Pokret

164

покрет

сложила у томе да је то савршен филм јер је у њему „сви. погзија Ламартинова“, и један кинематографеки лист“) је тражио за Поаријеа награду Француске Академије. Филм је, судећи по писању француских листова, успео и код публике, п Поарије је стављен у ред првих редитеља.

То је све лепо. Несумњиво је да је за преношење Ламартиновог дела на платно требало и размишљања, и труда, п вештине, и укуса, али цео филм је само један доказ релчисерове културе, акробатија, „Тур де форс“, шта хоћете, али је далеко од „потпуног преношења Ламартинове поевије на платно“, а тако исто и од правог кинематографа. Ако хоћемо Ламартина, ми ћемо јувек радије прочитати „жЖослена“, а, ако хоћемо добар филм који филмеки делује, увек ћемо радије гледати Сесил де Мила него Поаријеа. Француској публици и критици филм се ипак допао и Поарије ће сад приступити новим адаптацијама песничких дела. То захтевају интереси куће Гомон, то ће увећати популарност редитеља, али то неће много повећати углед француског филма у иностранству ни много уздићи ниво француске кинематографске уметности.

„тослен“ је дугачак филм, местимично заморан. У сденама између Жослена п Лорансе постоји нека узбудљива нежност која у неколико спасава филм. То је заслуга Армана Талије (Жослена) који је добар глумац. Мигра (Лоранса) је просечна, гора и од Роже Карла коме је ово једна од најгорих улога. Сцене чија је вредност зависила од вештина редитеља, много су горе, нарочито сцене где је требало извести покрете гомиле. Оцене из револуције у немачком „Дантону“ и америчким „Двема Соротицама“ кудикамо су снажније и ефектније од сцена из револуције у „„еослену . Овде је све некако мртво, бескрвно, сувише „позоришно“ режирано: гомила око гилотине подсећа на наше статисте око вешала у „Ваволовом Ученику“ а борба у манастиру сувише је намештена, спора да би могла да вам не буде смешна.

Додајте још и то да је филмска агенција, која је донела филм у нашу земљу сматрала за потребно да поднаслове да, преведене у рђавим стиховима, тиме још више погорша општи утисак.

Немачки филм „Носферату“, даван код „Париза“, спада, у најмодерније немачке продукције. Језовити ефекти сувише су нагомилани, сувише се тежило да комад утиче на нерве гледалаца, али то не смета филму да је занимљив и ју главном успео. Вампира Носферату (графа Орбока) игра Шрек а комад је режирао Мурнац.

Џеки Кугана, који је већ постао љубимац наше публике видели смо у петом филму: „Деди“. Сем у неколико сдена врло тешких и за много боље (најзад и за много старије глумце), Џеки је одличан. Сиже филма је занимљив. Ускоро ћемо Џеки Кугана ведети у Дикенсовом „Оливеру Твисту“.

ЕТ УЈАК ИПА

Од 9. до 19. априла биће отворена у Београду Међународна изложба нове уметности, која ће бити приређена у сали „Станковић“. Изложбу ће отворити Г. Љубомир Мицић 9. априла у 6 часова по подне.

= •

Турнеји певачкит друштава — Београдско певачко друштво „Станковић“ полази 8. 0. м. на пут кров Далмацију и Црну Гору. Концерте ће одржаћи на Оушаку, у Шибенику, Силиту, Дубровнику, Котору, Цетињу затим, при повратку, у Мостару и Сарајеву. Дружину воде ГЛГ. Бранислав Нушић и Петар Крстић.

Почетком јуна месеца, љубљанска дружина „двон“ направиће турне кроз Србију. Прво ће одржати два концерта у Београду а после ће проћи кров све главне градове; ићи ћеми у Јужну Орбију.

а Загребачко „Коло“ спрема ве ва већи турне по Босни и Далмацији. Први концерат ће дати у Сарајеву, на Ускре.

Тетовска певачка дружина „Бинички“ намерава да У

мају обиђе градове Источне Србије и дође у Београд.

Прослава Мувичке школе. — 6., 7 мл 8. априла прославиће Музичка Школа у Београду двадесетпетогодишњицу свога рада. Музичку Школу су основали 1899 године 104. Отеван Мокрањац, Г. Г. СОташа Бинички и Цветко Манојловић у договору са Баоградским Шевачким Друштвом, и за двадесет пет година, свога. рада она је најуспешније радила на ширењу музичког образовања у Београду. Данас школа броји око 800 ученика и 25 наставника.

Програм прославе је овако утврђен: 6 априла одржаће се, У дворани Кола Орпских Оестара свечана Академија; 7, априла у 3 часа по подне одржаће се седница делегата Му-

зичких Школа у држави на којој ће се дискутовати о оснивању државних конзерваторијума у Београду, Загребу, ЈЉубљани, а увече ће се одржати свечан концерат у Народном Поворишту. Овај концерат биће нарочито занимљив јер ће у оркестру и хору узети учешћа и бивши ученици школе, а сем тога оперски одсек Музичке Школе даће две сцене из „Чаробног Стрелца“ (диригује Г. Бревовшек).

У понедељак, 31. марта, прославио је Тоша Лесић, члан Загребачког Казалишта, четрдесетогодишњицу свог уметничког рада. Давала се Доницетијева комична опера „Дон Пасквале“ и поред слављеника певали су Госпођа Маја Штроци, Т. Ријавец, члан наше опере, као гост, и Г. Приможић. Пре представе Г. Коњовић, директор опере, одржао је говор о Лесићевом раду а затим су се низали поздрави и поклони. У Загребу се још скупљају прилози за један скупоцен дар загребачке публике Тоши Лесићу.

(6 ИО 19 ТЕ

Б. С. К.-КОНКОРДИЈА 1:0. — СОКО- ВАРДАР

У недељу 30. марта одржана је на игралишту Б. С. К. горња пријатељска утакмица.

Конкордија је наступила са неколико ВБ. С. К. изашао комплетан.

Б. 60. К, има почетни удар и одмах жустро наваљује н у трећем минуту постиже врло леп водећи гол (дао Симић) кривицом бекова Конкордије

Конкордија у рипосту наваљује али (без резултата. Код Конкордије бравуровно се шстиче голман Михаиловић, док голман Б. С. К.-а није најсигурнији.

По свршетку полувремена игра се одмах даље и Б. С. К. бива све надмоћнији, док је у првом полувремену игра била отворена, али његова надмоћност не може да дође до израза због одличне игре одбране Конкордијине.

Код Жонкордије били су одлични Михаиловић, Дравић, Николић, Томашевић.

Судија Г. Вељковић не много рђав али пристрасан за а

резерви, док је

На игралишту (О. К. Сокола у Кошутњаку одржане су утакмице између Сокола и Вардара. Утакмице су свршене са резултатима : .

Вардар П.— Соко П. 0:83.

Вардар (под.)— Соко (под.) 2:1.

Вардар—боко 0:4. -

(око је добио утакмице у сигурној фирми, само је подмладак Вардара био бољи. Нарочито у утакмици првих тимова Соко је надмоћан у другој половини, кад и постизава сва четири гола.

Судија Г. Коџић добар.

ЈУГОСЛАВИЈА НА ТУРНИРУ СЛОВАНА У БЕЧУ

Као што смо већ јавили, од 22. до 25. одржан је у Бечу турнир Слована, бечког чешког прворазредног клуба, на коме су учествовали: Жиденице О. К. првак провинције Чехословачке, Кинижи, из Темишвара, првак Румуније и Југославија. Начин класификације извршен је по систему бодова.

Класификација. је следећа:

1. Слован (Беч) 5.

2. Жиденице (Брно) 3.

3. Југославија (Београд) 2. а

4. Кињижи (Темишвар) 2.

Југославија долази на треће место по много бољој голдиференцији од Кињижи-а, са којим има и исти број бодова.

Али не треба мислити, да се Југославија није часно репре-

зентовала. Напротив, она је, према бечкој штампи, освојила симпатије бечке спортске публике много више него остали гости, и то искључиво својом комбинаторном игром; тако се можемо надати да спортски односи Беча и Београда могу постајати све интензивнији, што ће у првом реду бити заслуга Југославије.

Сви листови истичу особито сигуран стил вратара Немеша и велику продорну снагу Џетковића и Јовановића; Петковића сравњују са чувеним светским играчем Мађаром Ортом (М. Т. К.).

Резултати су:

Југославија—Олован 2:2.

Југославија—Жиденице 8:8.

Југославија—Кињижи 2:2.

Особито хвале листови игру са Жиденицама.

Х