Pokret

58 покрет

| о аћ што тражите да вас ко разуме —

Оставите, то су празне суме!

Сад збогом, журим се на збор,

Биће ваздан вести и један говор“.

...„Не, не смејем се ја!

Бесмртнику не приличи смех,

Јер би био грех.

Најзад и очи су ми празне

Као две кинеске вазне'

„Да, да, ходи: ХОДИ,

Да. те загрли по моди

Још један бесмртник,

Велик“.

„Чини ми се да је то из

Твој смех је леден,

Зидим, твој живот овог маха

Није ни мајмање меден!“

„Тако, тако дакле,

И тебе промена крепиг

Реци, бесмртниче лепи,

Реци још једном:

Тебе смех не крепиг

Зар ово последње, на пример, са понављањем ради ефеката, није сушти либрето. Оастављачи либрета бар имају оправдање да је све то потребно због музике.

Књига је пуна сличних примера. Налазе се чак и овакви стихови:

фаха.

>

„- „Одлази бешки,

Кожа ми се јежи..

„Твој мозак и сувише је сив!

Јесам ли ја за то крива“

. „Овај је дуд за цео круг

Не буди му друг...“

Најмање знамо зашто је било потребно Г. Пауновићу да трави техничке виртуозности са латинским стиховима који нас подсећују на вицеве које смо сви са стиховањем латинских речи травили у гимназији.

. „Маита паигае зетрег рагеђа!, 5тпе еа Те пстајет пето ћађеђа!. Ећ Љтеп! Хајдемо. Зарјеп! аб“ ·.. „Одговор већ зна свака историја: 5!с Капа, Атоте, типа сопа.. „Шта ме се тиче све то њино! — Мегтаз 1п мпо!“

Треба напоменути да су ово најдужи стихови у целој кавизи. Остали су већином осмерци, деветерци, чак ин краћи. Неки су такви да подсећају на оно: „Петлићу, ·петлићу, шарени репићу, — Лија мене дави, — ходи ме избави“. Овај низ примера вавршићемо са пајтиличнијим. Једна баба, проводаџика, разговара са трговцем, младожењом, овако:

Б. Хихихи, луткице,

Такве волим тице,

Младе јаребиде.

1 МЕ је ли све доброг Б. Много би ти без мене

Овај цветић обр'о!

Т. Хехе, ја знам добро

На ког сам се обратио.

Само се увратио

Да потврдим оно

Што би ти за мене рекла.

ВБ. Штаз — Зато је и утекла! Т. Утеклаг!—

Ти си је урекла!

ВБ. Хајде, хајде,

Не режи,

Него језик вежи.

Шо ја урадим... 1 Ја ћу да за

ладим.

И тако даље. Овакве пасусе сумњамо да би ма ко могао да чита са озбиљношћу која би требала да доликује читању једног озбиљног драмског спева у пет чинова 1 двадесет фрагмената .А сумњамо такође да има некога коме овалвим стиховима неће бити унапред покварене уживање у филозофији и идејама које треба да се налазе у делу, па ма колико оне биле лепе. ДАДА

ЖЕНА И ЊЕНЕ ЧАРИ У социјалној то сротичкој борби. Натисао Ф. К. Бакуле. Продаје се у књижарпици (0. Б. Цвијановића у Београду Цена 15 Динара.

Од свих издања на која је 6. Б. Цријановић у току ове године ставио име своје књижаре, најнепотребније. Не много шотребно нашпој читалачкој публици, ни мало потребно угледу књижаре Цвијановића.

Књига „Жена и њене чари“ је прилично иепнтересаштна. компликашија: архипозната историска факта, дитати стихова то изрека разних славних људи, све то зачињено литичевим разматрањима о улози и о узвишености жене. Ништа што би у већој мери могло да заинтересује публику. Овако ко је прочитао ма један од оних чланака што излазе обично у наставцима на трећој, забавној страни наших дневних листова. („Морал и жена“, „Проституција кроз векове“, „Љубав у старо доба“ ит. д.) зна много више факата но што их у овој књизи може наћи. Писац је купио податке по равним књигама и редом их записивао, чак се није трудио ни да их вешто повеже. Оно што није у књигама нашао приближава се нанвности: лично искуство износи само на два места: на једном прича као нешто важно што мора да спомене („0 овоме сам се лично уверно“...) да постоје и такви људи који се баве тиме да женама ша полусвета налазе каваљере, и да је и он па такве људе нашшао; на другом месту наводи као „интересантан паудетак једну жену из свог села која се подавала мушкарцима из целог села из чистог задоПИ Ва не тражећи напраду, и једну другу (вамислите само!) која је чак пробирала обожаваоце и из других општина. Што се тиче пишчевих закључака, они су често овакви: за сликарске моделе каже се да се из њиних редова рекрутују проститутке, „али то се не може рећи за. све, пошто су многи модели Уни нота од неоцењиве користи“.

=

Уосталом, читалац није увек сигуран да ли су овакви логични лапсуси кривица писца или преводиоца. Превод је такав да неке реченице једва можете разумети; пун неравнина, синтактичких погрешака „реченичних обрта у којима се тешко сналазите. Од Ла ове књиге сазнајете да се дуго после Христа, у склапању бракова „изражавала атмосфера људске бедности“, да се у последње време „интелектуални разв ој жене широко развио и занимао етичнијим литањима“, да је од „увек у шроституцији „било обманљивих _мотива, мушкараца“ „ да је О пред рат имала „разгранате тргове проститутских жена“, да се у харемима „олистају звезде девојачких лепотица." , да су данас „интелигенција и морал рављу љани“ , да женски осмет често „звони као посмртно звоно“, да су у Соломоновим храмовима „ортијале највеће оргије задовољавања полног инстинкта , да су у 10. веку разне „ексцентричности бацале ружну сенку на морални значај“, да су фетере биле не проститутке већ проститиција, да су метресе париских боема форме ин „реткости маске разних врста шрос титуције“ и још много што-шта. Ове сам талиматијаб. Свака четврта или пета реченица је оваква (курвив је наш):

„Не мање чудан обичај постојао је код либијских девојака, јер је тамо подати се мушкарцу значило као мираз (тј. 1 од проститу ције била је мираз либијских девојака).

љијер је велика разлика у важности исламске жено где влада иногожество... И тришћанске жене где почиње брачни живот о коме ћемо опширно говорити додније“. --

„Право прве ноћи почело се сматрат“ као своје још у 11. веку и то у Шкотској“. (Ко га почео сматрати као своје“ Оно само себе%)

„Најлепши облик женске лепоте је онај, који бити. 10004 мајка п васпитачица“.

обећава

159 Урођени недостатци полних жлезда имају знатни утицај на душевне функције које циљ воде често да беже од љуили полне

ди“, (Ко то бежи од људи“ Урођени недостатци жљевде)

„Кад смо посвећени у те несрећне изопачености, много добра желимо учинити ако их таманимо, ометамо и благовремено уповоримо на трагичне последице. (Кога да упозоравамод Те несрећне изопачености“ А ако није реч о изопаченостима већ о первераним људима, зашто, ва Бога, да нХ таматимо 2)

Још само једно зрно бисера:

„Жене се често стиде да говоре о физиолошком стању полног узбуђења са блиским и овбиљним познанством, па чак и у браку, ма да то сексуално увбуђење долази из природних импулса силе у циљу оплођавања нарочито да се из-