Podunavka Zemun

Иодунавка излази сваке Не- дел-ћ у вече, и ^ кошта за целу годину 5 Фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., натри месеца 1 ф . 15 кр. безЂ ноштарин« <:г поштариноит> 1 ф . више.

Н|».

Предброити се може кодг сваке д. к. поште. Пз б внутрености Србие нека изволе у илаКенимђ писмама ст> новцима на киБижару Госп. * И. Баложића обратити се.

У Земуну 20. Октобра.

111515.

Бптка нодт* Ла.шмакста. (Продужен-!;.) Но, премда онт. ипш.тлше, да ће у свомг садашн-ћмг, ужасномт. кругу д-ћ.тана сасвимг на прошлостћ заборавити, то буде н-ћг-ово т-рудомг задобивено разположен-ћ порушено; и старнЛ ; готово угашенв1И пламенг, тштг вдномг страш»0 букне. Филипг пакг одг Сен-Гудрнна проживш в »еђутимг више година у срећи и миру са свогомг Ружицомг. Они и не слућау, да какавг зао духг тумара нби тражећи да 10 упропасти и сла!шу често у благодарномг тронућу споменг алФонсовг, кога су држали, да се већг одавно у пра претворјо. Ахг! да су знали, да су стара, грозећа опоминннн изг н-ћгова живота, до сада на границама н^Јовога раа стадла, као ангели хранитрлбп, то бм радо на овомг скривеномг добру, као две воћке на каквомг месту добро утврђене, сваку олуго сносили, и свакогг пролећа, до саме смрти, свов цветове развјнли. Но дете едво, кое е Ружица родила, и коме су дали име АлФонсг живлнше само неколко месецШ , и кг жалости, коа е обузела срце родителБско придружи се у души ружичиноВ Јоштг и неоппсана чежна за матеромг, за кого е све досадг у залудг разпнтивала; ерг одг битке кодг Малплакета нигде се више ше видила. Ружица држаше, да ће е у Шпанш зацело наћи, а и Филшг не гледаше безг пребацан изабелинг прстенг, кои онг свето храннше, и мишмше, на свое учинћно обећан-ђ; да се изв-ћсти о породнци алФонсовоД, н н-ћга сг нвомг да помири ! и држаше да га мора изпунитп, ако и умрломг пр1ателго. Особито граница шпанска бшше имг здраво близу, и ц-ћлБ ВБЈовогг пута чинвше имг се тако света, да су га безбрижно и радостно предузели. Сретно приспз' у Мадридг, и заклгоче, да се ту задрже за неко време, да учине изпитивана одг обо стране. — Кадг еднога дана пролазау поредг монастира милостивм сестара. застане Ружица предг кашомг истога, као окамен-ћна, и изввн своме супругу, да е таП, а никакавг другШ монастирг, у кои е као дете често вођена би-

вала. Нестрпелвкво га повуче уцутра, и у цркви, гди е башг служба држана, у сладкоЛ надеждч, да ће се ту разрешити загонетка нћнога рођенн, шечаше сг нмгме, и иолаше се ср 1ачно. Филииг осети да га садг неко лагано за руку дирну, и кадг се оснрне, опазп едну калуђерицу. Ирво в зачуђено погледи, ш> кадг га она прјателвски именомг зовне. позиа у нкоЛ по гласу ружичину матерв. И Ружица при првоП е речи позна, полети наручн , и назове в сладишг именомг матере. Но Вшренка изведе е брзо изг цркве у оближшо монастирску едну собу, гди се и она преда своме узхићешо. Она се не могаше доволмт нагледати, цветагоће. прекрисне женске, миловаше е и лгоблаше, п захте да 10Д припо еди, шта в сг нвомг бнлоодг часа нмовогг давногг разстанка. Она слушаше кћерв сг великомг пажтомг и наиоследку проговори: „Слава Богу, што е онг све тако дивно руководјо, да те и напоследку опетг видимг. Но садг ме оставите, децо моа! а имамг да изпуннмг свете дужвоети, одг кои ваша срећа замнеи. Кажите ми гди е ваше обиталиште, сутра рано бнћу кодг васг!" н сг тимг в одпусти подг неброенимг полгобцима, молећп, да донде сиокоИни буду. Сг уехитомг састанка у срцу, хтеде Филипг одвести свого супругу у обиталиште нћјово. Они морадоше проћи покраИ двора инквизицје, и опазе едну б-ћдну жену сг лепнмг еднимг дететомг, гди на степевима седи. просећи мплостннго одг мимопролазећи. Ружица, угледомг детета узбуђена, првђе кг нбои и богато е обдари. По судба хтеде садг све ко концу привести, п догоди се. да АлФонсг бг.шг садг изг двора пзиђе, п оба добропозната лнца предг собомг опазп. Бледг, дркћући и као укопанг станше свир-ћпнП, п сматраше ш укоченпмг погледчма василиска. Дич: а лепота Ружичина п ведарг погледг н+.ногг сретногг суируга показиваше му, шта в изгус'ио, и на вово букнувше страстп позову га кг ужасномг решенјго. „То су они !" промуца крозг бледе устне. кадг они мирно дал-ћ одоше: „по они су предати у моа руке."

Пандури разуму нћгоиг мигг, и пре него шго су безлобни до свогг обиталишта приспћли, еустигну јИ у уеамлћпоП улиии еднои кола, у коа 1Г1 примораго да се попну, и пре него што су иомислити могли, шга ће да раде ег нвима, загноре ее гвоздена вра1а за нкима, п служителм! инквизишв разделивши 111 едно одг другога баце у дубоке тамнице. Алфонсг узклицаваше у себи, што су обе, иначе одг нћга тако лгоблћне, но садг мрзке особе, у нћговоД власти, и заклшшше се, да ће упропаетити. Ахг ! зашто расту оба небесна цвета, лгобаги. и прЈателБСтво, тако близу отровнога расћа, мрзости н освете ? — Зашто е човечје срце нвима отворено, као златне двери запада, крозг коа тихи ветрићи долазе а и бур-ћ бесне? У свести свое ужасне власти, не оклеваше АлФоног ни ниГшинћ, да жеђв освете загаси. Лгобавц коа е напоследку целу н1:,гову душу изпунила, и кого е држао да е узаГшш, н1е смела остати ненаказн-ћиа, што га в преварила; срећа, к(1го му е судба у другои половини живота укан н л а, и кого е дубоко крт предг очима завидвога света, ше смела бнти украдена безг освете Опг преда оба иевнна лпца инквизпцш, и самг даде тужбу противу нби, при чему е главанг наводг бмо: да е Ружпца кћи безбожне бдие Циганке, и да се Филипг дао навести, нго узети за жену п примити нћие, Бога вређагоће мисли. Они се изведу предг судг п тужба имг буде представлћна. Нудући да ше могла одрицаги, да е магерв свого обично виђала у циганскомг оделу, то нгсу далћ ни изпнтивани него јД осуде за повине, и ше више требало никаква доказа, па да јД метну у броВ онн, кои се на емртв осуђуго. У одечу свого ув1внг, и недавши се познати, сеђаше Алф(1нсг и самг у суду и наслађаваше се очаан-ћмг свои жертвпЧ, кон цветагоћа лица у мрачиомг затвору почеше већг опадати, и кои гордо чувство невиности опетг немогаше ужасг. близкогг и гроиепуногг конца одклонити. Несретници морали су јошг знати, одг чје ће р\ке умрегп. моралп су познати освети-