Podunavka Zemun

214

ПОД9Н1ПК«.

Оде прото одг града до града, Одт. воиводе едне те до друге. НаВпре оде Снадру бјеломе, 365 А тамо е добре среће био, Три воиводе ту застао главне, Сва три брата, три Мрннвчевића, Вукашина, Гоика и Углг.ешу, Штоно ихђ е царе посшпо 370 Радг шнаштва, ерг бише валани. Ту е прото одмахг дознавао, Да су сва три душомг и пеломг Својои в^ћри своме цару в^рни, И готови зато погинути. 375 А отале оде Гори Црнои До Жаблака, до главнога града; Ту вид-ђо слогу и слободу, Су чимг вазда и подпуно може Похвалит' се само Гора Црна. 380 А одонудг дође Б 'ело-1Толго Краи зелена у Подримлго Лима, Ту му дошли главни Херцеговци, И дошао Момчило воивода Сг деветг брата своихг рођешехг, 3$5 II дванаестг д-ћце братучеда; Ивима старацг каз}'е бједе, Што ће в4ру, што ће царевину Да униште, п поколебаго; Херцеговцн ии да чуго иеће, 390 Да се см1е когођг поЈ'мати, На силнога цара да завоишти Кодг онака поноса и снаге. Отале се подигао прото До Травника у Босну поносну, 495 Гђе се саста тридестг капетана Одг честите Босне поносите, II ту дошле силне четобаше Одг Краине лготе и немирне, Одг Удбин-ћ и одг Врховине, 400 Одг б|'ела Сенд и одг Бага, Одг б!ела Книна и Иовога, И ту дошли котарски сердари, Четобаше ту су одг Грахова; Прото каже за Грке и Турке, 405 Камо иду, шта су наумили; Но на збору бмли су мнаци, Кое ше сћговати требе, брг су в1>рни, сложни и ганачни, СвакШ дв1е светпн-ћ имаде : 410 бдно цркву, друго госпоштину, То му дичи гоначко поштен^. А одонудг отишао прото Одг воиводе едне те до друге. (Продужсн^ћ сл&дуе.)

1.ава-В1авиа Тобо.сшћ. (Сг рускогЂ.) Али-Иаша славнмИ нознатмИ недавно бацивши на себе погледг целе Европе, као наиопаснш непр1НтелБ султана и участникг грчкогг З'станка, происходе одг албанскогг паше, погинувшегг у 1716. години на острову Корфу, кои е онда Венец1ннцБ1ма заузетг бмо. Баба-Али изгнанг изг куће родителћске, свотмг браћомг, вргао се у аидуке и постане главомг разбобника, пошао е противу браће свое, и обколивши 10 и спалјо ш е живе. Камко, мата АлЈина, бмла е кћи беговска, и отличавала се увекг злобнммг и жестокимг карактеромг. Ал1а се род10 око 1751. годнпе у Тебелани у Албаши, одкуда е и названг био АлЈа-Тебеланг, и за времена млади свои година одликовао се своимг немирнммг и

безпокоинимг карактеромг. У тринаестов години свога жшзота остао е безг отца; и-ћговкшг се воспитан!емг заиимала мати нЂгова, омилдвагоћи му, шшг у детинству, свир4па н^ћна чувства. Како е затммг бмо у сташо владати оруж1;мг, онг се тогг часа ползуе слабосћу у Албанји владагоћихг, и почео е дизати смутн-ћ у сосћдне стране. Показана нвимг храброств и прикуплана богатства , брзо е разпространила нћгово Лознанство, кое му е руку лепе Емине, кћери еднога бега, доставило, — коа е обдарена бмла самммг прекраснБшг качествама, За кратко време завладао е Тебелаиомг, местомг свога рођена и окретнниг варошима, а при почетку воине међу Турскомг и Русломг, шпо се сг одд^лен-ћмг Албанаца , и за свое услјтс бно е награђенг пашомг ићп-туглшмг и управител'ћмг Трикале у Тесалш. У 1788. год. онг е достигао разннмг начиномг заповћдничество надг Лнвиномг, к} т да е бно ближе до свое постоИбине. Посредствомг клевете оиг е доб1о одг султана Селима III. атскШ пашалукг, потомг е завладао Акарнаншмг и другимг странама, кое су се налазиле у рукама слаби лгодШ. При свакомг одг свои завоевана, онг е изгонавао или 3 7 бЈао све н&му подозрителне бнло богате христјнне или муселманце, и прибирао е у свое руке нмова богатства. Затнмг се окрене противу Сулшћана, и помоћу коварства усп-ћо е нби изтребити или разсћати. Превезг и јоштг неке хриспанске вароши, кое су зависиле одг републике вепешннске, по страдашго исте у години 1797. и по заузећу Корфа Францускомг вобскомг, АлЈа увидпвши удобанг случаВ, да се са побЂдоноеннмг Нкобинцмма погоди; онг се сг нкима побратими, и стане се називати Лкобинцемг, за кое е одг нби получ10 трибоану кокарду, и дозволен^ћ да може свого Флоту наоружати. На ускршнБИ праздникг А лјн е учинш обсаду помоћу те Флоте на обалу прешавшу одг Венешннаца у владу Француза; па када су се сви жителБи у храмг БожШ сакупили, да се Богу моле, онда е на нби пзненадно напао и више одг 6000 умртвш. За то време Француска е воИска неочекивано освоила Египетг, и онда е Порта обавила ратг Французима. Али -паша мислш е лако завладати 1онскимг островпма. Дознавши силу Нкобинаца браћа свои, чрезг едногг офицћфа, кои е бно упл!шенг и на испитг предатг, почео е своа дМсгва одг варошп Превеза, коа е малочисленомг воИс.комг Францускогг бран-ћна, бнла принуђена предати се, претрпивши ужасна сл г ћдства мача и опш. За такове подвиге награД10 га е султаиг Араванјомг и саблБомг. У години 1803. бмло е море покра® обале Македоше и Трак1е препун^ћно гусарскимг лађама, да е збогг нби свакШ саобраштав лађарск1№ поремећенг бно. АлЈа е бно поставл^нг сердаромг надг Румслјомг п пунимг пашомг учтуглшмг. Разположивши са станомг одг 10,000 Албанаца саедишо се са оближнвимг пашама, дигао се противу Филипопола са 80,000. вовника, предавао смрти главне возмутител4, и присвоивши

1шова добра одправјо се у ЛнБИну, узимагоћи контрибуцјго са све вароши на путу, прибирагоћи артнлерно и све шго е могло бмти понешеио. Порта неравнодушно и незадоволкио гледала е на н-ћгова д&лована. Но у то е време произишла свеобшта сметнн у Турскои: несретнкп! Селимг III. побуд1о га е своимг захтеваЈгћмг преобразованн. А.Т ползз'гоћп се тимг, и подг именомг установленл поредка, свуда е распространавао свод завоеванн. Када су неке провинц1е пале подг Францускомг владомг Ал1н се старао прећи у сагозг сг Наполеономг, а Наполеонг да би учинш тврдо заклгочен-ћ и наигћсшго дружбу сг Алјомг, послао му е Пуквила за генералногг конзула, и инжинирскогг полковиика ради укрепленн Ннћине и Превеза. Наполеонг шта више изпрос1о е кодг султана лепантсшК пашалукг за старјегг сина Али-пашиногг, а за второгг, мореискји пашалукг. Таковимг начиномг имао е Али-паша велику частБ Грчке у свошИ власт. Међутимг онг е ступш у таина сношен1л са Енглескомг, коа е желила н^га себи примамити, покланнгоћи му многе топове и 600 комада конгрески' ракетла. Сг овимг новимг средствама дигао се онг противу Берата лежећегг у среднћоИ Албан1и, на сћверноб границн н^говогг пашалука. Немарећи што е паша бератскји бно н&говнмг двоИца старјимг синовима тастг, ипакг га е пограбш, и да бн му име шшг страшнје постало, заповедјо е несретногг таста у НнБину одвући и подг землго при уходу у своИ дворацг затворити. Воину е ову онг започео безг дозволена портиногг, но самоволвство н 1 јгово остало е неказн-ћно, по томе, што е онг неку частв свогг добитка увекг виплимг члеиовима портиногг дивана слао. Доцканг и са штетомг постарао се султанг извести га изг Албаше, и то подг предлогомг воИне, онда бмвше на обалама Дунава између РусЈе и Турске. Ал1а се онда показао као болестанг и одг повинована уклонјо. ДктелностБ Алје бнла е неуморима. Имагоћи велика блага обдржавао шпшне у Грчко«, Молдав1И, Србш, Цариграду, шта више и у некимг главнимг државама Европе. Справедлвиво се мисли, да су ЈЛгове интриге одчасти проузроковале паденје п смртБ Селима III. У то време онг е завладао Албанскимг варошима, Аргиро-кастромг, Кардикомг и шштг некима. У год. 1820. Алипаша одобраванг пређашнћимг своимг усп-ћхомг, век ше скривао свое честолгобиве мисли, да се одг Порте отргне. Но султанг е такође мислш, како бн и-ћгово несм^стно богатство у руке добјо, и како бн се пстогг отресао. Млогочислени иепрЈателБи паше ползуЈоћи се разположешем. повелителд, обвинили су га, и требовали да за четрдесетг даиа у Цариградг ради оправданл доћи има. У то време бмла е цела воИска оправлка у НнБину а Флота ради обсаде епирски' обаи, Алјн дознавши за свое иечаспе позвао е све Грке и албанске бегове, п одобравао ш с латлти се за оружје. Грцм су се днзали на оружје, и полагали су наЈтвеће надежде на Алјго Тебелана. Три и-ћгова сина и неколико нЂгови унука заузели су већг бБ1ли некакове доброзаштпћа-