Podunavka Zemun

ЛНГТ'1. 31 31БШ.Г II Н1УГ.У.

189

взг салс о;Ј1+.ноп. и изображеногт. дружстпа изк.шчунз, то су на едпо сг другпмг и мало важно обхођсн-ћ мринуђени. Што одг спромашногг народа у својом постоОбини нзцеде, то потроше у Фрпнцускои главнон варошн, норуше свое здравл^ћ н иман-ћ и врате се награгг Дунавомг сг убиточннмг болестима н на ономг степепу дрзжсвеногв саобраштаа, никомг су бединтери Француск м.ућа. Иио сполншности и внутрености види се на нћи, да с}- одирке западне цивилизаше одчасти научилн , н при неиоредку нгЈовогг разположенјд покућства, опомен'!; се човекг нехотнцс на стан-ћ у Отаханти. ГолнИ' обнтате.ц. острова на гожномг мору задоволанг е, ано барг едну алшницу европеПску дочепа, и тако но нек»Ј се може видитн едномг кошулБомг, друпИ едннмг паромг чакшира , трећи пакг еднимг Фракочг и т . д. обученг. Подобио овоме налази се и у подунавскнмг кннжествама б1;днн' кућа, у конма се човекг иокућству мора дивити, тамо сио.шитост!. кућу препоручуе, али у пнутреностн оскудицу у покућству трпи , овде пакг разбачене су части онога, што се у вншнмг круговима други' земала у цело став.тћно као потреба за угодно живота ужнван+, сматра. — 'Га иста неуредносњ влада и кодг кола. Часг четири нрензрадна конн вук} - поабана и незграпна кола, часг у красна кола мрцине упрегнуте <т'дна корачаго, надг коима кочЈншг сажалени достоЛно иуца бичемг. Вмше ду.ховне потребс ненрсде тамо ништа; кнмп е, нарочито учеиа д'ћ а оскудћна1о; за художества бопрг и пемари; лнкови, штатуе и овимг подобни предметн необкружаваго га. Музикалин инштрумента редко се налази, н гдм бм се одг ФортопЈано звечка (дашчниа) наипа. па з.ш бн се уиотребила. Нозорпшга има у Кукурешту, Ншу и Галацу. Боару се чини, да е дуго време. Онг лежп нли седи на свомг доксату — ходнику мало узвпшеномг и на сводг подг кровомг нзведеномг, као што се у свима болрскимг кућама иалази — н свое време проводи пуштагоћи крозг прсте зрно по зрно одг ћилибирне брошшце. За ловг, ншен-ћ, посћту или увеселителну забаву немаре. Свако место, гди се боарн, младо и старо, скуплнго, дае видт. картанл у Хомбургу у маломг, кое, са тамошш.нмг разкошЈемг, неоппсану тугу Фамилш причинава. Сг овимг дружственнмг образомг опнсаћемо уобште природно само болрство, и разуме се само по себи, да почитана пушл нзаг1(| одг овогг правнла нма. Особито нзмеђу напуг.теднјн родова ннлази се куће, у коима се богатство са савршенимг иаставллнћмг, благородне нрави са свонмг вкусомг скопчаваго, и складна елеганша све мнс.ш и чувства покреће. Треба знати, да уобште женснчВ родг на вншемг степену стои. Одг Француски' воспитателБка и немачки гуверианта воспитанг, безг противор^ћЧ1Л е бодрнЛ духг девоичпца и жена јоштг већма пробуђенг, сг некимг знан-ћмг и способиостима оболаћенг и отуда различно произтекше обхођен+Ј примамлгогоће е. Румуни су, нарочнто вишегг реда, лепг човечјн родг, па и саме

девопке и жене даго наИдражестнјц угледг, преида имг боа н1е тако бела, као у ладнЈимг климама. Густа коса, црне велнке очи, красне черте лица одликуго ш као нробитачна поавлена, само нетрае дуго н1.1овг цветг младости, ерг за неко време, у комг жене кодг другогг народа често 10штг на високои гочки развЈепе леиоте сгое, Румунке увену, у комб случаго кривица се немарлвивости мужева прнписуе ВншШ степенг изображна женскогг рода непроотире се толико. иолнко чп ган-ћ Францускн романа дозволлва. Сг разговоромг о украсу и моди ограниченг е. Участје такова створена наиианћ ужинаго, тако да на орнзонталноП равнини нвјови мужева стоећи ни наПманћ се збогг суровости ови печале. Кадг духовенотво мужа и жену разстави, судба е боарке веома сажалеиа достонна. Она нје одушевлен-ћ млађане лгобави нознала, почемг еданг разкалашанг човекг ш.оП таква чувства улитн кадарг нге бмо; срдце младе девоЛке при просидби и свезиванго бракомг редко се нмта, него се често средсгвомг уговора свригава. Видили се да е жена одг свогг м} жа пренебрегнута, неможе шИ се почиташе улити, и лебде ли прсдг н'ћномг душомг сравнепја мсђу Фантастичннмг придметима шЛове романтичне лнтературе п веома обичнимг по..вленама д-ћГп-твнтелносш, то се н опасностн прнблнжи странпутииомг поћи. Нађе ли ићно саедин^но срдце човска, кои успавана чувства пробудитн зпа, то она лако падг ш.имг свого владу простре. Чистг и благородногг изгледа ФамилјнрннВ животг и чеетита верносп, редко се налази. Човекг и жена пмаго узаим 1 1о снш'ходен +. итрпл-ћн-ћ; свака страна иде своимг путемг, нити се една друге женира, небрежеш« погрешака слабо познаго, кое честв и нравн кодг свјго вигаи темперамента нарушава. Вуде л' супружннцима скопчана свеза досадна, лако се разрћши. И тако раздвоеннма православна црква недозволава за жнвога еднодругогг венчати се. Раздвоене жене, кои мужеви шште живе, удовицама се називаго, и нигде нема толико удовпца, колико у ВлашкоП и Молдавш. Мн смо готово наполенули, како е недостаточенг укусг, како су скопчавана у едно цело разкошпн предмета разнородна, тако да сламл-ћннИ кровг и зав-ћсе на прозорима одг свилсногг дамаска. дуварг омазанг блатомг и тапетг одг кадиФе у непосредственомг се додиру на.тази. ТаК истнО неуреднни поавг може се и на З'крашаго жена примћтити, кое су земалвску ношнго према парнскоП моди удесиле. Ако се у готру поаве прн купованго на гмаии, на подне у пос-ћти, пос-ле подне у шегнки или увече у дружственомг кругу: увекг ће нешто изванредно на нвима бнтп, и нко имг се допада, западну моду у свакомг смотренго превазићи. МалнВ на потилћку лежећШ шеширг у навситншмг борама набранг, састои се нзг шарене смесе цвећа, чипшв и пера, при чему ништа ше тако лепо, као густа црно ангоћа се коса, коа слободно и сва готово спреда на видику стои. Ако паризкшш носи шестг волана 0 - о1ап15), боарка мора

десетг имати; есу ли подглавници одг свплене робе у ЛЈону четвртг риФа шнроки , мораго со за подунавска кнажества дупло начинитн; наштикуе л' се на другомг месту долвна алкппа до преко чланка, овде мора до преко колепа; накратко, свака нова паризка мода на долн-ћмг Дунаву по правнлу постае карикатура. Да .гћ на нбоЛ се могу видити велике мџнђуше, вратнмв и сатнни ланацг одг злата, прстенћ гривне и ошпп. друге подобне украсе, тако да често као продавнцг драгогг камена изгледа. Опу сшшостћ завршуе чесго препебрегиута обућа, п мора се човекг дивити, кадг госпого кодт. толикогг украса у поднећенимг цинелама п издргнчг чарапама внди; јоштг н то бнва, да госпое на забавну вечеру у спаваћов одсћи — наравпо у прекраснон, израдно - паризкои — и папучама иду. Рукавице, у коима западне госпое, ако ]'Iј немаго, неликји недостагакг налазе, овде редко се носе, шта више на за балг обученоЛ господн п госпоама могу се неопране н одг сунца изгореле руке видити. Напротивг као узорг матерннске дужности могу осталима служити. Оне нису се одт> прнродногг закона удалиле, оне саме дое свого деиу, допкин-ћ су едно изванредпо разкошство^ н никаква слабостБ у дечипскоД соби неодвраћа манку, свему ономг иосиетити се, што нега деце захтева. Прнтворно упорство нбпми е сасвпмг странно, и природностБ превазилази меру у опоме, што се кодг насг за иристоВно држп. Где се наше госпое ирнтвараго као да се одг стида зарз'мене илп јоштг мараму на очн мсћу, го отмћне румунске госпое равподушно гледаго. Кадг е великји ручакг многоброГша се ела изнесу, алн оиетг разлпчитостБ оскуд-ћва. Куинско правнло тврдо е опред-ћлено. После полћвке изнесе се необходнма мамалкига (качамакг) са сиромг, коЈои и некпко међуеспе, н. пр. садине погомг сладке кроФне сл-ћдуго. Садг се текг прво месао ело покаже. Говеђе месо рсдко, телеће пакг никадг нееду. Теладг несме се раше збогг дамазлука (разплођенл) заклатн. Изрндно што одг теста направ.тћно родг е разкошја у отм4нимг кућама, напротпвг шећеромг зачнн-ћно воће прави се у целоИ пзрндности. Стаклета н чаше бонрка као корпусг вопсне нареди, и ако у множини има поноси се. Нсможе се нигде тако изрндно шећеромг зачпнћно воће тамо дулча (одг латинске речи Ји1с18 т. е. сладко) названо, ести, као у подунавскимг зеллама. Што се богатје прн гостбама , збогг ве лехваленн, ело на асталг издесе, тимг е штедлБНвје после Фами .шршли асталг поставлћнг, и Румуни сл-ћдуго СВ010И урођенон умерености. Подобно гожнимг землнма певоле боарг обнлноств ела, и пиће е н^му непознатг порокг; шампан ^ћрг употреблнва изг велехвалена, а не изг наклоности. Мн смо досада нарочито о онима говорили кои се у прелазу одг урођене суровости на путу изображенн налазе — у средн-ћмг сташо, кое увекг противне партае показуе. Као што се Евреи у П олбско Н и данасг старм' свои о-