Pokret

140

РАСЦЕП У ДЕМОКРАТСКОЈ СТРАНЦИ

Прва замашнија последица стварања Опозиционог Блока јесте расцеп Демократске странке. Тај расцеп се морао предвиђати јер је био неизбежан: странка није могла без већих потреса: издржати једну вратоломну политику која бе је одвести у заједницу са свима дојучерашњим противницима. | Демократска странка, као што је познато, нова је странка, једва је ушла у шесту годину свога живота. Њу не држе никакве традиције. Не држи је ни нека особито јака заједница интереса. Она се не ослања ни наједну нарочиту социјалну класу. Она нема ни јаких партијских организација; њена партијска дисциплина је врло лабава, престиж вођства скоро никакав. Једино што ју је чинило симпатичном, то су некоје тачке њеног програма: народно и државно јединство, демократизам, либералност у конфесионалним питањима, радикална аграрна реформа и заштита „малог човека“.

Али најновија политика партијског вођства и већине посланичког клуба сасвим је елиминисала тај програм : странка се до јуче залагала за Видовдански Устав, данас улази у. коалицију са радићевцима који хоће независну хрватску републеку; до јуче је проповедала народно јединство Срба, Хрвата и Слонаца, — данас је у заједници са странкама које веле да је то јединство „бездушна лаж“; либерализам јој је прогутао савез са агресивним клерикалцима и фанатичним муслиманима који су политички организовани на верскојбази, ањен демократизами радикализам у аграрним питањима —- савез са беговима.

Тако катастрофалне компромисе једна млада странка не може поднети! То би било тешко чак и онда, кад би се таква жртва тражила за неки

Г. К. ДАНИЕЛ Мими.

високи циљ, који је масама јасан и уочљив. Али какав је то узвишени циљ коме демократи данас треба да жртвују свој програм и идеологију и да демантују сами себе» Циљ је Опозициони Блок! А шта је програм тога блокаг Програм му је да —

скупи скупштинску већину! И он је већ месецима

"купи и најзад ју је скупио. Проблем већине би био,

дакле, решен, али решен је тако да Демократска странка тим решењем долази у један апсурдан положај. Страчка је, наиме, успела да састави скупштинску већину. али већину у којој је она мањина. Дакле, кад би Олозициони Блок добио Владу, не би она била Влада Демократске странке него већине Блока, то јест Радића, Корошца, и Спаха. То не би морало долазити до израза у самом саставу кабинета; могућно је, да би савезници већину ресора и дали демократима, али та привидност не би могла прикривати стварност: да је истинска власт у рукама не демократа, него клерикалаца, радипеваца и спаховаца. Врло су наивни они који озбиљно мисле, да ће сепаратисти и фелералисти остати скромвиин_ смирени и да неће до краја експлоатисати конјунктуру која им је овако повољна! Хомогена радикална Влада живела је под сталном уценом Џемијета и Немаца, и зна се како је скупо плаћала гласачке услуге ових својих савезника и сарадника; — какве би тек уцене биле Спахове и Корошчеве и Ради: ћеве Г. Давидовићевој Влади, која. би од федералистичког блока зависила на сасвим друкчији начин него што је Г. Пашићева Вледа зависила од Џемијета:!

Да би могла опстати, Влада Блока морала би стварну власт над Хрватском и Славонијом предати радићевцима, у Далмацији исто тако, у Словенији Корошцу, у Босни Спаху и Редећу. То би била неизбежна последица доласка Блока на Владу. Међутим, у Словенији, у Хрватској, у Босни и у Далмацији демократи су били у борба са Корошцем, Радићем и Спахом, и морају ту борбу продужити, ако уопште верују у себе и ако држе, да њихова странка има неки резон за постојање. Напуштање тога борбеног става за њих значи само капитулацију. А тражити од њих да, цод диктатом партијске дисциплине, своје противнике издигну на положај где ће имати пре: судан утицај на политику државе, значи тражити нешто што је немогућно. Г. Давидовићева политика је изискивала то немогућно, и зато је сасвим природно што се партија разбила. | .

Уосталом, овакав расцеп — на једној страни су остали Србијанци, на другој пречани — доказује, да странка никад није ни била хомогена, У њој се, под привидним јелинством, јасно видео некадашњи Опозициони Блок из 1914. године и некадашња Хрватско-Српска Коалиција. Сад је и та привидност уклоњена: странке бивше србијанске опозиције улазе у коалицију са Радићем, Корошцем Спахом, где нема места и за њихове дојучерашње другове.

(Ово одвајање можда и не би било никакво зло, кад би било могућно, да моментана коалиција Радић — Давидовић — Корошец — Спахо, вре: меном, срасте у једну странку. Али таква могућност је искључена. Овакав какав је, Опозициони Блок је неспособан за икакву еволуцију, сем за распад. Таквој стерилној комбинацији је жртвована Демо: кратска странка која је могла имати лепу улогу у нашем јавном животу. А то је штета!