Podunavka Zemun

Збб

подуишг.1.

Пожеги наИвећи насилници одт> свјк) субаша нашли су приб^Жиште. Сећирг се преварк), шго е мисМо, да е већг госнодароиг и у Београду постао. Гз'шанацг-А.па, кои му е варошг огворЈо, али клгочеве горц-ћгг града :«1 себе задржно, захтевао е жесгоко сво.го плату, кок> му Да.\1в исплагили нису, кои е читаво лето градг одг Рае браш'о. Бећирг доиста нГе сиео пзг Београда отићи, докг Србе по желБи везира неумири, и едну частв плате, кол е противг ш>н з»служена била, неисплати. Тако дакле оставе Крџал13 тврдпшо безг ничега. Они се поделе између себе на разлпчне партае и свуда су делили меиданг, безг да е ко покушавао стати имг на путг; синовацг команданта Нове Оршове (Ада-Кале-а), Реџепг и Гушанацг -Ал1н надали су се обопца, да ће пашалукг еданпутг задобити, и посваде се збогг тога; Гушаиацг отера папосл-ћдку буд} ћегг сопернина. Тако дакле мало се МешВ редг уведе или како му драго постановп се неко утврђено стан*ђ. Но макарг да бн се то тако уредило, то опетг Срби не бгх се у свое пређашн-ћ старо одношен-ћ повратити могли. Требаго л' они, кои су садг већг по трећГИ иутг у битки противг Турака побћду бдржали, иу будуће предг нвима сг кона силазити и оруж г ћ нрикривати, кои су предшествеиици пре сто година саио еданиутг поб.^ћдитеЛБИ бмли ? Треба лп, да свакш робскЈи посао врше, чимг у вароши дођу, оне иироши, кое су они садг сами заузели? Ко поб"ћдоносно оруж'ћ у рз 'ци има, таи ће свакјв иутг и силу силолг одбити. Више иего паша и спа.\1а држали су се они садг за ираве врховне иоглавице, кои су у рату напредг ишли : мужеви, коихг е моћћ одг самв1 ш>и произишла, имали с у око себе многоброине другоне, момцима назване, за сваку услужностк преиравне: нису налазили задоволвсгво у томе, да само заповедак) , кое 6м за кратко уживалп, него су н сами наИревностлне радили. Ако и нису у гшчетку ималп намћру да себи друго, више стан ћ из-

*> Суг|>.ш знали су да ове ствари нису разложене. Они су нрнповедали о н.еко»гв особигомв угонру измеЈју Бећирп и Срба. Нанос.гћдку разнео се иасЂ, као да е Бећирг кч> Србима прешао. СГЗ. Бредовг, ХронакЂ 19. стодећа 1804. год, стр. 347Ј. Шта се о толе већт> пртповедало, одприлике тако исто е точно као напредг говбрено, т. в да е Бећирв еднога Турчниа иодплатјо, да Кара-ђорђа потаИно уб1е, иои, почеиг е важну таину извршигц илао, приблнжи се Во.жду, и онда нзпали ипштодб на нћга, али та неубје но само у лнцу рани. Н то е цеда истина, да е после Карађоруе раннуносЈо на образу. II овако се то припов дало: Неши игуманг носјо е еданг одђ Турака задобивенми буздованг; молци Кара-ђорђеви бадава су га за пћга молили; наиносде иозову сп ој а господара у иолоћ1> , и оваи заковеди, да игуааиу бјздованЂ на силу огму. Али. оваи рече: Одђ ШарЈ(ова (сако се онђ зваше) нису ништа Турци снломђ захтевали; извуче своВ мачЂ и унре Кара9 »ј>Г,у у лице. На то скоче молци и убш га.

раде, то се опетг токомг саие ствари изврШИ.10. III то се то и на влноГг и на другоВ страни осећало, причипшо е наивише неповерен^ћ и распра сирамг онм, сг коима е требало у слоги и еагласпо бити, као н. пр. спрамг у Београду заостаншегг Солниан-паше. Онг е пбстао србскимг поглавпцама тако подезрителанг, да нису еме.ш сг нкнмг у Београдг дружитн се; и кадг се една то еданпутг с .1у ,ча{1по догодило, они су иидп.ш или су миелили да су внднли, да 1и е оиг заедно задржатп и погубити хтео; бни су се тпме претварали, као да е нмова иамћра, тескера од'|> арача изг вароши узети, како бм данакг прннадлсжећШ извади.ш, и касшв уверили су ее, да су сано таковомг лажи изг нужде срећно оданде умаклн. У овбмг треиуткз' представ.гћнг е лепг примћрг посрсдствована владагоћи протпвополбжаа. Као што се некада неправично присвоен'ћ тако се садг у састанакг и сг ове стране Дрине лежећемг босанскомг окружпо разпространјо. То се е чрезг ћурчно догодило. У шабачков нахГи, где смо га оставили, удовлетворт е сво10(1 мржнви спрамг Нкона Ненадовића сг тимг, што е све званичнике сбацјо, кое е овав понамештао; па онда побегне преко границе. Почемг е пакг замакг Алибега Видаића зашшо и онда свое момке у окололежећпмг околинама Ндра и Рађевим.е разредјо, подигне се народг на бунз ? и изгера Турке одг свуда. Самомг нћму, ћурчш, слуадло е то на штету. брг кадг су Турци опетг дошли, и немилице Ндарг пустошили, на Шабнцг нагрнули, безг да јн е одбити могао, припише му Нковг како то, тако и нека насилја нћгови .по.ни за преступдегие, и изрече надг нкимг смртну иресуДу. Да б )Л пакг то изврипо, позове хаидука, подг видомг, да се сг нбимб о обрапи земалБске границе посавћтуе, и то у Ново-село, оваи безг подозрена, и немислећи на стару распрз', дође са четирн момка кодг Нкова, кои е внше одг хиладе Л10Д1И око себе имао. Увече ели су и пили; сутраданг нападну наипре на едногг момка, башг кадг е ћурчГа спавао. Кадг се лробуд.и види свога кона већг у рукама непр1нтелн, гледао е, да бм се барг едне одг свои пушака дочепао, како бм крозг средину НБ1овм редова до навблпже какве колибе допрео, где бм леђа своа заклонити могао. Већг раннама покривенг, кадг тамо нрисп1з, изтера све наиолћ, кои су унутра бмли, простре се на зем.но, гди му крвв изтече и умре. То е ирва жертва з'нутрашнћ распре п неслоге, гонакг, кога се Срби сг удивленћмг сећа ,10. Нћму истииа нћгово предпрн1Т1е нанело е смртБ; али е окружЈ« подопмогло кг закону-сходномг станго. Некш угледанг старацг изг Зворника, Мехмедг Каиетанг, протишшкг Алибеговг истина седамдесетг година старг', али шштг кр4иакг п живоетанг, — поави се у икјовоп средини, и нзнсни се да е готовг са свои петг спнова самг иротнвг Турака ићи, Средствомг помоћи овога, нремда е онг нанослћдку примћгш,

да су му лгоди нерадо сл^довали, и трз г домг урођенм иоглавара, као: А нтонји Богићевића в бвтимја Саввића 63 'ду ова окружја умирена. Субаше ц чилуксаИбге буду укинути; паша се обећа, да спа1н само еданпзтг 3 7 години ради извршенн свое дужности може доћи у землго, иначе ни еданг Турчинг, иа ни самг онг; ако бБ1 накг нротивг Срб1е на воИску ишли, то мораго другимг путемг ићи. Дакле узаимно даду заложнике. Ж птслби пакг обећаго се, порезг и харачг плачати; онг имг за то дозволи, да се сами собомг самостално управлаш и уређуго у наивећимг као и у наИманБимг стварма. Тако дакле буде сг Ндромг и Рађевиномг учинћно. А зарг се нје могло видити, да ћеду се и Срби у пншалукз' београдекомг сг подобнимг начелама задоволБити? Они нису на то ни мислили, и нпко се ше смео томе дивити. Сасвимг на другш начннг, него лгоди Ндарски ц рађевачки, подг несравнћно веВомг опасности и напрезанћмг дошли сз' Срби београдски до узвмшенн и развитка. Много више и бол г ћ успћли су они. Већг еданпутг бмли су онм немарлБИвосћу наннмше власти, кадг е ова Нничарима, кое су они изтерали, дозволила натрагг враћатп се, у наигежу несрећу заплетени. Ко бм се поша.по рећи, да имг протнвоположено д^ћло за рукомг ше испало? Ко 6 б 1 смео рећи, да ће свему ономе, што бм имг 3' део нало, на путу стати? Нико се 1не могао НБИма замерити, кадг бм; они на поузданјго безбћдностБ за будућностг позорни бмли. Садг имг е пала една мвшао на иаметБ, коа е бмла одг наивеће важнооти, и кого е требадо извршати. Та ммсао бмла е, да поередствоваић какве хриспаиске силе у помоћк призову. Дуго су они бмли нер г ћшими, да ли да се на Ауетрш или Рз'С110 обрате, Нодг Аустр.шмг живила су толика нбшвц тамо нрешавша браћа: — Она е нанпре дала повода кг народномг уетанку, овимг землама бмла е еданпутг већг обвладала, и шшгг у последнћмг рату положила е основг Србима ,у владанго сг оружћмг. Многи, кои су заклетву верности 1осиФу II. положили, бмли су око н'ћга, или су подг нбимб оруж'ћ носили. Али сећали су се шштг н тога, да е Аустрш имагоћи ове зем.гћ у рукама, опетг е народг и землго Турцима предала. И садг е Аустрш савг свои иозорг обратила на западг: скупила е сву свого силз' за породившш се новми ратг противз* Фрапцз г скогг царства, кои се у Италш и Нћмачкои за животг и смртг водити мора. На другоВ страни бмло е име Русје, кое е у течешго последићгг сголећа кодг свЈго православнм високопочитанћ придобило; главно в пакг то: шго се она пре десетинс година у Влашкои и Молдавји налазила у таковомг одиошешо, где е за Србно одг велике користи дћиетвовала. Слобода в^ћроисповћдаша, и сходна мера даика бмда е оЈадџема калжествама одг порге у по-