Podunavka Zemun

266

ПОДУЕВЛКА.

„МилостивнЛ господине," рече она напослЉдку узплаирена, „можемо ли овап говорт. прекинути." Н се упрепасгимЂ и предчувствовао самв зло. „Прекинути?" реко н, и бмаше ми тежко ту реч1> опетЂ прогепати. „Али оваи говорх р^шава животђ и смртв мои св1К) надежда. Ради овопб говора дошао самв у Шотландпо. Но сбило се. Лсе повинуемг. Онг е већг прекинутг." „Н мислимг, да би бол^ћ бнло!" настави она на то. Н нисамв могао одговорити, пустимг н^ћну руку, устанемЂ, и ишао сам& нерћшимг око оногђ круга, размишлавао самБ и заклгачт сг места у Лондонг повратити се. 6рт> у близости овогт. сушгества нисамБ могао у тренутцима душе дисати, кои бн ми само страстБ увећавали, и за друге дужности неспособним -Б чинили. п се вратимђ кг нбо В. Она сеђаше јоштг непрем4но на клупици, подобна каквоИ саннгаћоД. „Господична," реко 10Л бнвши одг себе господарг: „д познаемг мого пресуду. Бол^ћ бн бшо, да се одавде, што пре удалимг. Н молимг за доброту, да ме кг вашемг деди одведете. Н желимг честидостоИномг старцу сг Богомг рећи." „Шта то?" повиче оиа уплашена и скочи: „Вн нећете кодг насг остати ?" „Ако сте осећали, шта л трпимг, вБ1 бн се свирћномг назвали, што ме зауставллте. Н почитуемг вашу волго, али опростите мошИ слабости. У чтивостб бн у таковомг положенго погрешка према лгодскимг чувствама бнла. Да сзмб вама равнодушнји, него што самБ желт бнти а тако и пдапио се —" „Како, милостивна господине ?" прекине ми речБ, и очи напунише шД се сузама: „Шта мислпте ? Да ли самБ се вамг притварала ? равнодушно ? Зашго оћете, да сте неправедни ? Богг зна, колико ћу патити, ако се одг насг разлучите. Али неоставлаНте ме, почемг ме не познаете." Ж пвостб , сг кошмг е ове речи изговорила, потресла ме е. „Господична Мар1а," реко п, В вн ме поставлате у нову забуну. Н самБ мислш пр1б разумети, да вн мое срдце одб1ате, почемг самБ бадава за ваше молш. Н се нмакБ само сили мое судбиие покорити. Моа е желд, да вамг вечно будемг обвезанг; али мол е судбина, да се вечно одг васг разстанемг. Вашо речи, ваше собствене речи, господична: „ДржЧе ме одсадг за вашу заручницу" — или како? Нисте ли вн ово нисмо написали? (а га извучемг напол4). Ваше речи дале су ми слободу." „Н самБ написала писмо," рече тихо плакагоћи, „и некаемг се. Предг моимг Богомг, моимг дедомг и вама немамг никакву таину, и небн бнла вашегг пр1нтелБства достоина: Вн сте мога прштелмпва достобни, а нико друпв." „Господична!" повиченг узхићенг: „смемг ли се надати ? Смемг ли ово лепо срдце, ову лепу руку мошмг назвати?" „МилостивнВ господнне, надг срцемг емои судбина пресуду изрекла. Али мого руку ишти-

те одг деде, сг кошмг само онг има право разполагати." Тако рече она, и стоаше, могао 6 б 1 рећи, у наипонизшемг величеству предамномг, погледг кг землБИ оборивши, и склопл^ћне руке низ-а-се опруживши. Н самБ е дуго ћутагоћп сматрао. Она ше дал-ћ говорила, и наличила е едноИ, коа одг решавагоће речи, кого е изговорила, судбину очекуе. Л, незнагоћи ништа о себи, разширимг руке, пригрлпмг свету дЂвицу, и притиснемг е на мое ако куцагоће срдце. Н незнамг, шта самБ говор1о и тепао. Мое устнице додирале су н^ћне румениломЂ осуте обрашчиће. „Ко може насЂ садЂ разставити?" повичемЂ н, као еданЂ одђ блаженн." Она се насмеши нћжно на мене, и рече: „Наше душе нико. " Господична Мар1а опомене ме, да сђ нбомђ у замакЂ идемЂ. Она е бнла опетг цветагоћа веселостБ, као што самк се већг навико, да е гледимг; али она, али све, што ме обкружава, пливало е у чудноватои красоти предк моимђ мислима. Н уђемЂ у просту, но укусну полвску кућу Дун-Офалина. Старацг изиђе ми на сусретг цр ^нтелБски обгрлнвши ме. Шта ти знамг, Хари, о наидражшв вечери казати, кое самв доживјо? — 0 Офалиновомг прЈителБСКо-смиреномг и мудромг разговору, кои само у светомг гн-ђвубуромг иостане, кадг се на рђаво понатје двора, на крал -ћвско насилно поступан -ћ и распру вероисповеднБ1 партаа опомене? — Шта одуше пуномђ говору господичне Мар1е? — КадЂ се ОфалинЂ већг у крило ноћногЂ покоа предао, седили смо Марјн и и 10 штђ у прохлађугоће вече предЂ кућомЂ, на месечини, гледагоћи у море, при звуку харфе. Свака жица изговарала е речБ, — али што и - [»нђ гласЂ ! Немои се дпвпти, ако поетичнимЂ постанемг. — Већг представламг себи звездане ноћи мора, како се подг звуцима марШне харФе кг Мариланду спремамо.

19. Р4шенје. Лондонг, 30. 1633. Ево заклгочуемг мое писмо, мое последн-ћ на тебе изђ Европе. До мало дана, лгобезннП Харн, одпутоваћу. Мож'да нећу ннкадЂ више погледати примора старогг отечества. Но отечество е само јоштђ гробЂ радости. Н га остачлнмђ мпрно. Мени е нужданЂ новђ жнвотђ. СадЂ текЂ разумемЂ МарЈине речи, кое ми тако загонетне бна'у. ОФалинЂ ми е дао клгочђ. ДругогЂ дана обитаванл могђ у Нгохузу, кадЂ самБ сђ Дун-ОфалиномЂ самЂ ладовиномЂ шумице ишао, одкрЈеиЂ му мое срдце. Н му каза, како лгобимЂ Марио, и како ме оиа лгоби. Н самБ га молш за Маршну руку. Офалииг ме сг узбуђенћмг свога срдца притисне на свое прси. Очи су му бнле пуне суза. О нђ н1е могао за дуго говорити. „Д се морамЂ наПпре обавестити," рече онг, „одмо-

римо се мало." Мн седиемо на едну клупу на путу подг еднимг широкимг нворомЂ. После едногЂ тренутка рече старацг, почемг ватрено мого руку счепа: „МилостивнИ господиие, н знамг све. Вн лгобите мого унуку; али она васг шштђ н^ћжше лгоби. И вн го заслужуете. Н немогу момђ детету у свима трима крал-ћвствама изабратн мужа, кои бн нћ достоинји 6 бш , него што сте вн, господнне. Б огб нека васЂ благослови. Н самв нама много дужанЂ. КадЂ бб1 могао васг одђ губилишта одкупити, радо бБ1 мон животђ за васЂ на губилиште поднео. КадЂ бБ1 вашемг благу моа притнжанд нотребна бБ1ла, радо бн узео штаку, одавде одпутовао, а вама све мое иманћ безЂ отезанн пр< дао. Све, само едиу душу иемогу промешш кого ми е Б огђ дао, и кого ће судјн смрти одђ мене захтевати у онаи данЂ. Марјн е чнста начела евангелске науке примила, милостивбш господине, а вб 1 сте непрЈнтелБ ове науке, приврженикЂ римскогЂ иапе, католикЂ! — Мнлордг, Марја е ваша, чимђ се папе одречете. Иначе она неможе никада бнти; а небн хтео у дубокоД старости да се огрешимЂ и гн^ћвг божШ на се навучемЂ, кои бн и свима правовернима причинш." Ове сђ неба речи поразиле су ме изненада. Дуго нисамБ могао ништа одговорити. Напосл1јдку покушао самв са свомђ краснорћчивости, за кого е очантелна лгобовБ сиособна, упорне мисли старца опровргнути. И му представимђ , да бн ме онђ и Марја морали презираш, кадЂ бб1 п не изђ наИвнутрешегг убеђенн, него само ради наИвншегг између св1го блага, веру променуо; да бн морао самг себе презирати, ка д б бн се лицемћрствомЂ занимао; да Марјго, збо1<> могђ страхопочитанн према свакои христЈннскоЛ науци, небм у н-ћномЂ убеђенгоузнемправао, само воспитан^ћ деце у пуританскоП вери небн допустјо; да небн могао ни помислити, да ова вера забраигое бракЂ са христнима друге цркве, и да ће, уместо у грађанскомг дружстау срећу подпомоћи , неслогу и беду основати, и онда Маршномг и момђ животу дугу жалостћ причннити." Н самБ дуго говор1о, говор1о самБ ватрено и сђ убеђен1шЂ. СтарацЂ е осећао себе потрешена. И самв се ползовао овимђ тренуткоћБ н ^ћговогЂ узбуђеин, почемЂ е ућутао и ништа шб знао одговорити, и молш сзмб га, да наиманћ свсноп унуки слободу даде, да бн она салм р-ћшила. Пеће ли оиа бракг саизволмти, докг се вере мои отцева неодречемг, то самк се обећао, да ћу одг свпо мои желн' одустати. Дунг-Офалинг промисли се мало, па онда одговори: „Н даемг Марји слободу, да свошг рукомг разполаже. Саизволи ли она по вашоЈ! желБИ, господпне, то нека буде. Онда ћу н Шотландпо оставити, и нго вама самг чакг у Америку одвести. Да, дозволе л' ми пословп мое куће, кои пре мораго уређени бнти, и можете ли вм на пеко време вашг одлазакг одложити: то ћу васг са Марјомг преко Океана пратити. Све е едно, гди ће ми пепео почнваги. Н самБ