Podunavka Zemun

1 80

ЛЛГТ"1> 3 » .? 5?» 438? г« 815УКУ.

„Та валћда ће наси веровати," настави царг. „Гледаите, те свриште!" Дирокг стааше неколико тренугака веома забринуп. „Ваше величество," рече, „идемт. говориги са Марјомг!" „Али гледанте, да насг неиздате , господине!" заповеди царг. Госиоа МмрЈм седила е за сголомг, где се пиће точило на еднои столици сч. наслономг, са кое е све по целои салч могла прегледати. Великјн маршалг приближи се жени и упита е полагано : „Госпоа, мои прјателв и а вечерали смо колико имамо платнти?" —• „Францг!" повиче жена, „оваи господинг оће да плати!" „Н васг молимг за 30 франака, господине!" рече келнерг. „Да л' бв1 били тако добри да ми за неколико часова веруете?" одговори великјб маршалг. „И п и мои прјателв заборавили смо кесе и текг кадг смо вечерали, ово примћтисмо." „Обоица сте заборавили кесе? То е заиста еданг истни слЈ*чаИ. Будући ми се често догађало, да су се многа госиода, кок> мм непозиаемо, на мене у истомг недоЈ мн-ћнЈкз обратпла, да вамг неказуемг такове будалаштине, јши господине — већг самв доста новаца изгј'била, ерг су доцн1е заборавили да плате, то васг молимг — изг }зрока — ма коимг начиномг да ме Ј'в-ћриге, или какову стварв, кое ће вредноств дугг вашг замениги , у залогу оставите," рече госпоп Марјн. Дирокг е бш> садг понераженг. Онг оде одг г. Марје, и сиази близу сгола, са кога се пиће точнло, цара, кои полагано тамо амо одаше звиждашћи тихо еданг вовнмА маршг. Велшпв миршалг спази , да се царг, кои е све чуо, о чему се онг сг госпошмг Марјомг разговарао, своимг и свога маршала мучителнимг стан1>мг веома увеселавао. „Госпоп," приступивши кг нвоД маршалг, „н васг уверавамг, да смо ми честити лмди, и да смо изг наше непредосторожиости у овакову забуну иали. — Дакле вн нећете да намг веруете ?" рече Дирокг. „Добро, господине! Може васг еданг одг мои момака до обиталишта вашегг допратити и тамо новце примити — 6л' тако добро?" „То неможе никако битиповиче маршалг. „Како то? кадг неможе, а оно, моП господине, едномг за свагда, молимг, да ми што у залогг дате ил' добро емство." „Мои госиодинерече Францг, „п васг !оштг нигда нисамв у овои гоепоници видш, али мислимг, да сге ви ОФицири француски ?" „Па шта далЈј?" рече Дирокг. „Ако а садг кодг госпое Марје за васг добарг будемг, оћеге ли вм сиромашномг келнеру одма вовце послати?" „Зацело, моВ прјатели," рече маршалг. „Дакле добро, моО господине," настави Францг. ,,Д држимг, да сте поштени вовници. Госпон Мар1н, а самв вам' дужанг 30 Фраиака!"

„Ти си будала, Францг," рече жена доста асно, да е Дирокг могао чуги. «3арг те кукавце (сиромашке) држишг за ОФнцире? 1о еу лз'пежи! Ено тамо мајора Диверјера а ма.ш пода.гћ капетана Лазала, питаи ЈИ, пакг ћешг чути, да су чисте птице, по своИ прилици родг, кон никада ше носјо на раменима палете." „Повторително а емчимг за господу!" одговори невеселми келнерг — и несумнамг, да ћу двома честнпмг м}'жевима у овомг трудномг иоложенк) услужноств указати." „ДобрмД н врстнми младићу!" викну царг, прошлвши брз ) поредг стола, кога е Дирокг пратјо, и коме почеше боре на челу ведрити се. Наполеонг е обично свакогг вечера са своимг великимг маршаломг Дирокомг по улицама парискимг одао, н'1;га е Дирокг у шали називао Харуномг (Харунг-ал-Рашидг), а онг Дирока ЖЈаФаромг. Додуше царг е у овоп шетнви имао мале чудне догађае. ал' га ништа нје већма задоволвило, као Јмазакг у гостјоницу госпое Марје, тако да е самг о томе царнцм 1озеФини приповедао. ГЈосле тога бмло е већг протекло неколико месецм, кадг царг праћенг великимг маршаломг Дирокомг у улицу РишелЈе дође, у к010г1 е бмла гостшница госпое Марје, и смешсћи се стане предг осветл^ћномг кућомг. „Дакле ЖЈаФаре, оћемо л' попптп по едну чашу шампан+.ра? а „Ако ваше величество заповеда ?" „Башг кадг ми паде на паметв, Дироче, како сте наградили нашегг емца, нашегг прјателл у нужди?" „Дечко — заиста, ваше велнчество, то е одг мене сасвимг непоштено, шштг нисамв сиромаху суму, за кого е онг добарг бмо , повратш. Ништа заго, сутра ћу му одма" — ,Не, г. вел. маршалу Француске, одма нека се добромг човеку изплати! Не само да е вашу него и вашегг цара честв опрао. Колико сте новаца собомг понели, Господино?" упмга царг. „Нешто сребра и до 3000 Франака у банкнотама." „Мм ћемо вечерасг кодг госпое Мар1е вечерати, и све ћете новце, кое са собомг носите, дати дечку; н ћу га узети у дворацг за царичиногг собногг служигела на месго Лакроакса, кои е недавно умр'о, побриниге се дакле, Дироче, да ми се у дворцу представи." Сала е бмла пуна, но опетг оба пришелца нај)у место и седну за еднимг четвороуголнимг асталомг, за коимг су при последнвоИ посћти вечерала. Дирокг зазвони: „Нека дође Францг!" Дечко се попви и смешећн се приближаваше се дужницима. „Збогг могг неатана ви нисте јошгг ваше новце примили, п ћу вамг Ш одма сг интересомг вратити — ми желимо вечерати, Францг — донесте намг шампанћра."

Францг оде за сголг са кои се пиће точило. „Офпцири, за кое самв емчш, онетг су дошли, госпон," рече з'зклицавагоћи, „ви видиге да се н неварамг, што самв господу за пошгене лгоде сматрао." „бси лн већг добјо новце, Фрапцг ?" упита жена срдито, што е келнерг точн^е познавао лгоде, него она, као изкусна угостителвка. „Нпеамв 1ошгг, али ми е господннг већг обећао!" „Чз'ва8 се, Францу, одг нпткова — они ће опетг заборавити кесе , и пре нег' што се обазрешг, измаћиће изг сале." Госпон Марш бмла е нко лгобопитлвива,да дозна, кои су бм.ш ова два госта; она устане са столице и оде до астала , за коимг су седили мајорг Дпвјерг и капетанг Лазалв. „Молимг васг, драпи мајоре, погледаите у ономг углу — тамо вечерам два господина — н бм желнла знати да ли су то официри пзђ наше рагоборне вопске Оба 0Фнцир| гледали сј г на показаномг асталу, и на нвиовомг лицу могло се читати упрепашћен^ћ. „Тако ми Бога!" повиче кавеганг, „да ли е го иогаиа, и.ш ме ош вараго?" „То е онг!" рече тихо машрг. „Познаете ли ону господу, машре ? „Но драга Марш, несумннте ли о срећн, коа вамг е данасг у део нала ?" „За име Бога, говориге неше!" рече збунћна жена. МаЈорг Див1ерг извади изг кесе еданг новацг одг петг Франака и иокаже на ликг. „Налазите ли какве подобности између овогг ликописа и главе оногг малогг господина, кои за чегвороуголнимг асталомг седи?" упмта госпого Марјго, коа као мртвацг побледила бмнше. Госпон Марја уплашена оде посртагоћи до едне столице, устне су 1оЗ биле една за другу прионуле и напое.гћдку изг дублвпне прсш проговори: „Ца — царг!" „То е царг!" рече машрг. Неописанш! стра' госпое Мар1е и н-ћнг повикг ниб! остао непримећенг — за тренутакг разпростре ее вћсгв по целоИ сали, да е ту Наполеонг еа своимг великимг маршаломг. Сви поустаго и ускликну: „Да живи императорг!" Царг осгави одма салу поздравивши све прјнтелвски, кои су у нвов бши, али е пре тога велшпв маршалг Ј'плашеномг Францу дао едну кесу сг новцима и едну записну кнвижицз'. „Узмите ове новце, Францу," рече, „све е ваше, Нћгово величество царг налож^о е, да му сутра уготру у дворацг предсганете." Текг после некогг времена, дође госпон Мар1а кг себи. „Царг —* повиче она. Света Богородице, како самв се могла голико заборавиги ! МаЈорг, ви се састаете у дворцу, ви ми можете изд&вствовати ауд1енц1го кодг н^говогг величества — а ћу пасги на колена — Францу! то е царг био, за кога си емчјо, а друпВ господинг био е великЈВ маршадг Дирокг, херцогг одг Фршл1е!"