Pogled u život

НАГОН И СВЕСТ ЛЕТ

Ако би неко посумњао у исправност тога схватања, потсетићемо га да се у изучавању дела великих умова, научника, уметника, мислилаца, нарочита пажња посвећује средини из које су поникли, а то има смисла само ако је њихово дело у вези са том средином, односно с оним што су из ње могли добити и примити, Са истих узрока и најнапреднији духови припадају своме времену, то јест ономе што им је то време могло дати. И зато у свим областима људског стваралаштва, у уметности, науци, техници, налазимо поступни развој којем правилу подлежу и преврати и револуционарни скокови.

Наше радње могу бити свесне, одређене нашом вољом, а могу бити без учешћа наше свести и изван наше воље. Ми за себе можемо доста тачно одредити у томе смислу које су природе наше радње, да ли се тичу неког рефлекса или неког вољног чина или нечега између једног и другог. Неки рефлекси су такве природе да их ми чак и не примећујемо. Обично не примећујемо да се наша зеница шири или скупља према томе да ли је светлост која пада у наше око слабија или јача. И то је један рефлекс, јер надражај примљен оком делује на зеницу тек пошто је рефлексним луком доспео до извесног места у мозгу. А колико ли је тек разних рефлекса који се обављају у самој унутрашњости нашег тела и за које обично не сазнајемо ако нам их наука не открије. Они одржавају складни рад органа у вези са променљивим захтевима који им се постављају. Они су дакле у служби одржавања живота као и чисто одбранбени рефлекси. А ових је много. Предмет који прети да удари у наше око изазива затварање очних капака. Честица хране која је случајно зашла у наш душник изазива рефлексним путем нагло, експлозивно издисање,