Podunavka Zemun

210

ШШДУ№)Д9!в&А«

ти право, коимг ћешг ову свезу рукомг твое кћери за н1јговогг унука, набоба Сураа-Довла утврдити. в Неум4стно захтеванј; индиско-номадскогг поглавара заиста е 43'дновато," насмее се полковникг, почемг улазећемг Холвелу намигну „Набобг захтева за мирг, кои ћемо <ф нзтргнутимг мачевима диктирати, чииг адмиралг Ватсонг, приси-ћ, — ништа ма>гћ, него руку ваше невесте, господине Холвелг!" „И види се, као да ће се одсуда у самостовномг лнцу породити!" уђе лаитнантг полковнику у речв, — „ерг самв тако исто познанство са Нћговомг светкости Сураа - Довла у чбуну Салаганг предг самомг тврдинБомг учин10." Сви управе очи сг питан^ћмг на младогг лаВтнанта; но овав окрене се смешећи кг маратскомг поглавару : „Сг дозволен4мг могг полковника одговорићу вамг енглески: Н-ђгова светлоств набобг, кодг познате палме ходника, могао бм самБ брачну свезу са Мисг Арабеломг, за кошмг нко чезне, утврдити, но башг у оно опред"ћлено време недалеко одг црне пећине града заспао е, да ше наеданпутг пушка едногг Британца животг безсмртногг служигела Браме одг уеда аспиде сачувала. „Тако ми ДалаИ-Ламе," одговори дубоко иоклонивши се предводителћ конаника сг источнимг благоглас1емг — „а немогу значаИ твои реч1и протолковати, но верно ћу Ш предг огледало главе мога запов^дника представити, као што си ш ти мени у уста став1о, али одрицан4," окрене се кг полковнику, „могло бн гласг мира у славу агуара уништити, кадг би у арости по песчанои пустинби блудјо." „Сг овимг одг КортекралЂмг изредни Британци бићего сасвммг готови," одговори полковникг нешто неразположенг, докг иаеданпутг одг обале мора заори се узклицаваи-ћ енглески матроза, коима е полковникг у очи венчанн свое кћери са лаГпнантомг г. Холвеломг пиће и ело у изобил1ш дао. Нико више те гледао на посланика маратскогг, и докг е Холвелг у собу свое невесте одхуао, а тако и полковникг са оФицирима и већг за сј 'трашшо светчаноств стекавшимг се богатимг садиицима и акцшнарима комшше у салу ушао, удали Акбарг, коннникг са чуднимг смешен^мг, у комг се лукавство цара змшскогг са лросћу тигра помешано огледало.

1ошг цвркуташе вампирг у пукотине гостшнице и ветарг дуваше у по ноћи по пустомг школБскомг примору, кадг е лаИтнантг Холвелг одг дежурногг оч>ицира пробуђенг био и у салу полковника одведенг. „Ено Флоте адмирала," рече му оваи на сусретг, цочемг е прстг на едну светлу точку на море пружш, — „ево вашегг пуновласт морскји гонакг Ватсонг тамо амо плови по нашимг водама; еданг вЉстникг ав1о ми, да е на

Гои видш, н идемг таки кг н г 1;му, 10штг ноћасг већг самв подг ветриломг. —" „На Гои? упита лавтнантг главомг тресући. „Н знамг, шта сте хтели рећи, драгш господине," уђе му у речв полковникг, „Гоа е мирна — бБ1ла е — т. е. до гоче, кадг е онг набобг, предг Карнатомг присп&о. Зато никаквогг одлагаин, онустошаван^ мора се уклонити; вб 1 остаете овде, иредузмите команду —" „А Арабела?" ушлта лавтнантг. „Ахг! осмене се полковникг, „Марсг и Хименг, два иротивна божества, вн ме добро разумете, наинре мачг, после буктинн — но ут^шите се, скоро ћу се вратити; мене ради можс девоичица са своимг служавкама подг вашомг заштитомг остати, ерг шта ће она на лајји, где барутг сева — Напредг, моа господо! Топг пуче!" повиче ратоборншв полковникг, за време докг изг далБине громг топа одекну; и пре него што еданг минутг протеће, навсзе већа частв гарнизона Калкуте на индиско светско море гогозападно лежећегг острова Гоа. Красно готро разастираше свого румену мрежу у небесноа СФери надг Калкутомг. Сг мора дуваше прохлађагоћш воздухг, безброини, шарени цветићи гожногг прозабаванн, у баштама морскогг брега гордо се шшнху, шарене заставе у воздуху лепршау се, овомг чаробности и краснимг цвећемг обкружена Господична Арабела сеђаше са своимг двема служавкама, везући понсг мача за свога заручника. Свакш провлакг златногг конца опоминно го е на свогг лгобезника, и пре него што е н&гово име довршила, столше самг Холвелг у шумици. „И ћу овогг готра на сћверо - западномг прибреж!го да ловимг чаике," одпочне, онг, почемг свое лгобезне руку счепа и прилично притисну, готово усхићенг цвећемг погледг на Океанг баци — „оћете ли ме у вашои малои барки пратити, драга Арабела?" „Данасг?" упмта девоВка, на н-ћговимг чертама читагоћи, „зарг данасг, кадг сунце свое зраке тако лгобко разсипа и лова неће бБ1ти?" „Да како, садг," одговори Холвелг, почемг му лакШ руменг изненадногг упрепашћена на зажарено лице прелети, — „то ће бмти шетнн дође л' чавка поздрави ће е тане; непонви л' се никаква дивлачв, вратићемо се сг празномг баркомг кући." Са оштроум1емг, кое е природа гожнимг кћерима више, него сћвернимг подарила, и кое Господична Арабела у високомг степену притлжаваше, прозрела е девоичица нам^ћру свога заручника. „Населбина дркће," реће она гласно, почемг полу-смсшећи се свого лепу руку на плећа Холвела мету, „населбина дркти одг нападаа; шстјш , чини ми се, гледи, да ме одг позорјл могућегг нападанл уклони, и по вашемг мн-ћшго у безб&дностБ стави. Но неустрашимкШ и храбрБ1и на лађи првиИ лаитнантг Шговогг Величества кралл Британскогг неће, мкшлимг, одг свое заручнице и будуће супруге захтевати, да се она

у време опасности страшлБива покаже, и одг свогг лгобезногг одвои, како би безб^дна иза зидина вретено и преслицу држала. „Драга Арабела, тм си хтела дакле —" уђе ши лаитнантг радостно у речк , — „Арабела, кћи едногг Клива и заручница едногг Ходвела, кои' имена одг приморл Коби до зеленогг предгорјн ори се, остаће и опастноств са мномг делиће —" „Заедно бориће се и — заедно умреће," настави она озбилвно и тонућимг погледомг. Холвелг пружи Арабели еданг листг. Девоика чигаше : „Д препоручуемг вамг, господине Холвелг, мого кћерв и населбину! Сутра или шштг данасг осуетићемо Фрегату Корзара Ангрјл. Како самБ л преко бенгалски корманоша дознао, спрема се набобг одг Суран противг Калкуте. Понви л' се предг Калкутомг пр1е, него што се л сг Ватсономг вратимг , то покажи се, да си Британацг! Лордг Кливг." „Е добро! иека се свакш на свое место иожури г. Холвелгповиче Арабела одушевл4на, „вм као предводителв храбри Британаца, л на вашов странп, одушевлнвагоћи и ободравагоћи, бранећи и заштитавагоћи, „и — нека буде сг моимг собственимг животомг," настави на то тише. „Као што н набоба позиаемг, неће се дуго задржавати," одговори лаигнантг, — „и менисе чини, да доиста већг видимг иепрјлтелвску банДеру." Изг далБине громг топа бвшше одговорг, На пристанишгномг брегу владаше садг, као у тврдинБи живостб , топови и двогубе куке валлу се на бунбусовомг лаФету на бедеме; Арапи, Мулати, Европеици п Африканци столлп су у редовима. — Али кадг е Холвелг тамо множину прегледао, навуче му се густмИ облакг на челу — ерг едва е иа 400 глава износмо : за борбу сиособнм; оруж-ћ нбшво састоило се у г буздованима, коплго одг риб1е кости и крагкимг анџарима тако различно, да се одг тога едва едно право нападан^ћ, алг башг нједна дМствителна обрана очекивати могла. Полкошпшг Кливг узео е међутимг са собомг у морскомг бого напверн^е и наиодабраше између арапскн и иидиски градски солдата, а већа частк заоставши састолла се изг неверни Гоанераца и Калкутанца, одг кои се само то очекиваги могло како бБ1 се приликомг нрма Европелца, а особито екглеско-индиске компанје отресли. На углго бедема, уда.гћна одг осталп бу- Ј томг и несигз'рнимг погледомг, стонше една гомилица црвено и бело оболдисани, одг сунда погорели са бисеромг и различна бое свиломг по- ( кривени Макасара. -— Чимг бБ1 коса човечЈа на шЛовомг сг обе стране оштромг мачу, анрру, сг коимг теме непрјлтелл вешто раздвоити могу, по ветру перлла, узколебали би се нбшви дивлби духови, особито кадг би огпумг Авганеза, или бетелг Нванара, иди енглеско пиво в грога магловити островллна на нш под^Вствовао. Ш- ,