Podunavka Zemun

186

ПОДУНАПВ1*

„У лЈепоИ равни на Моришу 160 „Сг об^ћ страие воде валовите, „0 Илинј да се састанемо „И оруж^ћмг земл4 подћлимо. _Ако ли иамг то нје по ћз'ди, „Одгодите, обое разбите, 165 „Доколант. самћ н на свашто наканг. а Тако кнбигј прапо е кралго И н^говои мјчноИ Мађарји. Пакг ста брати око себе вопскј, 11одг барпке избране гонаке 170 На хатовпм' а нодт. оклоппма, МиздраклЈе све главне дел1е, Нокнјти кои не јмш, Нити знадЈ плећи окренЈти. На мевданЈ н на »гћстЈ страшнЈ, 175 Гласа нема мјцп ни жалости. МетохЈго диже и Нодрим.гћ, Пакг Јдари на Косово сг воискомг, На б1ела Вучптрна града; Тј се СНпанг са зегомг састао 180 Са вовводомг Воиномг гонакомг, И са свое три сестрића млада: Сг Петрашиномг и са ВЈкашиномг, И Милошемг наИмлађимг сестрићемг, И тј дошли косовци гонаци 185 Одабрани болви одг болмехг. Отале се сг воискомг подигао, Ударјо низг воду Ситницј Иде ломнј сг воискомг Номоравлго, Но мало се био }врат!о 190 На л1бво шерЈ Митровици, Гђе ишчека браћЈ Херцеговце, И гонака воиводј Момчила; Тј мј до!)е и малена Банвска Са воиводомг ненкимг Страхинвомг 195 Сг Бановићемг, Огннновимг синомг. А отале царг силениИ по|)е Све низг Ибарг до Мораве мале, А низг малу оде до велике, И онђе е изчекао воиске, 200 Одг Пазара Релго крилатога И делје одг Старога Влаха, Одг Подлимлн и одг Суходола. И тј дође Ужичка воивода, И тј дође, и доведе воиску 205 Одг Ари .јл и одг Златибора. Мили царЈ како расте вомска, 1ошг мидје какви сј гоници ПоЈЗдани, меиданџје старе, Што у вагри и заматорили. 210 ОтЈдг диже ца;»г силении воиску Низг МоравЈ преко Поморавла, Н кадг дође пониже Крз шевца Башг на Јшће одг Мораве Бинче, Састао се са ЈОгомг Богдаиомг 215 И са.воИскомг одг Прокуплл града, Одг Л^ћсковца, Вран^ћ и ЈИевча, Нова Брда и КлисЈре тврде. СкЈпа идј доломг Моравскјемг, Докле дошли на Моравско ушће, 200 Гђе Дунаво у н-ћдро е прима. Тј стадоше у Куличу граду, У Куличу, и око Кулича, Одг Мораве до бзаве брзе 1Јрити'скоше нол4 крав Дунава. 225 Данг по данакг с и е нчи гоиретг, Е одг свуда придолази воиска; Ту дођоше силни Шумадинци, Што ихг жешћихг на краини нје; Ето стиже Ср1емг землн равна, 230 И долази Мачва и Подринћ Са воЛводомг Грблнновић' Лазомг. (Свршетакг слћдуе.)

Днмнтрн« 11 (Нриповедка.) Ко се неопоминћ оногг ужасногг крвопролића у Хшсу године 1822. Тужна е и ужасна повестница, како е страшнни Кара-Алн-Иаша или Црнии Паша сгФлотомг и воПскомг близу XIоса, наилепшегг, наИбогатЈегг и наимнролгобивјегг онда острова у грчко-турскомг АрхипелагЈ, дошао, те е трговина и благосган^ћ са жителкима и домовима — за три дана изчезло. Зем.ш се крвлго напоила; обиталишта европски конзула престала су бвгги прибежишта ; саб.гћ беснн Османлја убјнле су равнодушно седогг Патрјнрха, као и дете на сиси, младу жену, као и невесту; више одг оеамнаестг тисућа особа валнло се у крви а у развалинама ХЈоса станише се слепи мишеви и аждае, урлагоћи иси и крештеће граблвиве птице. Мало е нби избегло одг освете Кара-АлиПашине. Ко е средстна имао, бежао е кг обалама ита .шшокпмг или Французскимг средоземногг мора. Нарочито е Марзелв примш многе одг овБ1 бегунаца, кои нисј жогли Богј доста благодарити, што сј свои животг и свои новацг сачЈвали. Наравно да е међЈ нвима бшло и гдекогг сиромашка, кои е свое цело иманћ изгј 6 ш , а садг е морао свого корЈ леба иошеићмг терета ј пристаништЈ заслуживати. Ме1)у овима беше п некн1 Димитр1е Омирг. Нико о нћму Н16 впше знао, већг само да е изг ХЈоса, после оне сече избегао , да е самг самцитг и врло сирома бћш. Но јоштг толико срећанг блшо, што е редку вештину у власти имао, коп мј е истина врЈо иеизвестно, али опетг много снИте издржаванћ доноснла, него што е бшо, издржаван1> нћговн землнка, кои сј }• прпстаииштј радили. Днмитрје Омирг бнше врло вештг плнвачг и гшорачг. Да е Димнтр1е у наше доба жив1о, онг би се проФесоромг назвао, Јглове бБ1 улица огласнма и образнимг представлћннма свое вештине попреко и уздужг излешо, и представлно би свого вештнну у сннно украшеномг мростору. Године 1826 задоволнвао се са самимг баченимг му на поклонг нопцемг , што е свого вештину у пливанго н гнгорашо нвно у МарзелБСКОмг пристаиишу показпвао. Онг е прилнчно безпосличарскја жпвотг проводјо; плнвао е и гшорао се кадкадг ради свогг удоволБства, а затимг е сг таквомг безбрижности на сукцулежао, да би свакји, коп небц знао, да е изг Хтса мисЛ10, да е какавг надничарг у стоваришгу пристаништа Санта Лушн. Димнтрјго бнше одг прнлнке тридесетг година, бмо е високг , врло сразмеранг, црнкастогг лнца, дзте, црне косе, и огн-ћни цриБ1 04110. Одсло имађаше врло просто; обичну кошулго, бело- н црвеиопругасте чакшнре, свиленнмг понсомг стегнуте, н малии грч1ци Фесг на глави, украшенг златномг кићанкомг. Чарапе и ципеле презирао е као женскш З'красг. Онг е био подпуно задоволннг са својомг простомг раномг, т. е. сг грожђемг, лубеницама, цринмг лебомг, белимг лјкомб и киселидг в;шомг. За обиталиште н!е ништа плаћао,

почемг м ј е некјн грчк1В трговацг, кои се у Марзелго сташо 6 бш, донјстјо , да у нћговомг магазинЈ, подобио каквомг псј , спава. Ако е време лепо бшо, то е плнвао, гнгорао се и сушш на сјнцј ; ако е пакг рђаво било, то се завлачјо ј Јгалг какавг и сиавао е. Годнне 1824. намеравало е тЈрско правителство свого морску силј знатно јмиожити . II онда е 10Ш1г, 1 «ао и сндг, било у ЦнркградЈ арсенала и бродостроВнћ; али су Оеманлш слабо разЈмевале градити бродове, те збогг тога сј морали европске вештаке потражнти. Но почемг бродостроителБИ нису хтели кг Султану ићи, то е морао Султанг кг нкима, то всп,, послао е едногг ефендјго изг од !>ленн марине у Марзелв сг пуномг власти, да тамо четири фрегате саграднги даде. Ефсндјн е имао на ту целБ новаца а почемг е бродостроителБПма мало за тимг етадо било, да ли ћеГрци или Турци победу одржати, то су се одма посла примили , и у пролеће годнне 1825. бину две Фрегате готове, да се на воду отисну. Француски посленици приметили су, да се Димитрш гнгорача грађенћ Фрегага нко тицало. Свакпданг е долазш у бродостроинго, где сз' ге фрегаге грађене, и седш е гу више часова. И други су Грци долазили кадшто, и грдили Турке и Французе, што имг ови руке пазаимлгога, да граде лађе, кое ће неверницн у битки противу Христјана упогребити. Дпмитрје се у ову пеовку ше упуштао. У нћга су бмле речп скупе, и сед1о е мнрно на даскама, гледагоћи пазлкиво на радиго бродостронтелн. Ннко на н-ћга 1ие па310 само му е кадшто по гдекои неколико суа сажалБиво бацјо. * Наипосле освану даиг, кадг се имала прва фрегата на воду отиснути. Полакг се Марзела стекло бшо. Ту се нашао и подпреФектг. На узвишеноИ сгради око бродостроипу блистале се лепе, накићене госпође; лађа „Султани Барн" баше заставама украшена, а на ибои се налазш велнкји Ефенд1н, са евоимг секретаромг, свонмг толмачемг, чибукчшмг и са бродостроителћмг. Врш е величествено гледати, кадг се какавг великш бродг на воду отискуе. Сг куцанћмг чекића куца и човечје ердце. Чекичи Јклапшо сг пута последн-ћ сметнћ и препреке, п кадг се огромна маса почне двизати , обузме гледаоца страшлБиво чувство сумн -ћ, надежде и стра. Кадг се бродг исправи и као какво живо суштество ј водј заплива, онда све то јскипи одг радости и днвлена; човекг мора и неотице узвикнути и самомг себи, свомг ближн-ћмг , па и свакоме срећнии Јспехг честитати. Свш очи 6 н'ј на реченЈ лађу управлћне, Само су е неколико клада одг воде раздвалле, кое бродостроителБ сг пута уклонјо. ОваВ су посао у пређашна времена као тако опасанг сматрали , да су га морали само на смртв осуђени преступници вршити , кои су затимг ослобођени били, ако су дело срећно извршили. 1оштг лри првомг чекичномг ударцу загнгорш се Димптрјв, кои е доонда у множини народа стоно, у воду, и плцвао е онимг правцемг, конмг е имала по