Pokret

188

покРЕТ

Сила и да имају за циљ само одржавање реда и мира у земљи. Али са уласком румунске војске у Бесарабију, насташе страшна насиља и гоњења руског становништва, о чему је конференцији поднео исцрпан реферат американски посланик г. Копијека. О извођењу неких реформама није могло бити ни

речи, јер је се акција румунске војске свела на.

отворено насиље.

Најзад да прекине са неодређеним положајем Бесарабије, Врховни Савет Савезних и Удружених Сила придодао је Бесарабију дефинитивно Румунији нотом од 19. марта 1920. год. у којој се изриком каже, да Румуни неће спречавати да се раније везе ове провинције са осталим деловима руске империје одрже као и да се Румунија обавезује, да Бе се на националне мањине применити исти режим који је предвиђен у поратним уговорима о миру а које је Румунија потписала. Ова нота везиваће Савезне и Удружене Силе само онда, кад је свака од држава које сачињавају Врховни Савет буде ратификовала

|

ва

ПЕТАР КРИЖАНИЋ Г, ВОЈА ЛАЗИЋ

и ратификацију саопштила у Паризу. До сада ју је само Француска ратификовала. Остале државе очекују догађаје, па ће се онда одлучити о свом држању.

До решења питања Бесарабије много је стало Силама из Малог Споразума, нашој Краљевини и Чехо-Словачкој, јер без дефинитивне солуције овога питања не може се искрено и пријатељски преговарати са Русијом. Ако Румуни не желе или не могу да обнове односе са Русијом, Силе из Малог Споразума не могу седети везаних руку. Али из савезничких и пријатељских обзира према Румунији на своме састанку почетком јануара ов. год. у Београду преставници Малог Споразума решили су, да се са Русијом не предузимају преговори док се златна резерва румунске народне банке не поврати из Москве у Букурешт и док се питање Бесарабије не регулише на Пријашељски начин узајамним споразумом између Румуније и Русије. Чехо-Словачка је ипак обновила трговинске односе са Совјетском Русијом, не признајући Совјетску владу пре осталих савезника, а нарочито Енглеске. То је учинила још у току 1923. год. Наша се Краљевина сматра везаном последњом одлуком Сила из Малог Споразума али не може бесконачно да чека. МИ тако, у споразуму и на наваљивање наше Краљевине и ЧехоСловачке, Румуни су предузели директне преговоре са Русима у Бечу, и тамо признали да је нота савезничка од 19. марта 1920. год. којом се Бесарабија уступа и присаједињује са Румунијом, без вредности и необавезна за Русију, која једино има права да пуноважно располаже својим државним територијама. Русија није непријатељска земља, нити побеђена од Савезника. Она је преживела велику националну кризу од које се још није опоравила. МИ зато Савезничке и Удружене Силе не могу и не смеју игнорисати Русију. Ово у толико пре што ноту од 19. марта 1920. год. нису сви савезнички парламенти санкционисали, ни одобрили. Једино је то учинио француски парламенат, али је и његова одлука необавезна за Русију, јер се њоме не располаже француском државном територијом, већ руском. _

Је ли данашња руска влада прави представник руског народа или није, — то је друго питање. Али је најглавније подвући, да у питању Бесарабије има завршну реч да каже Русија, а не Румунија и бивши Савез 'ици, Само на тај начин мислимо да је могуће решити компликовано питање Бесарабије. У противном режим Бесарабије остаје провизоран и трајаће све до прве прилике кад опет Русија буде била у могућности да и делом покаже да се са њеном територијом не може без споразума са њоме ништа трајно предузимати. А наша Краљевина треба свим силама да спречи да се овако што не деси, и у томе циљу мислимо да треба најенергичније настајати да се преговори у Бечу, на жалост од пре неколико дана прекинути, опет обнове, по потреби са нашом и чехо-словачком незваничном асистенцијом. Јер не треба заборавити да од правилног решења питања Бесарабије зависи у многоме мир на Истоку. Од тога зависи и наше пријатељство са Русијом, а мислимо да не би било ни државнички ни политички паметно, ако дозволимо да нам једног дана Русија оснажена и регенерисана каже, да јој у једном тешком моменту нисмо пришли у помоћ. Да до тога не дође, мислимо да сву своју делатност треба да упутимод