Pogled u život

односи ИЗМЕЂУ ЖИВОТА БИЋА 45

сложеног организма са посебним законима који њиме владају, као што и живот у границама јединке има своје законе.

Пошто смо утврдили да се наше тело непрекидним разменама са средином у којој живи стално обнавља, запитаћемо се да ли у нама има ипак нека непрекидност која оправдава наше осећање да смо ми једно биће током целог свог живота упркос променама које се стално у нама збивају. Иако смо у старости битно различни од онога што смо били у детињству, ипак осећамо да смо једно, да има нечега непрекиднога у сталноме мењању. Материја од које је наше тело саграђено, рекли смо, непрекидно се обнавља. Органи самим тим што су живи троше се, производи тог трошења напуштају наше тело поглавито путем плућа и бубрега. Наша храна надокнађује то трошење. Тако се наше тело током живота стално обнавља. Можемо претпоставити да после неког времена ниједна честица живе материје која је у датом тренутку сачињавала наше тело није више у њему. Тако временом постајемо у материјалном погледу сасвим ново биће. У нашем мозгу одраслих људи нема више ни трунке оне материје из које је у нашем детињству био саграђен. Међутим, нешто је ипак остало у њему из тог доба. Нешто је трајно упркос пролазности материјалне подлоге: остало је наше стечено знање и искуство, остале су наше успомене, Као да свака честица мозга која га напушта предаје нешто оној која је одмењује. И тако у нашем животу има неке непрекидности, наслаге прошлости, нешто што је трајно и стално у несталности нашег материјалног бића.

бе 3 ва ~ :