Pokret

50 покрет

штај вредности и ако се при томе узима у обзир лична ваљаност земљорадника како ових, од којих се земља одузима, тако и оних, којима се даје земља.

У.

Сву акцију у овом погледу ваља водити с нарочитим обзиром на што боље и сврси сходније стварање земљишних поседа настојећи око тога, да се досадањи и овако сувише бројни пролетерски земљораднички поседи претварају у мале, за живот и напредак способне, а да се у исто време не спречава стварање јачих сељачких као и стварање нових и одржавање већ постојећих поседа. Обзири наиме на социјалну правду не искључују,а обзири на општи привредни прогрес оправдавају и егзистенцију већих поседа у извесној мери и извесном броју нарочито дотле, док то императивно захтевају општи привредни интереси и док се потребним мерама не створе предуслови, да сељачки поседници узмогну удруженим снагама сигурно и успешно решавати задаће које је по природи ствари у општем интересу до сада проводио добро уређени и ваљани приватни већи посед.

|

Аграрна реформа у својој суштини представља део општег социјалног проблема. Решење тог проблема није међутим могуће без задирања у приватну својину, која је загарантована Државним Уставом. Па како лична својина чини уједно и темељ данашњег друштвеног поретка, ваља између те две супротности повући праведну границу. Она се постизава тиме да се може од својине у опште у корист социјалне правде одузети само онај део, који одговара прираштају вредности што је настао не личним радом, већ стицајем општих прилика односно учешћем друштва

Заблуда је обично вулгарног мишљења, да се овакав прираштај вредности учешћем друштва јавља само код земљишне својине. Национално-економском науком непобитно је утврђено, да прираштај вредности произведен учешћем друштва, постоји и код сваког другог облика капитала. Ово је добило израза у Државном Уставу, који признаје и ограничава својину у опште.

Општи интереси и општа правда императивно захтевају, да се за подмиривање социјално слабих притегну на сарадњу и помоћ сви облици својине у корист оних који у општем интересу помоћи завређују. Укаже ли се прилика, да се у интересу ошћенитости и друштвене солидарности мора ограничење опсега личне својине предузимати преко напред истакнуте праведне мере, предвиђена је експропријација Државним Уставом.

Пре него што се приступи провођењу експродријације мора се покушати набавити потребна земља за сврхе аграрне реформе по слободној нагодби између сопственика и интересевата.

Дође ли до експропријације, онда је проводе аграрни судови у духу одредаба србијанског грађанског законика, коме је једна од главних задаћа заштита личне својине и одбрана данашњег друштвеног и имовинског поретка.

М1

Али у колико аграрна реформа задовољава

националне и социјалне интересе, у толикој истој

мери мора ова задовољавати и економско-привредне интересе, јер се захтевима опште социјалне правде не може ни трајно ни успешно задовољити ако се аграрна реформа проводи без обзира на одржање пољске производње, без обзира на стварање трајних услова за њен будући што потпунији напредак. МЕ.

Није доста да се провађање аграрне реформе постави само на исправна начела, него је од исто толике важности, да се у сваком случају осигураи загарантује и њено исправно спровођење у сваком погледу. Ту сигурност и гаранцију пружају у довољној мери само независни аграрни судови уз сарадњу опште признатих и независних економских

стручњака.

МШ.

До доношења дефинитивног закона о аграрној реформи и до његове проведбе ваља обуставити свако даље одузимање и делење земље да се спречи прављење још већих погрешака код провађања аграрне реформе, јер прети опасност да сеу противном случају на општу штету отежа постављање аграрне реформе на напред изложене основне · принципе.

[Х.

Закон о аграрној реформи има важити за целу територију Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јер је једино онда могућа набавка потребне земље за колонисте и месне интересенте, као што је онда једино могућа проведба национализирања пресељавањем анационалних елемената у чисту средину као и исправна. проведба колонизације.

НАРОДНА БАНКА У ГОДИНИ 1923.

Народна Банка Кр. Срба, Хрвата и Словенаца одржаће сутра, 9. марта, своју годишњу скупштину и Управни и Надзорни Одбор наше емисионе банке изићи ће пред акционаре са летаљним извештајем о раду Народне Банке.

Ми за данас нећемо узети извештаје Народне Банке, у намери да критички анализујемо поједине ставове, већ само да изнесемо њену слику у цифрама.

Капитал Народне Банке предвиђен је законом у износу од 50.000.000 Динара у кованом злату. На рачун овог предвиђеног капитала Народна Банка Кр. Срба, Хрвата и Словенаца, примила је од старе Привилеговане Народне Банке Краљевине Србије, у кованом злату, Дин. 10.000.000—, а на рачун уписаних нових 40.000 комада акција Народне Банке, у номиналној вредности од Дин. 20.000.000— примљено је у новчаницама Дин. 12,148.000. _, те је према шоме на крају 1928. године уплаћени капи= шал износио суму од Дин. 22,148.000— према Дин. 18,211.000 — колико је уплаћени капитал износио на дан 31. децембра 1922. године.

На рачун ажије од нових акционара наплаћено је Дин. 49,135.662

Стање новчаница: на дан 31. децембра 1923. било је 1. динарских, ранијег издања – Дин. 2.223,184.800.2. динарско-крунских . . . » 9.148,273.670: 3. сталних динарских » 1.6831,516.7830—

Дин. 7.002,975.200:—