Pokret

покРЕТ

187

новника. Али на Берлинском Конгресу Руси поново узеше ову провинцију а у замену уступише Румунији један део Добруџе.

Тако је било стање до Великог Рата. Затим, Румунија, ступајући у рат на страни сила из Споразума, после дуге неутралности, није ни мислила на Бесарабију, пошто јој је главније било ослободити трансилванске Румуне. Али по паду Русије 1917. год. Румунија диже главу и чека само ослобођење, па да се баци свом силином на Бесарабију. За то време, пред распадом Русије на федеративне државице, Бесарабија прокламова своју аутономију на конгресу молдавских официра и војника из целе Русије, одржаном крајем октобра 1917. год. у Ки шињеву и одлучи, да се избере једно народно преставништво. Бољшевици су нерадо гледали на аутономистичке тенденције Бесарабије, и пред упаде бољшевичких трупа у Бесарабију (пролеће 1918.) уђоше румунске трупе у ову покрајину да заштите бесарабско становништво и уведу мир, али више Бесарабију не напустише.

Под контролом румунских војника изврше се избори за народно представништво — Сфатул Цери, по румунски. Састав тога представништва је врло интересантан. Избори су вршени не по општем праву гласа, већ на основу представништва разних тела и корпорација која су већ постојала у Бесарабији. Колико ће које тело послати представника посланика, о томе је решавао конгрес официра и војника молдавских у Кишињеву. То је систем који

је Керенски практиковао и на основу кога је Укра-

јинска Рада била изабрана. Узимајући за базу да је 709) целокупног бесарабског становништва молдавско-румунско, овај конгрес позва прво разна војничка представништва која изабраше 44 посланика. За тим, конгрес делегата разних сеоских општина 36 посланика, вароши Кишињева 3, Орхаји !. Разна удружења професорска, културна, студентска, свештеничка, женска, новинарска, кооперативна, послаше своје делегате. Извесне политичке партије, раније постале, добише 7 посланика. Најзад Украјинци добише 7 посланика, Јевреји 7, Бугари 9, Немци 2, Пољаци, Јермени и Турци сваки по једног.

Порумунским изворима, представника је у Сфатул-Цери-у требало бити око 150, али их никад није било више на окупу од 140. То народно представништво, на својој седници од 27. марта 1918. год. изгласа јединство са Румунијом. Том приликом, по румунским изворима, од 125 присутних посланика само 3 гласаше протива 30 уздржаше се од гласања. Сељачки посланици гласали су за уједиљење, а сва интелегенција и војска гласала је против јединства. У актустилизованому револуционарном духу којим се извршује јединство са Румунијом, бесарабско представништво поставља следеће услове Румунији, па да се са њом уједини: потпуна аутономија Бесарабије са представништвом провинцијалним, слобода речи, скупа, вере, гаранција за личне и имовне слободе, права мањина морају се поштовати, аграрна реформа ће се спровести у споразуму и према потребама бесарабског становништва. — Најзад, иста ова скупштина је се још један пут састала 27. новембра 1918. год. и са незнатном већином прокламовала јединство са Румунијом без икаквих услова.

Оваква одлука Сфатул Цери-а бесарабског може се једино протумачити, кажу Румуни, на тај начин, што је већина бесарабског становништва, које

представљају посланици из Сфатул Цери-а, румунска. И поред интезивне русификације, нарочито почев од 1878. год. румунског становништва никад није било мање од 70%, од целокупног бесарабског становништва. На 2,604.800 становника, према последњим стастистикама, има Румуна у Бесарабији 1,897.800, а 707.00 остаје на све остале народности — Украјинце Русе, Бугаре, Немце, Цинцаре и Грке... Што се писмености тиче, у том је погледу бесарабско становништво најзаосталије у Европи, јер 839/) мушког становништва и 93%) женског становништва је неписмено. у

Руско-украјинска колонија у Паризу, са својим скромним срествима, успела је да побије извесне румунске наводе преко приличног броја брошура које су достављене разним делегацијама на Конференцији Мира. Те брошуре имале су прилично успеха.

У њима се каже, да Бесарабија није никад припадала Румунији, јер у тренутку стварања ове државе 1859. год. сједињавањем Влашке и Молдавије, Бесарабија је била већ готово пола века под руском управом.

У Бесарабији је свега 47,69 од целокупног становништва пореклом молдавско, али становништво и ако је у крвним везама са Румунима, ипак није вољно да приступи Румунији, јер бесарабски Молдавци се сматрају руским грађанима исто онако као што се Татари са Крима сматрају Русима. Ово долази отуда, што су руске власти поступале са много такта и пажње према бесарабском становништву, дајући им земљу, оснивајући земства и уводећи општинске и среске самоуправе.

По паду Русије, Народни Савет молдавски прокламова независност Бесарабије 24. јануара 1918. г. али после 61 дана независног живота та независност дегенериса у сједињење са Румунијом (27. марта). Но овај акт нема никакве важности јер је учињен под претњом и оружаном силом румунске војске која је ушла у салу за решавање Сфатул Цери-а, пошто су сви „сумњивији“ посланици позатварани. Услови назначени у акту сједињења нису били испуњени од стране Румуна. Доцније, 27. новембра 1918. год., Сфатул Цери са 46 гласова од 162 посланика, изгласа јединство са Румунијом без услова. Опозиција истог дана припреми своје одвојено мишљење али се оно није могло прочитати због тога, што су румунске власти одмах по прочитању акта којим се без услова Бесарабија сједињује са Румунијом, закључиле седнице и распустиле Сфатул Цери.

Састав Сфатул Цери-а био је на скроз неозбиљној и арбитрерној основи. Није се водило рачуна о земствима која су представљала огромну снагу у Бесарабији. Све је ишло на то да Румуни, према фиктивним статистикама Румуна у Бесарабији, добију 70%, посланика и ако њихово становништво не преставља већи проценат од 47,6. Већина посланика била је састављена од непознатих и незнатних људи који су слепо слушали савете румунске владе. г

13. јануара 1918. год. уђоше румунске трупе у Кишињев и у остала места у Бесарабији да спрече акцију бољшевика. Приликом уласка у Бесарабију, генерал Братијано заједно са француским представником изјави, да Румуни улазе провизорно у Бесарабију као мандатори Савезних и Удружених