Podunavka Zemun

вр. т.

~~бч§' У Звмуну 2. Повембра.

1858.

Цодуипвка излази сваке деЛ у иече, и иошта за целу годину 5 фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три меоеца 1 ф . 15 кр. безт. поитарине <!1 поштарииомг 1 ф. више.

Предброити се може кодђ сваке к. поште. Изг внутрености нека изу плаћенишг писмаша с'1 новцима на Госп. Баложића обратити се.

Бптка Ма«»д'в» Иалк.иакета. (СвршетакЂ.) „То е преступлен^, кое ме на освету зове !" рече АлФонсг; „но кадг сј ' твоа деца грешна, безбожна жеио, то знав, да 1и'е светиб судт. на смртћ осЈ-дЈо. МалодушниВ Гудраиг себе е уб1о, а твоа ће кћ« сутра бити погуб.Ља!" „Благји Боже!" повиче еданг гласг иза решетке, и А лфонсђ угледа игуменЈго, кон падши на колена, молећи пружаше руке кђ п-ћму. Но БЈоренка га увати, и кадг га сасвимг решетШ1 привуче, запмта г»: „Иознаешг ли ову жеиу?" Тада онђ опазп, да е она оригиналг онога лпка, и прошлоств подигне свого завесу, и рукомг ударивши се по челу, повиче: „Изабела!" „Познаешг ме јоштг ?" запита она тјо; г зарг Јоштг ниси заборавјо име б4дне верне, оставлћне Изабеле? Морамг ли садг клечати предг тобомг, да измолимг одг тебе животг нашега детета ?" „За име божје! ћути!" повиче АлФонсг стрепећи, „ћути! шта оће твое устне да признаду ?" „Набскупоцешго п навсветјк) тавну мога жпвота!" рече она, „да е Ружица моа и твоа ићи!" При овимг речма клоне А лфонсђ као унпштенг на едну столицу и сакрје свое лице. „Кадг ме опетг одведоше изг наше сретне долине," настави Изабела, опоравивши се нешто, „I! ти мп не поита у помоћк, доведу ме за казнк мога бЂгства у оваб монастирг. Овде у таИности родпмг твого кћерБ, и мораде копреиу на главу метути. ВерноВ мошИ Ани поверимг наше дете, кое воспитавши као мати, пође сг иоимг одобрен^мг, у оделЈ' Диганке, сг лепимг дететомг у светг, да тебе тражи, и кадг те нађе, да те испита, да ли си достолнг да ти кћерв предамо. Кадг те напоследку, после вишегодишијгг узалудногг траженд у ФранцускоИ нађе, кадг Ружица твои старателБка постане, и твое се срце сг н±жномг лгобави кг девобци прилгобп, хтеде Ана сг томг радостномг в^сти набпре кг мени поитити, да добје одг шое стране одобре-

нн, па да ти кћерБ на срце твое метне. Но твоВ дивлб10 духг не позиаваше чистбј И пламеиг лгобави, и у занешенОсти твое ужасне страсти украо си свого собствену кћерв!" „Ахг! зашто сте ми прећутали, да е то шон кћи ?" повиче А лфонсђ. „брг те држасмо за неверна! " настави Изабела, „и хтедосмо те наВнре изпнтати, да ли си на мене заборавш; ерг ко матерк заборавла, ни детету не може битп добарг отацг !" Ана, коа е међутимг свое алБИне збацила, ступи у одел}' калуђерице и запнта га: „Знате ли, како самБ вамг у очи несретне битке кодг Малпдакета метла на руку прстенг изабелпнг? пошто самБ васг и нашу Ружицу у наИвећемг страу читаву годину тражила; опомин^ћте ли се, како васг у поеледн1>мг часу заклинала, да ми одкрјете нребиванф] мое кћери, и како самв се трудила, да пробудимг у вами старБ10 споменг? — Но вм ми предг ноге баците ликг изабелинг) ви ме хтедосте убити, и будући самБ и слутила таОну ваше грешне лгобави, молила еамв Бога, да бн бол^ било, да сг вами на боПномг иолго крав учини! — Небо се показа да ме е саслушадо; л васг видо, гди падосте! — Никакве опасности не могау ме уздржити, да кг вамп непоитимг, да вамг, ма и у смртнов борби, одкрјемг табну вашега детета, и да заиштемг одг васг известје о н г ћноаг" пребивашо. Али вн биасте онесвестли, и непрјателви ме одтргну одг васг. До мира бш н у робству кодг Енглеза, после поитимг опетг кг мојо0 заповедници, и нађемг напоследку п васг, на мое удпвлен-ћ, у калуђерскомг оделу. Све би се наравно могло разрешити, будући е судба и вашу децу овамо довела; да е само у вашемг необузданомг духу светје чувство било, а не гореће страети. Ахг, у тренутку, у комг мишлд све васг саединпти, осудили сте сами вашу децу !" — „0! мон сиротна, невина децо !" повиче АлФоисг у очашие, г естБ, а самБ свого кћерв тоило лгобЈо , премда нзворг те лгобави иисамв познавао, п у нбо ГС самБ гледао само твоП помлађениИ образг, Изабела!" Тада Изабела пружи н-ђномг пначе драгомг мужу руке, п молнше за животг нвиовогг детета. Но онг сеЈјаше сг грчевито саставл^нимг рукама и спуштеномг главомг, гласно ецагоћи, па иавпосле рече: „Садг шта е, ту е!" И кадг га садг Изабела стаде заклшшти нкшвомг старомг, светомг, вечитомг лгобави, да епасе нб!ово дете; и кадг Ана такође предЂ н-ћга се баци, и опомене га, да свои животг положи, за животг свога детета; тада стара моћв наново обузме н^гбвг духг, и онг уставши, повиче: „Л ћу е или спасти или сг нБОмг погинути !" И ништа дал-ћ не рекавши бстави монастирг и поити у дворг инквизише. Бледг п прерушенг уђе у собу кардпиала, великогг инквизитора, кодг кога свагда имађаше слободанг приступг, и замоли га за еданг таиниб разговорг. Старацг му дозволи, удивл&нг, шго види, иначе тако ладногг и ћутлвивогг мужа у таквомг узбуђешо духа. Ио одкако се сг очинскимг чувствомЂ духЂ некористолгобмве, чисте лгобави у кр-ћику алФонсову 1 ДЈ г шу ушао, кои е ужасна страшила н"ћгов!Ј страстјп разагнао; одкако е нестало рушећегЂ жара у н1зговомг срцу, кои се преобратш у верну, свету лгобавБ кг детету; одкако онг не више сиротанг п изданг, не! но тако безмерно богатг и лго6л4нг у свету сталше — одг то доба постао е опетг човекг, и хтео е оно спасти, гато е башг садг лгобити почео. — Онг не оклеваше, него приповеди великомг инквизитору изкрено главну точку н^ћговога живота, и самога себе сг ужасиоиг признателносћу почне ббтуживати, да бм се тако дете н4гово гшказало чиетје и невинш. Кардиналг га слушаше са учаспемг, но кндг сврши пружи му руку и рече: „Нееретимп отче! твое е дете изгубл-ћно !" Тада АлФонсг обори ; колена нћгова, п молшпе кукагоћи за живот.г свога дегета; но етарацг остане неумолимг. „Пресуда, коа е изречена одг нашега суда, па већг п одг крала подписана, не може ее промешпи!рече онг, ослобођавагоћи се одг АлФонса, „ти еи твого кћерк самг обтужш, па у томе признаО чудну наредбу божЈго. Нћна смртБ нека поправв твого и изабелпну погрешку !" „Високопочитова-