Pokret

166

На пример, Ферман који је издао султана Махмуд | син султана Мустафе Ј5 соколару Џавку (или Јанку) житељу села Гуштерице, 20. сефера 1156. (што по нашем календару значи 1741.-2. год) почиње овако: 5 -

„Пуномоћни мој узвишени Министре, управниче јавних послова, ти који довршаваш и допуњујеш све важне радове својом проницавошћу и правилним расуђивањем, који чуваш печат среће државне, велеможни маршале, валијо лепе Румелије најлештше међу царским вемљама, пашпо мој и везире, нека ти буде срећа дуговечна! — и ви, дике међу кадијама и судијама, врела врлине и шлеменитости, ви, кадије града, Приштине и... (правно, остала ненашисана једна реч) — нека вам се врлине умноже — кад вам приспе овај акт са царском тугром, анано вам буди да је понос славних и великих, царски велики јастребар (чакрџ-баши) — нека му је слава дуговечна — послао на врата среће Царства ми (у Цариград) печатом потврђено писмо којим ме извештава о следећем:

„Зими — ја по имену“, и т. д.

А завршава оваквом жељом и заповешћу:

-„=- „Још. у циљу да се свему овоме стане на пут и забрани, умољено је Царство ми да издам нарочиту повељу (емр-и-шериф). |

„Тога ради издајем овај царски ферман да би се противно шериату и закону престало са чињењем зудума застрашивањем и заповедам: Т

„Кад стипне ова моја царска одлужа, нека се поступа у смислу мојих издатих наредаба. Поменути зими (раја) ће, дакле, као што је шрописано, вршити све што му у дужност спада и плаћаће соколарину (мири мурде — беха) ономе која је за то скушљање постављен мојом наредбом. А буде ли се утврдило да је на изложени или други неки начин трпео зулум и неправде, то ћете забранити и отклонити. Тако да знате и поклоните пуну пажњу овом мом светом знаку...“

Сад више нема таквих фермана. Са нестанком цари-

градоких султана (итшчезло је и једно жариште сјаја Азије, некад блештећег. Тако је било по вољи Алаха!

У моменту кад радићевци траже да под њихову ковтролу дође државна политика, морало би се очекивати, да ће и они и њихова штампа, бар у најкрупнијим питањима подесити свој став према таквим својим шретензијама, Г. Радић је могао да говори шта хоће, док је био само шеф једне неодговорне опозиције, и његови листови су могли да у спољну политику улазе са погледима и схватањима сеоских галамџија, који интернационалне спорове решавају псовкама. Али не-може им се та слобода и такав манир допустити и на одговорном положају. Међутим, Г. Радић је, што доказује и његов најновији разговор са допсником Мортинт Шост-а, остао старт Радић, а и његова штампа се ни данас не разликује од листова. „емигрантских“. Ономад је, на пример, главни орган Г. Радићевих интелектуалаца, „Хрват“, у свом 1221. броју, 06-. јавио некакву информацију, за коју вели да потиче „са посебне стране“. Тој информацији дао је овај наслов, који јој сасвим одговара: „је ли долазак заступника ХРСС у Београд спријечио ратт" -

И ту се чита од речи до речи ово:

„Ми смо у нашем листу сваки пут, кад је било товора о тобожњем, сукобу између Београда и Софије тврдили, да је Пашић, видећи кризу, која се приближује пошто пото хтио извести сукоб с Бугарском, да на тај начин међународним заплетајем спријечи свој рад и одлазак са власти, за коју се како чичак залијепио.,

Ми смо тим нашим писањем, које је базирало на точном посматрању бугарских прилика, изазвали и притоворе са стране опозиције, али то Нас није сметало, да код тих својих тврдња останемо. А да омо били на добром уљу, доказују нам извештаји о том, које смо примили са посебне стране.

Пашић је сигурно спремао упад у Бугарску и марш у Софију, да тако стави Европу пред ја ассотр!. У ту је сврху уз становите војне мјере послао на границу бугарску своје агенте провокаторе, који су имали дати повод томе упаду

„на Бугарску. Ове је било већ готово, кад су им тај упад омела хрватски заступници са својим доласком у скупштину, и тако та и нехотице присилили, да од свога плана одустане, да спријечи свој пад. Но тиме ствар није још спријечена, и ако је само одбијена. -

Тако гласе наше информације, које потврђују, да је у Шашићу и толико злоће и цинизма, да не преза ни пред птролијевањем крви, кад се ради, да остпура и даље пљачку државе себи и својој својти.“

Цитирали осмо. у целини ове „информације“, јер оне, саме собом, представљају

прилично снажан документ о по-.

покрет

литичкој зрелости и увиђавности партије и људи, који сутра, моду да имају реч у рашчишћавању наших односа са Бугарском. ПЧЕЛЕ И ПРОТОПОП НЕДЈЕЉКО

Зујкале су пчеле уљаником“ Око трмке, око своје цркве, Ко да зборе тајне разговоре . Слушао их протопоп Недјељко Три године не развумио их, Друте двије гађо и нагађо, Шесте посто брижан невесео Што не мога да их разумије. Тада паде једна пчелка. златна, На сребрну браду Недјељкову, Браду љуби разговјетно збори: — Праведниче, стари духовниче, Ти нијеси од овог свијета, Ма да ти је на земљи колевка. Ни ми нисмо од свијета овога, У рају је пчелиња колевка, Бог нас зове својијем птицама: Не посла нас ради медовања, Већ нас шаље рад угледовања. Твоја јесте на земљи колијевка, Бог ти дао те се протовао, Свјетлао си чином и начином, Бацао си сјеме на вријеме, Ојеме чека дажда божијега, Иза дажда сунца божијега, Чекаће га и дочекаће га; Тебе чека у рају насеље. Оклопи очи, духовниче стари, Оклопи очи, врјеме ти је поћи!Оклопи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дијели, Није знао кад је умирао. Кад се душа отрже од т јела Пред њом прха злаћана пчелица Да јој каже пута у небеса, У насеље раја божијега.

Из Змајевих Снотватица.

ДУШАН ВАСИЉЕВ ЈЕ УМРО Пре недељу дана умро је млади и талентовани песник Душан Васиљев. Публици је познат са својих лепих стихова којима је, одмах после рата, обратио пажњу на себе. Душан Васиљев је умро од туберкулозе а било му је двадесет пет година.

БИБЛИОГРАФИЈА

Југославенска Њива, број 7 (1. април). — У овом броју налазе се чланци: „Бранко“ од Др. Антуна Барца, „Политичка декаданса“ од Алфе, „Разашети“, новела од Кузме Томашића и т. д. У „Прегледу једна задоцнела критика на изложбу „Двијете Зузорић“ од Џавла Лагарића, који све наше медерније сликаре назива именом „Футуристи налази да осим ЈБубе Иванића и Младена Јосића није на њој било и једног даровитог сликара, чланци Боже Ловрића о Јану Худецу и Ферда Шишића о Др. Франу Косу, прикави књига ПОН Де -

Банкарство, број 5 (свеска за април). — Љубомир От. Коснер: Шрва Хрватска Штедионица и Хрватска Еоконтна Банка: Никола Берковић: Криза новца и кредита и наши новчани заводи; Др. Видан Благојевић: Чек и законодавство о чеку; Никола Отанаревић: Заштеђевина наших емиграната та де ј ЕН

“Српски Књижевна Гласник, број 7 (4. април). — Крај приповетке Владимира Назора: Човјек који изгуби дугме; Једна непроспаваша ноћ од Марка Твена; песме Драг. М. Домјанића и т. д. Занимљиве хронике: о причама Драгише - Васића од Исидоре Секулић, о гостовању Загребачког Казалишта од М. Црњанског, о представи Академског Позоришта од Милана Богдановића о Нушићевим „Листићима“ од Др. Ов. Предића и т. д.

Јадранска Стража број 4 (свеска за април). — В. Б „Раворужање на мору. (Од Вашинтонског уговора до римске конференције)“; Никола Станковић: „Поморска историја Ја рана“; проф. Антун Ивачић: „Трогир“, Хронике о Авијатици, СОпорту итд.