Pokret

ПОКРЕТ 91

Према суми од Дин. 6.050,812.570'—, колико је показивало стање новчаница у год. 1922.

Од ових новчаница налазило се је у трезорима и благајницама Народне Банке и њених филијала Дин. 1.206,269.685'—; у исплаћеним деловима од новчаница у банчином банкнотном оделењу Дин. 6,464.595:—; у оптицају Дин. 5.790,240.920-—. На крају године 1922. било је у оптицају новчаница за Дин. 5.039,883.139:—.

У току године 1923. повучено је из оптицаја новчаница:

1. динарских, ранијег издања Дин. 3,325.880:9. динарско-крунских . .. 2 91.530.981 3. сталних динарских . . . 5 29.881 За делове од оштећених новчаница исплаћено је: 1. од динарских, раније изданих Дин. 424.828:85 9. од динарско-крунских . . . :: 9,541.423:35 3. од сталних динарских . . . 5 111.978:20

Метална подлога у кованом злату и сребру и у разној страној монети у благајницама банчиним и њених филијала као и у депоима банчиних коре спондената на страни износила је Дин. 437,342.028:24 према суми од 31. децембра 1922. год. која је показивала Дин. 349,300.455:56.

Код Народне Банке и њених филијала обрт благајнице у току год. 1923. износио је за примање Дин. 27.830,411 082: —, а за издавање 27.611,703.386: Дин., што чини укупно Дин. 55.442,114.418: · према цифри из 1922. год., која је показивала суму од Динара 40.945,842.0.0:–. У току године код Народне Банке и њених „филијала пренесено је меница из 1922. год. за суму од Дин. 1.421,215.166:43, а есконтовано је нових за суму од 6.082,430.627-30 Дин., док је 31. децембра прошле године стање зајмова на менице износило Дин. 1.333,713.853:11. Највећи есконт је извршен од централе у Београду са сумом од Дин. 428,955.276:64, а од филијала највећу суму на менице издао је Загреб са сумом од Дин. 273,557.17256. На све менице интересна стопа била је 6'"/.

Редовни кредити код Банке и банчиних филијала показивали су суму од Дин. 1.317,627.900—, која је била подељена:

На Централу у Београду Дин. 413,320.900: --

„ Филијалу у Бањој Луци ђ 4,979.000: > о „ Вараждину По о О – ~ „ В. Бечкереку · 13,605.000: . : ~ Јој о а с 5 17,896.500:и “ „ Загребу Поа 2 00000: + У „ ЈБубљани. . О О 0 л » » Марибору на 7 50,316.000:= 4 „ Мостару и 18,431.750:» 5 о ОИ а о а у 44.216.800. – 5 „ Новом Саду ТЕ 16,991.000:И - „ Осеку | 2 Об О ООЕ 2 о „ Панчеву - 20,897.750'» » У Сарајеву 7 56,725.500:– - „ Скопљу : 43,605.700:5 > „ Сплиту. 5 ВО 0 > = „ Суботици. = 16,201.000:5 У и Тевитњулоц. није а 012 00005 - Г „ Шапцу. И Ооо

Свега Дин. 1.317,627.900:—

Од које суме отпада на: | 226,641:400:—

Спољну трговину (извоз-увоз) Дин.

Уље Ију а „ 207,316.250:анаева он а и а еп ~ 11,894:200:| оваане завео те о „ 625,979.250:Земљорадничке задруге . . а 10,203.500:(Остале установе и фирме. . „ 235,543.300:—

У току године 1923. заложено је код Народне Банке вредносних папира за суму од Д. 189,963.083-75. Народна Банка је у прошлој години извршила обрт послова са иностранством, у првом реду за рачун државе, за суму од Дин. 7,976 540.283:—. - На дан 31. децембра 1923 год. остава на чување било је за Дин. 40,309.223:74. ;

Државни дуг према Народној Банци 831. децембра 1923. године износио је Дин. 4.024,360.804 21. За отплату државног дуга Народној Банци употребљено је од суме, коју је Држава имала да прими 31. децембра 1923. године од зараде банчине, Дин. 38.434.674:89.

Банчино непокретно имање представљало је на дан 31. децембра 1923. год. Дин. 29,308.661:30.

На дан 31. децембра 1923. год. пасива Банке показивала је суму од Дин 6.612,592.548:05,'и овај дуг банчин био је покривен са вредности од Динара 6.734,994 2) 2:83. -

У току године Народна Банка имала је зараду од Дин. 99,122.726:31, а расход је износио Динара 26,953.253:97, према томе чиста добит Банке на крају 1923. год. износила је Дин. 70,633.472:34.

ПОЗОРИШТЕ

ПОСЛЕДЊЕ ПРЕДСТАВЕ „ХУДОЖЕ(СЛИВ ОТА ПА А

Кад су са управом нашег Народног Позоришта склолили уговор да дођу у Београд, где им је гарантован приход само за четири представе (док им је чак и у Новом Саду гарантовано за пет, Художественици се сигурно нису много надали да ће њихов успех бити тако велики. Кад им у Београду није приређен никакав дочек, т' им је после дочека у Загребу морало изгледати као предзнак неуспеха. Јер, најзад, није довољно да се добро игра па ла успех буде сигуран; потребно је још да публика има укуса и да буде способна да се одушеви.

Наша публика је овог пута показала Позоришној Управи да ју је потцењивала кад је позвала Художественике само за четири вечери, а Художественицима да не треба увек мислити о публици у једној вароши оно што о њој мисли месна Позо-= ришна Улправ'. И ако није способна за бучне, унапред програ= мом утврђече манифестације одушевљења, наша публика може да буде захвалнија него икоја друга кад јој се пружи нешто лепо, После прве четири представе, Художественици су продужили своје гостовање још за три, затим још за две. Да нису били везани уговором да 2. марта дају прву представу у Новом Саду, и да су поновили цео свој репертоар, и опет га поновила, за све би представе карте биле разграбљене као за ових нових пет.

Од тих нових пет представа, лаваних преко првобитно лројектованог програма за Београд, поред два комага «давана по други пут („Ујка Вања“ и „Село Степанчиково“), три „Художествени Театр“ уопште није намеравао да даје код нас: „Вишњев Сад“ од Чехова, „Борбу живота“ од Дикенса и '„Госпођу с мора“ од Ибзена. А колико би наша публика изгубила да ти комади нису давани знају они који су имали среће да добију улазнице за њих. : ]

ж 1 Чеховљеве комедије „Ујка -Вања“ и „Вишњев Сад“ знамо

из раније; гледали смо их приликом првог гостовања Художественика у Београду. То су комади у којима су Художественици пожњели своје прве успехе, одавна, у Москви, комади у којима су они, каже се, највише — они. Можда је и тако, али ако се узме да ово они значи: добри, савршени непогрешиви, онда су они исто толико онши у Енглезу Дикенсу као у Русу Че-