Podunavka Zemun

306

ПОДУШКК*.

ла," гди е Хекторг Мартинг сед10, сачувати, а да га нико не види. . . . Отацг Исидорг онако нагрђенг идући у Санта-4>е по|е у сукомг едномг кириџш, кои се са свои 4 — 5 натоваренн иазгји збогг одвећг велике врућиие ноћу на путг кренуо, како би по ладу у Аканозикг дошао. ИстмВ кириџ1н, кадг е Исидора спазш ако се уплаши и повиче: „Стани, неиди дал^ћ!" И у истми ма обори га карабиномг. На гласг пушке стеку се изг околине лгоди и стану отца Исидора загледати. За ово време Хекторг Мартинг прил-ћжно е радш ликг Јозитвнг и хитао , небн лм га што пре свршш. Кадг е своИ посао већг довршЈо опрости се сђ Мануеломг и 1озитомг и дође у Санта -Фе башг онда, кадг се народг око нко ран^ногг Исидора сакушо и тражш, небм ли ндннка како му драго излечш. Кириџјго иредали су бмли суду као убШцу. Иосле д}тогг мучена и испнтивана дознаду, да кириџја н!е томе узрокг, почемг е онг пушку на нагрђеногг отца изг превеликогг страха опалш, и да га онг н1е онако наружш. И да би се овомг у трагг ушло, збогг чега е народг пко огорченг бно, жепрестано су мотрили и све иа кое су подозревади мз'кама предавали. Наипосле почнј ' подозреваги и на самога живописца Хектора Мартина, кои е заедио сг поменутимг отцемг изг вароши у шетнго отишао и кои се у варошћ иатрагг текг онда повратш; иошто се овакова несрећа сг нвиме догодила. Хекторг нина&шгћ о томе не сумннгоћи спреми се да иде у Веракрусг. Но истогг вечера јоштг кадг се епремао одзову га у судг и затворе. Да бн се ове веволћ ослободш напише изг затвора Мануели и 1озитв сл^дугоће неколико врстМ: Ваше ВнсочествоГ „ДогађаВ, кои се са несрећнпмг отцемг Исндоромг случ10 безг сумнЉ, мислимг, да вамг е већг пазнатг. Н се као обтуженикг иалазимг у затвору у Санта -Фе, па да бн се ове беде и опасности мога живота избавјо, позивамг се на Ваше Внсочество, коп су у станго да ме овога ослободе. У осталомг Вашг одговорг очекуемг свакогг тренутка." Оваб догађав лко упрепасти Мануелу, коа сг места помасли да е то масло Доиа Филипа, почемг е онг отцу Исидору много пребацивао и претјо. Затимг оде кодг Филипа, кои еудруго» соби бно а преда му писмо, кое истнв ладнокрвно прочита и поврати 10н га. „Шта се то догодило ?" упнта после дугогг ћутанл. „Да, то и а пнтамг! — Заедно ћемо имати да одговарамо. Само тн ме морашг сг 1озитомг у Санта -фе допратити, да предсганемг суду-" Доиг Филипг заповеди те кола до!)у и после краткогг вр^меиа у Санта -Фе предг судомг се зауставе. Овде Филипг етупивши са женскидама у тавну собу, спази предг судшмг на а-

сталу свои мачг, кои е кодг потока, борећи се са Исидоромг у трави заборавш. „Н самв пропао!" промумла Филипг, кадг е мачг сгшзш и Мартина привели. Мануела лице отца Исидора, кои е овде на носплама лежао, сасвимг жалостно погледи. „Тн о ,; .ешг дакле да ме упропастишг !" промумЛа Филипг и шштг дода: *Пре него г. Мануела и г. 1озпта на испнтг узете буду, молпмг да јошг кого речв сг нвима насамо проговоримг !" Нко намрштеннВ полицаВ одведе и! у едпу малу собу. „Тн си дакле таи !" рече Мануела одвећг озбплвно. в 'Г б 1 си наравно већма кривг него ли оиап будаласши кириџја!" Филипг клекне предг нм>мг. „Обгужи твого лепоту и мого вламтећу лгобовв; окривлгоВ злочине мисли овогг свегатеника; само Мануела немоИ, да ме упропастишг. . . Мои е животг садг у твопмг рукава и 1озитинимг. Вн ћете ме спасти ако само засведочпли бз г дете, да самв а за то време сг вама био..." ,,Тм дакле на то вдешг да се мн огрешимо и да кукавнми Хекторг на правди Бога погине," рече Мануела. „Н нећу да се криво кунемг. Хекторг е за то време кодг насг бно и 1озиту малао. Проклетг бно и онаи часг кадг смо га иозвали! Садг мораио да гледамо како ћемо се » мн предг светомг опратн, почемг е сведокг нашегг поштенл убЈенг. — 6'рг ко ће верокати да смо се мн малале ? светг као светг онг ће сасвимг друго изг тога заклгочавати и толковати А тн, несрећнни Фи.типе, тм идолу мога срдца Е, кадг бн дао Вогг да отацг Иеидорг оздрави. . . . Ено, онг Јошг по мало дише, всеблагји Творацг шта неможе учинити. . . . Али Филипе" — повиче торжеетвено, „желила бтл да мон лепота у усамл-ћномг манастиру угине, и да сагозг брачннМ, кои те е на убиетво побуд10, за свагда разр1;шенг б} г де. .. . . Еио ти последнв1и полгобацг, последнвш кои ти на землви даемг." Маиуела уведе Филипа и да му 1озитину руку, па онда из-каже предг судшмг, што е знала. . . После краткогг времена отацг Исидорг оздрави и Дона Филипа изг затвора пуште, кои одма види у Санта -фе свого милу Мануелу као калуђерицу у капели св. Урзулине. Хекторг се венча са 1озитомг н насл^ди грдно имап4. Донг Филипг нје могао ово ншшко' з' Мекеику гледати, па зато се наскоро нресели у Бразилш, гди е после дуго 10штг жпвЈо. После неколико година доб!в Мануела сл&дугоће писво одг Филипа:. Мануела!. Ј\. иамеравамг, да ее са животомг растанемг. Отацг Исидорг казао ми е 1оштг оногг дана: да се р|аво д4ло самимг сл&дствомг подпже и да злочинцу иишта друго неостае, до< проклетство гр-1зх.а, докг цену сво.и д-ћла сашимг.

постз"пкомг неизгуби. . . . К исповедамг мого иезабојишиму лгобовв кг теби Мануела и . . ." Написавши ово неколико речи издане. а. Сљ.

Ч ј и ! как' иун1> крозЂ вебеса сичу И гроиови страовихо ричу; Како небо жаркомЂ ватролг гори И одекг се крозЂ дубраве хори? Милни отче, да отворимт. проаорг, Мунћ с' ближе, то е нћтовг давг! Нама вам дати ва н+>г' позорг, Онг ће насг одвести у Канаанг! Там 1 , гд^ алеко с' сладкнмт, мсдомг тече т Сунце арко гд1ј ннцтг аче пече, Воће гд4 се златилмг плодомг сга, Тихји в-ћтрићх гд-ћ гране повја, Гдк мирисна. а у немоИ туви, Виткостасна ела јоштг се нјл, К'о> припов-ћст!.. одг в.ћкова дуги Одг далвногг в.ремена намг Д1в. Гдћ глаег диже сво» труба жестока Соломона великогг пророка, Ј'д-ћ се божа асностБ кг небу д-иже, II слава му с' у пћсмама ниже, Гдћ одг жаркбгг. гога до запада бховг народт, на кодена нада, И у збору жертву му принаша, Там' се пру®51 нам' спасенн чаша! Чуешг, како стрћт^штетг сичу, И громови како стрлшно ричуЈ Мес!|» намљ шалћ вебв доле, Да избави наег овг, ерг масг 1«)ле. МилиН отче, прозопг некг с- отвори Чув гљасг спаеа сг небеса ее ори, Самг громг. авлл. да * дошо давг Да насг онг одаеде у Канаанг! Остав' врозорг, не отвараи свие, Сг тромомг онаи, неслази с' внеине; Онг ће доћи, кадг намг д«1)е лето, Кадг с 1 - ис.пупи нророч-ество свето: Кадг с' почнемо шеђУ собомч> лгобити; Тадг ће- голубг сг н«ба лвит' данг, Тадг ће з.емл« равна вебу бнти, Цћла землн, синко, нашг Канаанг! Кадг нашг свјетг братека нрав:а пружи, 1 'одг нашг више кадгзлату неслужи; Христншшу кадг робски. ве двори; Већг за добра дћла духомг гори: 'Гадг ће, снлко, доћи мило време, Тадг ће доћи оваВ свстн« данг, 'Гадг ће с' скинут' и с' насг робско брсие, Тадг ће савг свћтг. бнти нашг Канааиг! Онда, д'1 >до, вране ваше косе Кит'те ружомг, мокромг јоштг одг росе. Оида сад'те кринскјк цвћтг по стази, Кудг годгЈсветни јИЈјјјјММ^ ■ брг на свакомг ијН^НЕовс, Види ћете трагг Тад' ће сванш дапТ" г данг Цћла земм, д1>цо, иМ г !

-В-

Иета Славнни по(? РимскШ сов1>гникг Гравина, омаленг мршави старг неми господинг, ошде на краго месоеђа оезг да га е-ко познао на Корзоу Риму, гд-ћ сенекоаица лк).д1ш ет сваколкимг забавама з - веселнваше и с.тушаше певан^ едаогг младаба, кои е врафеаог*

»