Pokret

покрет 19

Нп де «тесје могла с математском тачношћу очекиг вати тодина у којој ће сеу Инђији српска свећа угасити.

Преокрет је, према казивању ове књиге, настао тодине 1897 с оснивањем Српске Земљорадничке Задруте, у чему је писац ове књите имао одлучну улогу. Најлојалније, он признаје да се Орби у тег шкој и тако скупој немачкој школи нису показали слаби и неспособни ученици, унапред осуђени на неуспех: признаје да су стекли и присвојили од Не мада »спрему, окретност и умешност у раду и газ довању, па су им постали озбаљни такмаци«, На другоме месту своје књиге, он констатује и то да су Немпи, без пређашњих нарочито повољних услова, ударили у назад: док су Немице, на. 1000 душа, гог дина, осамдесетих, рађале 69 деце, рађају оне у другој деценији овог столећа само 35, само половину, скоро се изједначују са Српкињама, које, кроз исто време, рађају 34 детета на. 1000 душа. ПИ

Па ипак, У том изједначењу Срба с Немцима немају сви Срби једнаког учешћа. Прво насеље Срба. у Инђаји није истог порекла, Једна му је половина, деселила из Бешке, села које постоји и данас, а, друга из Патке, села. које је некад било у њивама данашњег Крчедина, а данас-та нема више, Први као да су били више прлетупачни за мисао задругарг ства: нако бројем душа, приликом досељења, нешто слабији, они у задрузи стално чине већину, дижу се из положаја надничара. — бескућника до поседа ника, показују бројни прираштај. Значи: у радио нализовању живота код Срба у Инђији; у томе што овај пастир добри може, после тридесетгтодишњи својих настојања, да констатује: »У начину обрађиг вања земље, нема, равлике између Срба и Немада,.. У погледу хране, нема разлике између Срба и Не; маца«: — у свему томе је задрутарство имало одг лучну реч.

Зато смо ову књигу назвали златном књитом, Јер није писана, само црним мастилом по белој хартији, него значи стварање у градиву живота, најг више стварање, Г. Радослав Марковић, са својим селом, доказао је да Србин и у сукобу са бројно јачим Немцем, и кад овог протежира спахилук, а Србина протони политичка и војна власт не мора да уступа, уме чак да се пробија, нашред.

Такав оптимистичан глас нам долази из Инђије. На жалост, свака, наша Инђија у Војводини · нема,

свог Радослава Марковића; и, на још већу жалост, (Србе из Инђије, због ивмењеног начина у садашњем њихову животу, раду, и због умерености у обича» јима, зову страни Срби »Швабама«.

Јер, у највећем интересу нашег друштва, би било да Војводина преболи ва све јужне крајеве пореме» ћаје који морају наступити при додиру патриајрхал= нога нашег друштва са животом радионативзоване Средње Европе. А ј жнији крајеви да примају нове начине живота лонек- већ прилагођене нашем социг алном организму, без потреса, без поремећаја.

# =

Непријатан утисак оставља, само један поступак Матице Орпске. Ота као да се стиди што је издала ову књигу, као да је с рамена својих збашила, тежак један терет, после чега, хоће даље да. спава, Тако туг мачимо то што није рекла, што је прећутала, да, је ова књига први плод Научног Одсека, који је 1922. организован у Матици под председништвом Г. Дера Јована Цвијића; то што. не објављује да ће ускоро, као даље плодове тих настојања, издати радове Д-ра, Јована. Ердељановића, Панчево. Д-ра. Душана. Попог вића податке о насељима у Војводини, и друго. Тако тумачимо и то што се данашња, Матппа слабо стара. о растуривању ове златне књите, Наше тумачење још више образлаже чињеница што је нови куре у Матици Српској, последњом изменом устава, навлашг себи омогућио укидање Научног Одсека, што ни његова председника, ни чланове Одсека, није обавестио: да ли им мандат још траје, или је већ престао.

Тако да нема изгледа, да ће, инипијативом Маг тице Српске, Војводина, лобити више тачака, са, којих ће истински ролољуб, какав је Г. Радослав Марког вић, канализовати и добрим правцем упућивали стремљење привређивачких редова, нашег народа наг пред и навише, њихово излажење из патриархалтних калупа живота, примање утакмице са мање сентиг менталним, мање душевним Немтима. Овом књигом коју је данашња Матипа наслелила од јучерашње. она: као да нам довикује Овидијеву реч: — Ја видим и знам шта, би било добро да радим, али нећу, неком у пркос! Њоме. Матица, Орпска, као да жели потврдити тезе Г. Радослава Марковића који тврди да је привређивачки наш народ »сам већ кренуо напред«. који од интелитената иште да, науче бар оно, »у чему не треба да му сметамо«, као што му смета лржава, са својом Аграрном Реформом. 6: Васа Стајић

НИКОЛА ТОМАЗЕО

(поводом ПЕДЕСЕТОГОДИШ ЊИЦЕ СМРТИ)

Првога маја. ове тодине новршиће се равно пе; десет година како је у Сетињану, крај Фиоренције, преминуо врли син нашер народа и полиграф светскот гласа Никола Томазео, Њетов родни град Шибеник прославиће тог дана, скупа са осталом Дала мацијом, успомену великог писца који је у исто доба, био један храбар борац за истину, правду и слободу, човек који је стално исповедао да, је његова, отапбина, свуда тде има људи који страдају и да је Бог потлаг чених, Бог коме се он моли.

_Том домаћем слављу своје браће Далматинаца, требало би да се придруже и остали наши крајеви,

а поготово земља Шумадија, ланашња, водиља, ослог бођеног народа, у којој је Томазео, још као млад човек, генијалном видовитошћу _назирао југословенски Пиемонт, земљу, »где но влада питом лух и чила мишица«, и која му се, још онда, чинила, једина, способна да у јаку заједницу окупи словенске земље које су се у то доба, како он рече, »давиле у баруштини османског царства«. Разуме се већ, да. је у тој заједници требала, ла буде и Далмација, отад= бина Андрије Качића и Стојана, Јанковића, старо и

у свету прослављено легло песника и јунака. Никола Томазео, ком је приморски народ,

још