Podunavka Zemun

230

ПОДЈНтК!.

На гонака грчкогг заточника, 730 А Гркг држи шестоперг позлаћенг, На н^ћг' чека коплћ Милошево Но подг Гркомг конв ее з'зврдао, Диже главу и закдони Грка, Ал' у своб копл-ћ чело прими, 735 Мртавт. пусникг на земЛго се склгоси, И Гркову ногу притискао. (Свршетакг слЉдуе,

Иаасмо Нреосвешшеногг Бирила ерусалимскогг еаискоаа рускогг. Св. врЈчалимг, Фебруара 16. 1858 год. Хвала Богу, да могу већт> иешто и о наше»п> станованго у брусалиму рећн. Изг Цариграда путовали смо моремг врло добро. И пре и после нашега путованн бше су неке буре одвећг нке и наловите. У Кииру смо вндили аустрЈискЈИ иаробродг, кои е млого пострадао одг бура, а у Баируту виђаше се неколико лаћШ, одг кои се неке оправлнго, а неке лежау на песчанои обали. Насг е Господг избавш одг искушена. Имали смо аке таласе; у двапутг е море узбун-ћно било, и са силомг свошмг притерало е насг подг Баирутг. Но, слава Господу Богу, обишло насг е и избавили смо се срећно. 3 нисзмб осећао на мени ни наИмап -ћгг утицан одг морскогг колебанн. Овоме срећномг обстоателБству био самв обвезанг великомг угћшен1>мг одслужити литургјго у Смпрни 18. Ннуара, а у БаИруту 26. Боже моИ, колико е радости бшо у те дане у Смирни п у БаИру гу! Гомиле православнм христјнна пратиле су ме з* храмг и изг храма са чаквомг лгобавн, са таквимг усрдјемг. сг таквимг живимг чуствомг восторга и умиленјн, што —■ истину да рекнемг — хогћло ми се и самоме плакати. Иладама благослова чуло се са свјго страна нашегг Государго Императору зато, што ихг 6 ут4ш1о да виде на исгоку рускогг архшрен. Млоги су пуни зла и лготине, и, ивлжоћи по новинама за свакимг мопмг коракомг, нсгледе башг тако равнодушно на моа дМства. Но мене окружаваго молитве православнихг. У БаВруту нисамк за нуждно држао, да се дуго задржавамг. 'ГреМИ данг после мога тамо долазка, — измученг посћтама, — кренуо самв се заедно са нашимг конзуломг у БаВруту, г. Мухиномг, у Н ф.у , на противг свему ономе што мм е казивано бшо да е одвећг тешко приетати и изићи у Пфу. — Данг, у кои самк тамо дошао бшо е нрекрасанг, а море е бшо тихо а гладко као стакло. Нфа е насг већг три дана чеиала одг 27. до 30. Ннуара, гд1> су ме умолили да наредимг, да се у патрјаршеекои цркви руска служба сврши, и да а по обичаго грчки арХ1ереа одстоимг сву литургјго у столу сг кога ■ј реба преподавати народу мирг и благословенје, читати Символг вћре и Отче-нашг, а напосл-ћдку ј )аздаватн на®ору. Вративши се у станг провео самк у непрестаномг разговору са м-ћстннмг житеиима и сг Европланима, кое е лгобопитство при-

влачило у моИ квартирг И овде се као што и у БаИруту и Смирни нашло врло млого сиромашни лгодШ, коима е ова саданн нка зима била одвећг тежка. Зато самк и нашао — да е ираведно, да имг дамг у иомоћв неку суму одг штедроте царске. Требало е видити сузе благодарности, сг каквимг е Епитропг, т. е. старателБ о б"ћднима, примш изг мои руку помоћБ! Овде ми е Богг послао јоштг едногг сиромаха кои е иегда бшо еданг одг наибогатш грађана,, а у то време предстоала му е тавница: 1000 гроша т. е. 50 рубала сребрни, кое самБ му а дао а онг са безмолвнимг сузама примјо, спасле су барг за нћко време овогг честитогг човека одг срамоте, коа му е тежа била и одг саме глади и нужде. 30. Ннуара у еданг часг после подне кренули смо се У брусалимг крозг Ремлго, стару Раму: „глазг вг Рам^ћ слишанг бисгг." Околина у Ремелго водећегг пута заслужуе пажнго; оку бм се нашло, на чему бм се задржало носредг башча, кое су напун-ћне дрвима лимуна и помаранџа, и кон се одг висећегг на ш>има илода нису видила, — када не бб1 на души лежали други спомени и чувства. О не, ту ше м^сто лгобозналому оку, но у дубокоИ и дугоИ и умилнои мисли; гледашг на далБину и — видишг удал-ћна времена освећена, видишг ова И'ћста дивнима сбитјнма времена искуплена нашегг и насађенл на землБИ цркве Христове; срдце треити одг умиленн; ц!>ливао бн ту землго, освећену стопама Христови апостола и самога воз.поб.гћнога Госиода Спасителн нашега; само бм гледао и плакао, гледећи на ово небо, подг коимг су се свршиле чудне таине промисла божчегг о нама грћшнима, гледећп на ову землго, на кошИ е човечш гр*ћхг вод10 последшо борбу са силомг лгобави БожЈе, кон поб'ћди гр1;хг и смртБ. Опростите ми за ове врсте, ков су може бмти частне и мене се тичу, — немогу ш уздржати, нехотице ћешг рећи оно, што лежи на срдцу. Путг до Ремл-ћ, премда ми е то првнИ путг у животу, па и са сполашнћ стране потоме, што досада никадг нисамк имао прилику ншити на конго, — бно е нанкраснш путг. На еданг часг до Рем.тћ предусрео ме е началникг вароши са своимг коннницнма (башибозуцнма) и музикомг, брусалимски и Ремлннски игумани са братскимг поздравомг, ерменскји пгуманг са поздравомг брменскогг Натр1нрха брусалимскогг . . . Ненамтимг, шта самБ шштг говорјо дркћућимг гласомг; памтимг само едно, што трка коннника и добошг турскш тако су стегли срдце мое , да нисамБ знао, како бн задржао како ли прикрш свое сузе. Тронутг, врло самв тронутг бно. У РемлБИ смо ноћили у квартиру рате спрем.гћномг, у православномг монаетиру, кои принадлежи патрјнршш ерусалимекоИ. 31. Лнуара у 7 сатји готру кренули смо се дал^ћ у спроводу опетг музике турски добоша, кого су сада умложили, ерг е паша брусалимскШ изаслао у Ремлго агу, т. е. оФицкфа са десетг коннника зато, да ме прате до брусалима. Изг Ремл^ћ а самк пошао већг на другомг конго, кога ми 6

као одвећг прЈнтнмИ знакг усрдјн градорачалника Ремлннскогг православниИ Арапинг, »ии е пригомг братг постао протестантомг, а стрицг или неко други одг н^ћговогг рода сродннкг, католикомг. Око четири сата путованл путг е шшгб бно приличанг, иремда е бно калнвг и каменитг. Алг какавг е путг настао после! Између непрекидни гора или по силаску нБ ^овомг иде страшна л-ћствица (другч1е се неможе назвати} кон е сложена изг разбити ст1зна. И по овакоб лћствицн требало е часг улазити горе, часг спуштати се доле. Три часа оваквогг путованн измучили су ме до ослабленн (хвала Богу што ме шштг н!е надвладао стра'). Л самв већг изгубш надежду достићи до брусалима. Но после краткога одмора у сеоцу Абугомг, где моме доброме отцу Швеникш требало е дати лекарску помоћв зато, што е онг онда, када е хтео да ми укаже братску услугу предлажући парче поморанџе (?), пао сг коин и повредш себи ногу, премда ше опасно, сада се већг поправш и по степенима иде. Л самв ирпбрао све силе за шштг три часа путованн, и до брусалима дошао, слава Богу! живг и здравг. Речјв неналазимг, да бм описао моИ улазакг у бруеалимг и моа чувствованл при улазку, у св. градг брусалимг. Ноставите себе у мое положен^ћ и судите. Деветг сати скоро непрекидногг и непривичногг путованн; гомиле православни и ерменски монаха, кои су изишли да ме дочекаго заедпо са гомиломг пашини каваза, нридружили су се сг првима; непрекидно растла е гомила народа. Изгледг брусалима као нарочито одг еданпутг осветл-ћногг пос.тћдавшимг п насг предг заласкомг своимг еунцемг облившегг наИпре маслнчну гору, а затимг и еш:г светнИ градг ружпчнимг свћтомг Илддама народа изишавшн на сретанћ иза врата брусалима же.по е одг рускогг архјерел получити благословг, коп се е и раздавао неоекудно по обоимг странама пута. Рускш свештеникг на вратима еа ев. крстомг, а поклоницн сг рускимг ггћшемг „ДостоИно естБ а и „Богородични," громогласно оривши се путемг до самогг могг дома. по средг гомиле кон ме умалг не раскиде на части, да бн докучила ц-ћливати макарг и краи мое расе, и овде турске солдате са пушкама на рамену изишавше у виду почестне страже . . . Соедините све ово у едно; прибавите чувство иравославногг христтанина и шштг — по вол1>и Божши нрвогг рускогг архјерен на востоку при изгледу кубега храма Господнћгг и Голготе ... што годг почуствуете, све ће бнти сходно истини; но п иеузимамг на себе то, да изразимг свон чувства. Н самк желЈо само да што пре останемг самг. ДрупИ сигурно иикада неће чути ни узнати, шта самБ н осећао у прва тренућа свога станованн у брусалиму. Вндићемо, неће ли 6б1ти такви минута у горнћмг брусалиму; „аше Господг приметг тамо окалануго мого душу," неће ли се нама дати тамо анђелски езици (говорг): тада ћемо се споразумети у чувсгвама. Има тренутака за кое неумешг никада да благодаришг Господа Бога.