Podunavka Zemun

ЛИГТЛ 31 31Г.1ВУ II ИИУКУ.

357

вторителномг согласЈго са Русчомг дозвоЈгћна. 1оштг у св-ђжимг мислима стано е хатишерпФг одг 23. Октомбра 1801, у коме Порта п тамошпвоЛ влади иостодно забрашое, да кннза безг договора сг РусЈонг немогу сбацити, и обећава се, да ни еданг Турчинг, кои ше трговацг, нссме тамо доћи. Пре краткогг времена новии кназг на оснону Пасвано-Оглуовогг онустошена одг Рус1е издћОствовано ослобођенћ данка у д1п'к:тв ј е нрнвео. Такове необходимо нуждие услужиоети, нможшг сусћду онда указане, подкиствовале су, да су се н Срби иосле некогг размишлнуана р^шилн, да се Русш обрате Всћг у Августу 1804. огиду три одсланика, Прота Ненадонићг, 1ованг Протићг- и Петарг Чардак.пн у Петроградг. У Фебруару 1805. врату се натрагг, и донесу у свему врло благонаклонћнии одговорг. Р) СК1И дворг иозове Србе, да нћшве желћ н захтевана наинре у Цариградг иредстави, и обећа се, да ће 1и тамо нодномагати и покровителБствовати. Дала е Србима уверенћ, да се може ег 110 }'здан1 )мг надати у свомг предузетку, тако да су они садг у средг велике хрисшнске силе нашлн и на шо свом нзорг обратили, и не ман - ћ била су она захтеванн, коа су онн предложили. У Априлу 1805. држали су Срби скупштину у Остружници. Ту су дошли п Турци изг Београда; бмли су овде н посланици господара Молдавје и Блашке *) у име Порте, п као што кажу, ег налогомг, да поглавицама обеПам) бератг 0 обркнезовима. Али оно, што су Срби захтевали, нису нн едиа ни д^уги имали дозволћне, да обећага. У случан) нужде, ако бм се ратг иротивг Гушанац-Ал18 у Београду и противг приврженика Дахјн у Јожшшг тврдиннма продЈЖШ : захтева.ш су Србн, да у будуће све градове зеш4 србскомг воискомг заузму. Ако се ово захтевани у призренио на наридг и неможе неправичнимг назвати, ерг е сво нашше изг тврдинн ироизишло, то опетг е бмло за Порту у толико оиасшв, у колино Србш з.наменпту границу образуе. За поднору нБшвогг захтеванн дали су Срби одсланицима особитци докумеигг: еданг рачунг свЈк) трошкова, кое су они у пређашнћмг рату за Султана учинили. Они су ставилн у рачунг ово: шта су трн пута Гушанацг Ал1и, шта Бећиру и Солимаа-паши, а и за иби шта су издали, колико 1и е обнталнште трјга иаша у Београду стало, не манћ нанослћдку, колик и е трошакг и самогг нБ10вогг собственогг оружанн износЈо, свега сума изноепла е внше одг два милЈона гроша. Сг тимг су барелг хтели сва захтевана изравнати сг нензплаћенимг данкомг. Да 6б1 евомг захтеванго већу силу дади, заклгоче Срби у Остружпици п то, да цнпадну н.а остатакг свои непрјателн у гожнимг тврдиицча, ц да нједанг тренутакг дуже нецрииуштаго.

*) Мислило се у Цармграду, да ^ г.дг об.опцо тосиад;|||Н овн киижесчва кдишш^ћ здацг, Ццсиланти, до -■ ба |)ђ прјлтелћ К<|р;|1)0|)ЈјРлг бцо, и оногц циипре иа свош страцу у ршу пр.отивг Тураиа иридоб(а (КЈхеро 11 ч. 36Ј.

НаИпре понвн се Карађорђе кодг Карановца. ОваИ су градг не само^субаше, кои су се у и+д г повукли, него п помоћне трупе изг Новогг [Јазара и други ратнпцм кои су тамо позвани, храбробраннли. бданг горпшг, кои е Тјорђе рескирао, буде одбјенг, и ири повратку изгуби онг свого дугачку пушку, кого е еобомг нос1о, свое иаИвеће благо. Иапротпвг тога доведе га у оваО парг договараи-ћ до цћли. Онг нредстави паши изг Иовогг Назара, да онг само сг Тз'рцима изг београдскоп, пашалука има посла; н зат;;мг пошл1> оваи доиста свога силпдара з' србскШ стаиг, да нвно предложенје о одлазку евпо Турака учиип. Лако су Срби то еаизволили, кои су се снмо трз'дилн, да величину свогг губитка прикрјго. Турци дакле оду сви скупа; Карађорђе доб1е не само свого пз'шкз' натрагг, иего и едногг лепогг арабскогг хата са краснимг скерлетннмг амомг покривоногг на поклонг. Онда е поШао и Нковг Ненадовићг на Ужипз% Кадг е пролазт поредг Сокола, придружи му се сг некомг помоћи н архимандритг манастира Раче, Меленпе. Ночемг е планинскдп замакг (градићг), названг Соколг, 0д1 кога и цело окруж1в свое име има, веома високо н стрмо иа брегу сазиданг, то иису кушалн нападати иа нћга. И овде су врло лако подигли народг на оруж1). Меленлемг и Мнланомг Обреновићемг изг 1'удннка осиажеиг, корачао е Нковг сг едномг четомг одг 3000 лгодЈИ и са два топа напредг, ерг 1оштг еданг е себи иабавјо; за оиз' землго бмла « доста велика сила, кои е, као што се видило, Онер - Агу нко застрашпла. Двадесетг старм Тз'рака, иевиии у свима ужаеима, кои су почшгћни, ншли сз' овимг вонницима на сусретг, да бм ЈИ колико е могуће ублажили. У планини Црнокоеа наиђу на Нкова. Сг почетка нису хтели веровати, да онг доиста са собомг топоне вуче, као што се гласг разнео, а кадг сз' ове видили, мислили сз' шштг да су одг дрвета. Кадг су пакг ближе приступили и ове опипали. и више нисз' моглн одрећи, да су то прави и истиипти топови, пођз' им'!> сз'зе на очима. Кз'да ћешг ? упкгтаго Нкова, зашто иде сулганова ран, да на тврдинго султанову пуца ? Нковг одговори: да онг неиде противз' царске тврдинћ, него противг н'ђговм одвдетника, Омер-Аге и Кега, н каже, да е одг еамогг цара оке топове добјо; и да неће онг никога ни наиман^ повредити, само ако «у ове злочнни.е предаду. Они одговоро: да ибиовб законг нкима недопушта, свое едновернике тућоверцима предати. Тако дакле нападне Нковг на Ужицу, и кадг му е Иопало за рукомг у варошк бацитн ватру, којомг ео за тилмИ часг ене дрвене куће, као џрн оувомг времеиу, на све стране з г ватнле, иобегиу Омерг н Бегг Новлннииг; осталн се нредаду {1805. 20, К)л1н}. Они се обећаго, да неђеду 3' Ц»Х1(0 долазити, котоИ е Иковг шта више вдиогг еобственогг воИводз' поставЈо. За дозволснћ, што ћеду у вароши остати, дали су евомо победитедго 50 000 гроша и 80 арабокн ксш.

Чрезг то бмла е садг опетг гожна частБ у оно ста1гћ посгавл^на, кое е иначе у тоИ землби владало. Тврдин'1; сз' бмле свуда капнтулирале, алп шштг инсу бмле напун'ћне воПскомг. Н1то е сила дахјн уништена бмла, то су па старо З 'ре1)ен1} ствари навикнути н Султану оддани Турци тако нсто вндили, да е кориетно , као и самп Срби. Алн садг одг свуда настало е пмтан-ћ, у кнквомг су одношеиЈго обадве сгране една према другоИ станле. Турци бнли су изг земл-ћ изклгочени, а право владанн надг истомг шшг ннсу предалп: Срби напротивг захтевали су да тврдшгћ у сгше руке добш. Садг имао е Сулганг ова протнвоположена захтевана решити; — ерг у то време већг е посланство србско приспело у Царпградг и речена захтеваин нћму представило. Ако бацимб погледг на укз'пно стан^ћ османскога царства, то смемо рећи, да еовоеданг одг наНважши тренз'така, кои су се одг читавогг столећа з' впутрености н-ћговоИ догађали. Башг онда бмло е и реформирагоће паштенћ, коега постанакг горе споменусмо, до изв'ћстне зрелости доспело. Године 1804. бмли сз т топџ1е савршено изванг одношенн кг Лничарима поставлћни; видила с\' се два ннзамиџедидг ескадрона, где'се подг црвеномг п беломг заставомг екзерцираго; инФантерјн (пешаци) имала е пушке сг бајонетима сасвимг по Францускомг начину; одг паша само еданг, Абдураманг 3' Карамаши, свомг ревности с .гћдовао е примеру, кои му с сз т лтанг дао. II будући е ова воиска при изгнагпго разбоиннчкн чета. кое сз' крозг Румелјго прошле, нанболћ услз'ге учпнпла, то е Селпмг III. у Марту 1805. предузео р'ћшава(оћш коракг: издао е заповестБ, да се одсвуда изг средине Нничара и уобште изг младм лгодШ целогг царства, наИболкп и наИснаж1пи бираго, кои бм у Низамиџедидг слз'жили. У псто време, кадг е у дахјама и кабадах1нма огледагоћа се сила Нничара на едномг месту, на комг е гледала да се утврдн, силомг рае срушена бмла, нашао е шо сг друге страие на нћну савршену пропаств опредћленмИ ударг. Оне разбоИничке хорде (чете), кое су одг Низамиџедида побеђене, као крџалје одг Срба, бмли су впше ибиови сагозници, него непрЈнтелБИ. Но Тоштг имали су Сз г лтану сво участје противположнти, кое народг обичествз т е навикнутомг посветнти. Зна се, да е еданг кад|'а, кои е покушавао султанову заповестБ извршитп, збогг тога удавл'ћнг бмо; АдрЈннополБ побунш се; Нннчари бмли су доволбно нки. да ново устроеноИ воИски султановоИ одг десетг хилнда противстатимогу. Види се, да 6м се Султанг сретно прославитп могао, кадг 6 бт му и другимг провиишама храбра рап на руку бмла, као србска ; но постае двонко пмтан-ћ, да ли онг н!е могао шо нинаИман'ћ кг себи прпволети, или сг нкомг озбилБно сагознти се.