Podunavka Zemun

У Земуну 14. Сеггшембра. ^дГ™ 136511.

Предброити се може кодх сваке ц. к. поште. Изг внутрености Србие нека изволе у илаћенимг нисмама сг новцима на кшижару Госи. I). 33 а л о ж и ћ а обратити се.

Подунавка из,1пзи сваке Недсј !. у вече, и кошта за целу годииу 5 Фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три ме«еца 1 ф. 15 кр. 1езт. иоштарине 1Т> цоштариномт. 1 ф . више.

61©18«ве Тавна нпћца св-1>тђ покрива, Нит' ш-ћсеца, нит' звћздице, Суза сузомт. ми пролива Ј венуло младо лице. Безт. накита к' што свога Пуста есте ноћца тавна, Тако у средг срдца мога Пустошк влада већт> одавна. Зв-ћзда мод, ахЂ! едина На мене се неосмива, Густа тама и далшна Оку 1кел1,ном(, шо садт. скрива. Ил' оће л' опетг синутг када Мркломг, пустомг срдцу мому? брг е празна мои нада, Ко што Г све на евету тому?! Данакг свима срећу носи, Н нго тражимг пакг у ноћи, Суза сузомг лице роси, Мислећ' срдцу сг тимг цомоћи. Ноћу блага роса пада И благословг земл!>и дае, Ноћне сузе су ми нада, Сг нБИма гћшимг срдца вае. Дакле иоћне сузе мое Теците нузг лице бледо, Докг годг звћзду — злато свое, Опетг буделг неугледо. Иие^— Мил е.

жеваа. (Свршетакг.) После по сата бмлп ез г принцеви и приндезе, коб е Марјн Тсрезја дала кт> себи звати , з т кабинету царице матере сакупл1>ни. То е бмла дражестна , лепа гомилица , кош е ова висоиа лепа госпоа у средини умиднм младн ликова свое деце надвишавала, и царица ову гомилу безг кокетирана и суете ше уредила. Она стонше усправлћна сг малимг принцомг }• наручјнма на средг собе, нвов сг едне п др_уге стране обадве десето и шестогодишн4 прпнцезе

Елисавета и Амалјп, докг Јоштг три млађа мала принца и припцезе предг свс10мг маИкомг, едва до преко колена допирагоћи, поставл^ни бнн}'. Поредг ове групе за отворенимг клавиромг седила е наВстарЈн нрпнцеза, петнаесто годишна Елисавета, ружичнив ликг полу са страпе окренувши кг царици , докг су се нћни прсти на тасти (дашчице на клаввру) клизали, н покадшто овде онде еданг акордг, или поединиД тонг хитро издавали. Тако з' средини свое деце очекивала е царица свога супруга, кога е хтела не збогг н-ћгове дужностн, него збогг н^гопогг срдца натрагг повратити, и коме се 3' снИности свое лепоте а з' псто време и у височествз' (В01г материнскогг достоинства показати хтела. Наскоро отвори придворнмн хусарг врата п ивн, да е царг већг свого собз' остав^о, и крозг дугачку галерто овамо иде. Царица му намигну, да изиђе наполћ, и онда кг принцези Елисавети окренувши се, рече: „Садг пази добро! чимг се царг на врата укаже, удри на тасти, нека одекне сиажими тушг (трубншп гласг), а вн, моа децо, дигните сви ваше ручице, и узкликните: Виватг! Да живи нашг отацг, нашг царг и нашг господарг! Мирг садг , п чуемг већг н'1згове кораке з* преднвоИ соби! Будн преправна Елисавето!" Уво царичино н1е се преварило , врата се отворе и иа прагз г поави се виткш стасг цара Франца. Чим онг изненадно лепз" групз г предг собомг спази, остаде недвижимг, и весело умил но смешен-ћ прелети мз 7 н^гове мужеске леде снажне черте лица. У овомг тренутку заори се изподг прстјго Елисаветшш „снажнми чушг," и мали звечећи гласови деце иовичу аснимг узкликомг: „Виватг! да живи нашг отацг, нашг царг п нашг господарг !" Али благогласнми, пз - ш.1а гласг царице одекну садг: „Да живи мон царг и мои 03пругг!" И кадг е оваП двапутг одекнувшЈВ гласг причинјо, те као да су све жнце на срдцу царнчшшмг звониле, и кадг су већг морале еднз г одз'шевл'ћну песму одпочети, отвори МарЈн Терезја свое пз'рпурне устнице, и одпева пунимг,

снажнимг лепимг гласомг првз' строфу едне одг онм н-ћжнм ватрснм и чезнући песама , као што 10 е МетастасЈо саставјо. — Принцеза Елисавета пратила е сг тихимг (пизкимг) акордомг одушев.гћнз' песмз' царице, кон зажаренимг образима, пламтећи одз шсвленћмг, свое мало дете у наруч1а држећн, у средини свое прислушкивагоће деце сгонше п огн1>пс погледе часг ио часг на свога супруга бацаше, кон нола збунћнг, пола тронз'тг овз - изненадну групу сматраше. Кадг е царица садг ућзтала, прнстулш нћнг супрзгг кг ш.ои сагне се, да нћиу- нз'нз' лепз' |>укз' полгоби, на кчнои малми принцг сеђаше, и онда своЈон супруги полугласно неколико речи днвлена н усхићенл о н Ј јнои ленотн шаине. „Али оћете ли ми наимилостивје казати, Величество," з т пмта онг онда нсно, „збогг чега самв п данасг тако небеснми дочекг и тако обчаравагоћу изнепадностБ заслужјо ?" Царица погледа га готово лготито и сагиу се малои двогодиииљои принцези ЈозеФи. „Кажи еданнутг цару, каково е данасг торжество!" заповеди она, и дете рече дрктагоћимг гласомг: „данасг е царице маме свадбе1Ши данг." Царг се уплаши и ступи еданг коракг натрагг. „Нашг свадбенми данг," протепа онг, _и н самв могао то заборавити !" „ПогледаИте само, мон сз'прЈЖе," рече царнца еднимг осмеикомг, кои 10Г1 срдце параше, а самв З'верена да вм оваИ данг нпсте заборавили. Опоминдн4 на то дрема само у вашемг срдцз 7 , дуги шеснаееп, година нашетг сз 7 пружества успавали су ово лепо и свето опоминнн4, и зато.саив свз' мо 10 децу око мене скз'пила, да бн свопмг нснимг трептећимг глаСовима мртвило 3' вами пробудила, ваше очи отнорили, кое бм се на лепу прошлоств обазреле." Царг прелети своимг збз'н%нимг погледомг преко грз'пе свое деце, и радостанг, што е извинеше нашао, да говору дрз'чи правацг даде, упмта онг: „А збогг чега, кадг сте сву вашу децз' скупплп, н 1оеиФг н!е дошао?" „Онг се е опетг упоранг н тврдоглавг показао, а почемг е уедно садг у пола лекцје