Pogled u život

44 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

Та моћ прилагођавања живога бића на услове средине у којој се налази није само појава у еволуцији живога света, већ је и садашња појава у току живота појединаца. Није потребно наводити примере како се човек, животиње и биљке у многоме чему прилагођавају условима у којима се налазе. Човек се, например, прилагођава на извесну храну, животиња се прилагођава различним условима које јој човек намеће, иста врста биљке добива различан изглед према томе да ли је негована на сунцу или У хладу. Све су то индивидуална прилагођавања, која нису наследна, насупрот оним прилагођавањима врсте која су се извршила у току развоја живога света.

Живо биће одржава односе не само са космичком средином у којој живи, са ваздухом, водом, земљом, сунцем, већ и са другим живим бићима, дакле, са целом природом. Живи свет сачињава једну целину чији су чланови у зависности једни од других. Већ самим тим што се исхрана живих бића врши на рачун живих бића, њихова повезаност је услов њихова опстанка. Онде где се исхрана врши на рачун неорганског света, као што је у хлорофилних биљака, међусобна животна зависност је ипак услов живота. Јер да живот хлорофилне биљке није удружен са животом оних сићушних организама који труљењем враћају биљну материју у минерални облик, живот и тих биљака био би немогућ. Живи свет је у непрекидном међусобном сукобу и борби његових чланова: борба за храну, борба за место на сунцу и за друге услове свога опстанка. Из тог вишеструког сукоба потиче нека равнотежа која даје изглед сталности живога света, одређује његову географску распрострањеност, састав заједница које живе у непосредном међусобном односу у истоме простору. Живи свет узет као целина нека је врста

а Ба 00020