Podunavka Zemun

—.—

Цодуннвка излази сваке Недел^ у вече, и кошта за целу ГОДИНу 5 ф[». сј>. \\ за полу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф . 15 кр. безг поштаринс сђ ноштарииоиђ 1 ф . више.

1» |».

Иредвроити се иоже кодг сваке ц. к. поште. И зђ внутрености Грбие нека изволе у плаћенииђ нисмама <"Б иовцима на кнвижару Госп. 15 Валожића 3 обратити се.

Земуну 22. 10мн.

Гнлн|>111 ца|>'|> СшГ.паи!. н К|»алв> пађарскјн Л јднккљ. (Свршетакт..) Далвну воИСку днзат' не стјнше Одђ Бугарске и МаћедонЈе, Црне Горе и одг Далмаше, 235 Босне зе.чл-ћ п КраИне лготе, Ни одг оне Лиие ни Крбаве, Одг Примора ни одг Славонје, Све то оста за краину другз'. Но узгредг ће подићи Баната, 240 И рочиште на Сенту е н +,.43'. Кадг врјеме, да се пође, дође, Броди воиска дебело Дунано, И лрима се равнога Баната, Гђе Банатска придолази боДска. 245 Кадг царг силпни на рочиште дође У лјепу нрии Морпша раванг, Сг обе стране ухватп Мориша, И на н4му мостове погради, Тако чека силну Мађарјго. 250 И Мађари рокг су одржали, На три дана прје И.шн-дана Паде НБина према Србсков воПсци, Ту се обћ одмараше воиске. Но да видишг року на уранку, 255 'Гекг Даница да е зора каза, А др}'гјехг нестае звјезда, Бјелг данакг, крвавг по некога, Гонећ' таму све бол-ћ о.свап, А јоште се нје расвануло, 260 Ве11г телали чуше се по вопсци, Како дижу, како азураго, Некг е опремно свако заранЈе, До врућмне мевданг да под1 ,ле, Да имг ћеФа запара не квари, 205 Е на 6010 запарно и зима. Ко шта жели, на оно и тежи, На што тежи, радг га заранје Да достане, да га жела мине. Бои е волн и жела гонаку, 270 А томе е каилг свако доба, Ванг да г' мучна бол4за.на слете, А другога пишта разбит' неће. Но кивни су Срби и Мађари, бсу кивни и душмани стари, 2Т5 Радг е свакШ срдце да искали И барг едну да укиие главу, Тадг бм срдце на м4ру му дошло, И сг образомг пошао бв1 сг бон, Кадг пмаде шта казати дома. 280 Но попрје но се ударише, Свакји свого изброЈо воИску,

У Срба е сто двадесетг тнсућа, У Мађара сто двадесетг н петг; Снаге с}' имг бнле поеднаке, 285 Неко ман-ћ, неко више каже, А често се забрану воВске, Како коме кадг у рачунг пође. Кадг се воиске ударити шћаху, Тадг изиђе Мађарг меидаш.иа, 290 Те онг зове у цареву воИску: ,,6л' се кои гонакг одродјо „У свои воисии цара Србалвскога, „Да ми иде на меиданг гоначкЈВ, „Нека наше об-к гледе вопске, 295 „Испочетка н коа ће 60.114 „Среће бвпи, коа ли лошје." Пуио Срба чуло н потегло На Мађара у то пол+. равно, Ут-ћче се и лудо дЈете 300 11о имену Бановићг Страхинн. Но царг Сгћпанг 'вако проговори: „Благо мени, благо царевини! „Кадг и д-ћца, 'ваке аџамје „Заточннку хоће на мепдана. 305 „О мон сине, Бановић' Страхнна! „Турш сн с' на д'ћда п баба, „Вндимг данасг, ако те Богг жнви, „Шта ће бмти за кратко врјеме. „Но моВ синакг порано би бнло, 310 „Да на знана ндешг заточника, „Н1то се бја еданг одг све воПске. „Нма у насг старпхг гоначина, „Што 6' узео по два 'нака на се; „А тм пази на наше маторце, 315 „Те ћешг глаеанг, ка' и они битп." То му рече Момчилу га дае, Да нанв пази н у бого г' чува. Да не падне одг наглости лудо. А кадг тако царе наредш, 320 Нрпзовнуо Релго крнлатога, Те му силанг 'вако говорјо: „Иди Релн погуби Мађара, „МађарЈн некг очима види, „Каквихг нма Срба на меИдану." 325 Оде Рела но рјечп царскои, Те посћде помамна нгрза, Што га еамо за меВдане храни, И аше га само на меВдану, И на бого кадг му попадаго 330 Подг нвимг конбп мртви ил' }'.морнн. Крилатица у по.гћ нзађе, Те Мађара срете заточника. бданг другомг Бога назнвао, бданг другомг стаде на бнл-ћгу, 335 По хадету рече р1ечБ Релл:

„Воланг 63 'ди нсзнана делјо! „Н самв нуно однјо мендана, „Бићу много внше одг тебека, „Сг тога валн теби заночети, 340 „Сг коимг хоћешг удараи орз т жћмг, „брг е мени едно ка' н друго." Радо Мађарг на то пристанз '0, Та онг баца коп.гћ битевјго На сокола Релго крилап га; 345 Како копл-ћ одг Мађара звизнз', Маче Релн саблго од*б понса, На валнно дочека га гвожђе, У Х3К3' му коилћ пресгче, А потеже свое копл-ћ боино 350 Да одг прве похарчи Мађара, Но Ма1)арг се штитомг, заштитјо, И на штнти е копл-ћ дочекао; Одг челпка штитг мз' е кована, Иодг челпкомг три су бпвђлаче 355 Полеђине, една сврху друге, То е тпрђе на свако оружћ II гонаку заклонг одг свачега, Ал' у Ре.гћ коп.гћ одг маслине, Што но дрво срдца не имаде, 360 А по гвожђу ничег' се не стиди, 1ошг пребоиски копл-ћ оковано, Иађео бб1 нгл >' на вршику. Проби коплћ штита одг челика, Проби коп.тћ све трп биволнче, 365 II шувакз' сатрло му руку, Е сагна се до нбуке златне, И занесе конн и гонака, Обоица землки потегоше Одг великогг и жестокогг зора. 370 Видн Ма1)арт. да ће погинути, Па науми да нзнесе главз', Е мога се нданг поугдати У брзину добро кона свога, На трцн е вазда 6 бш првип, 375 II п3110 е до6бш копт. Те окрену конн Ерделнна, И опружи преко полн равна, А са штитомг коплћ побац^о, Да не смета трку и б-ћжани. 380 Мисли нданг да убћћи може, Лоше среће, црна нада б^ћше; Н сг кнме се удесш тужанг! Г1;е би враиа умакла соколу, Гђе ли гонакг Релки крилатоме! 385 Чнмг се спусти 1'ела преко полн, Одмахг стиже и главз' му скнде, II з'хватн кона Ерделнна, II повратп и кошгћ 3' штиту Све приказа царз - силеноме, 390