Pokret

204

ПОКРЕТ

ховог вођства. То у толико мање што су током рата |

скоро све партије, нарочито хрватске, изгубиле везе са присталицама, тако да у време слома Аустрије партијске организације и партијски прваци нису репрезентовали бог зна какав фактор у народу. Њихова моћ и њихов морални утицај беху тада врло скромни!

Ипак, кад је објављено уједињење, отпора није било нигде: ни код Словенаца, ни код Хрвата, ни код босанских Муслимана. Код Хрвата било је, истина, и отворених побуна: у Загребу се 5. децембра 1918. побунила читава два пука, нешто касније избиле су побуне у славонским гарнизонима, а још и у лето 1919. године имали смо побуну у Вараждину и Марибору. Али то није био револт против уједињења, и да је у децембру 1918. године, место Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у Загребу прокламоване каква Г. Радићева миротворна Република, „под заштитом човјечанства“, несумњиво је, да би и она имала против себе исте силе, Јер још пре уједињења, за доба оне „државе“ Народног Већа, појавили су се били знакови анархије, и деморалисане гомиле бивше аустро-угарске војске постале су један елеменат опасан за сваки ред. У Славонији, земљи магнатских латифундија и спахилука, туђин-

ске индустрије. и сеоских зеленаша, иначе земљи

где је наше племе, и српско и хрватско, можда још питомије и добродушније него и на равницама Војводине, настало је право расуло, а у безумној пљачки и девастирању подједнако су активни били и Срби, каснији државотворци и монархисти, и Хрвати, каснији миротворни републиканци. Тај пад у анархију није последица отпора против уједињења; он је дошао као природна последица слома једног реда

Када је саграђен манастир Успења Пресвете Богородице „Трескавац“, одређено се не зна. Велика је вероватност да је он постојао већ у ХИ веку. Његов се оснивач такође не зна, јер не само да нема о томе сачуваних записа већ нема ни предања, Без сумње су га основали Грци, што сведоче остаци каменова са грчким натписима. Тек за време крсташких ратова, Српски Краљ Милутин посетио је манастир Трескавац и, по предању, први од српских владара поклонио је манастиру имања. Од тада вероватно овај манастир прелази у руке Срба. Он се находи на високим стеновитим брдима једно десетак километара од Прилепа, у подножју стрмих стена, званих „Златоврв“ (Златни врх). Ето због чега се у старо доба овај манастир звао „Златоврв“. Тек у току времена манастир је назван Трескавац због следећег случаја: предање не помиње доба, већ прича да је једна православна царица, Марија Шишманова, удата за турског султана, дошла једном с војском у село „Пештерица“ (у околини Прилепа) и послала слуге у манастир да известе игумана да јој дође и причести је. Игуман, сматрајући да је она, као жена султанова, потурчена, одрекао је да јој да причешће. Тада је царица поново послала слуге игуману, претећи му разорењем манастира, али су се слуге опет вратиле са истим одговором. Царица, расрђена, послала је војску да разори манастир и да побије калуђере. Војска је продрла у

ствари, који је вековима трајао, а из кога се није | могло без потреса ући у један нов поредак.

Није се, дакле, нигде народ бунио против уједињења,а најмање се бунио ради тога, што је, ваљада, желеорестаурацију Хабсбуршке аустро-маџарскедржаве!

Свуда су масе биле склоне, да се помире са новом државом, — без одушевљавања, разуме се, јер усталасане масе никад и нигде нису одушевљене за државу! Али та склоност је поколебана кад се видело, да нико не зна, какав облик треба дати том уједињењу. Пометеност људи у врховима, и с ове и с оне стране Саве и Дрине, који су прво правили Женевску Конвенцију да је, после врло кратког времена, забораве и да 1. децембра прокламују унитаристичку Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца; да онда, опет, и ту Краљевину и ује. дињење прогласе за нешто провизорно, о чему ће дифинитивну одлуку донети тек нека Уставотворна Скупштина ; да тај провизориј отегну две године; да, затим, још годину дана утроше на прављење Устава, и да тај Устав, чим је изгласан и чим је учињен крај провизорију, оптуже као рђав и неуспео рад, та пометеност морала је у многим крајевима изазвати импресију, да ни у центру државе још нису на чисто О том шта треба да буде од те државе. То одсуство циља и плана, та несталност, која данас одбија оно што је јуче желела и која ће сутра опет јурити за оним што је јуче хтела да избегне, то вечно кланење између централизма и автономизма, између народног јединства и племенске федерације, то је онај фактор несигурности којим ми сами, и то не гомила, него баш људи који треба да су вођи овог народа, — загрожавамо или бар отежавамо миран и успешан развој наше земље,

ТРЕСКАВАЦ манастир, опљачкала га, побила 300 калуђера и отишла, не сахранивши тела побивене братије. Из крви ових лешева изашао је страховит змај, који је појео лешеве. Манастир је опустео. Од тога времена нико више није могао тамо доћи, јер би га змај прождро. Прошло је 300 година, и једном неки пастир, који је напасао у тим брдима своје овце, опази да му се његови пси враћају однекуд свакога вечера окрвављених њушки. Једног јутра он пође за њима, и тако дође до манастира. Дуго је пастир стајао пред капијом оклевајући да уђе. Најзад је радоЗналост надвладала страх, и он је ушао. У цркви је нашао псе који су ждерали месо убивеног змаја. За време неке олује одмарао се змај у десном кубету, муња је ударила у кубе, расцепила га и убила змаја. М сада се у кубету распознају пукотине, за које се тврди да су од тада. Због грома који је »треснуо“ у кубе, манастир се зове „Трескавац“. Видећи мртвог змаја; пастир се покалуђерио, отворио манастир и постао у њему игуман. Звао се Висарион. И сада су на зиду код капије од звонаре насликани с једне стране Висарион, а с друге Богородица, како држе цркву. По другој је версији име манастира дошло од тога што Трескавачка Богородица лечи од маларије или грознице, која се у том крају назива „треска“. После Висариона било је много других игу„мана, али била су и таква времена када је манастир