмли. У собп, или бол-ћ рећи у затворз', гди е Францг бмо, стонла е намештена велика порцуланска иећв, кон е можда случаемг или по војби пређашнћгг притлжатела куће овде направлћна Младнћг види, да е каналг одг пећи, кои се прз^жао до предн-ћ сале, доста широкг, и да ће се крозг н^га лако моћп провучн, и тако започне веома предосторожно сг пећи парче по парче скидати, и напоследкз 7 продревши крозг узано огнкиште, дође срећно до предн^ћ сале. Овде отвори*Францг еданг прозорг спз'стп се у малз' авлјго, одклгоча капш и после неколико тренутака — савг до уииго гаравг — изтрчи на улицу. Пз нг радости, што е пзг заика зликоваца побегао, но у исто време и у недоумн-ћшго, куда ће прнб1зжншта за ову ноћк наћн, тумарао е по помрчини незнагоћи ни самв куда. Додуше е имао тшг неколнко Франака у џепу, но почемг е свои завежлаИ у разбонничкои пећини морао оставити, то се боио, да га нико неће овако ча1)ава у кућу примити. Међутимг идућв замишл-ћнг едномг шпрокомг з'лицомг, очеше се случаВно о еднз' у бел> обучену госпого, кол исподг руке сг еднимг широкоплећкастимг кнразиромг иђаше. Може свакШ себп »редсгавити, како е госпои бмло, кадг е алБнну упрлнну впдила. дПогледам само, Карлу, како ие ово жв-