Pokret

покрет

278

прошле су као и раније године без резултата и без изгледа да ће се до резултата доћи.

Средином прошле године ситуација се међутим мења. За ствар се заинтересовао Београдски електроинжињер Г. Славко Бокшан и исти дође са инж. Г. Огмар Енд-ом у Битољ, да проучи прилике и да види шта се може урадити. Оба су инжињера одмах уочила, да је могуће и рентабилно у Битољу створити електричну централу, али не одмах на води, јер је за водене радове потребно уложити велики капитал, већ да је једино могуће извести план у две етапе, дакле прво створити централу са нафтамотором, а кад се овој централи осигура довољна потрошња струје приступити и другом делу плана: остварењу хидроцентрале. Чим су обојица били начисто са овим планом, одмах су приступили и осварењу истога. Већ првих дана свога боравка основали су у Битољу Командетно Друштво под фирмом: „Електроиндустрија Битољ“ и предузели све потребне кораке да се већ за зиму 1924. год. створи електрично осветлење. И „радови су из почетка са скромним средствима отпочети. Већ у јулу месецу отпочело је сечење бандера у оближњој државној шуми, поручене су потребне машине и апаратикм учињене су све предспреме, да се што пре отпочне са монтажом мреже. Битољци, који су били изгубили већ сваку веру и наду, заинтересовали су се понова, а нарочито се заинтересовао Г. Лозанчсвић, трговац у Битољу, који је као командитор активно потпомагао друштво при даљем финансирању посла.

У септембру месецу већ су пристизале машине, и радови на мрежи и у централи напредовали су брзим темпом. И ако је при монтажи било великих техничких, а нарочито финансијских тешкоћа, јер су потребне биле за радове знатно веће суме него што је то у поч тку било и могло бити предвиђено ипак су поменута господа великим напорима и новчаним жртвама успела да у децембру месецу доврше радове и крајем истога месеца пусте централу у рад.

Централа је потпуно изграђена иу истој је монтиран један дизелмотор са четири цилиндра од фирме Грацер Вагонфабри«к из Граца,а електричне машине и разводно постројење ниског и високог напона испоручено је од фирме Браун Бовери А. Д. из Беча. У самој електричној машини производи се струја ниског напона од 3х400/230 волти иу нарочитом оделењу у централи где су смештени трансформатори, претвара се ова струја нискога напона у струју високога напона од 3000 волти, јер је услед великих димензија вароши немогуће било употребити директно ниски напон. Из централе пролази вод високог напона поред реке Драгора до трансформаторских станица, које су смештене у разним деловима вароши, и у овим станицама претвара се струја високог напона поново у трофазну струју нискога напона за осветлење и за моторну снагу. За осветлење је предвиђен напон од 220 волти а за моторну снагу напон од 380 волти.

Линија високог напона нарочито је брижљиво израђена и прописно осигурана, Везе са земљом свугде су, где је било потребно, предвиђене, и на ћошковима и угловима предвиђене су двоструке и троструке бандере, које су делимично високе по 14 —15 мет. Гдегод је прелаз преко телеграфских линија предвиђено је бакарно уже, а линија нискога напона осигурана је при свима разграњавањима

од високог напона нарочитим осигурачима за висок напон.

Пошто је предвиђено да се доцније изгради и хидроценграла, то је разводно постројење већ сада израђено с обзиром на везу са овом централом. Централа је сада у стању да даје 200 коњских снага и ова снага ће бити вероват о за прву годину дана довољна, а хидроцентрала ће бити у стању, кад се изгради, да даје око 1500 коња.

Како је мрежа улица у Битољу врло разграната то се мрежа нискога напона и даље ради, а већ сада је скоро кроз све главније улице спроведена.

Надлежни би нарочито требали да свим силама потпомогну Друштво „Електроиндустрију“ у Битољу да се што пре отпочну и радови на хидроцентрали јер би јефтина струја овакве централе знатно допринела ширењу индустрије у Битољу и околини и омогућила да сеи Прилепу, Ресну и Охриду да струја за осветлење и индустрију, што би не само за најјужније крајеве наше отаџбине већ и за целу државу било од велике користи.

МАЛО ИЗБОРНЕ СТАТИСТИКЕ (Свршетак)

48. Изборни округ Црна Гора у старим границама

Број становништва: 198.076. |

СОрег Андријевачки. Укупан број гласова, 4632. По листама: републиканска (Јован Ђоновић) 106, независна радничка (Јован Томашевић) 4, вемљорадничка (Новица Шаулић) 13, земљорадничкоинвалидска (Милутин Томић) 26, федералистичка, (Михаило Ивановић) 682, демократска (др. Божидар Вукотић) 1580, демократска-дисидент. (др. Павле Чубровић) 683, радикална (ЈБуба Бакић) 1588.

Срез Барски. Укупан број гласова 4825. По листама: 358. 319, 34, 96, 1582, 1007, 304, 1190.

Срез Колашински. Укупан број гласова Но листама: 422. 78, 8. 25, 585. 994. 28.288.

Срез Никшићски. Укупан број гласова 4798. По листама: 282, 446, 2746, 298, 282, 299, 40, 455.

Срез Подеорички. Укупан број гласова 9797. По листама; 240, 454. 158, 48, 1910, 1084, 218, 1726.

(рез Цетињски. Укупан број гласова 5195. По листама: 520. 208, 37, 56, 2187, 1047, 101, 1089.

(рез седми (срез Никшаићски и окр. вар. Никшић, срез Дантловеградски п“ варош Даниловград). Укупан број гласова 5088. По листама: 325, 269, 412. 109, 884, 1464, 75, 1552.

Изабрано посланика: 2 федерал., 2 дем., 3 рад. 49. Изборни округ Вел. Кикинда— Вел. Бечкерек

Број становништва: 279.677:

(Срез Алибунарски. Укупан број гласова. 2806. По листама: Орпска. (Божа Савић) 15, демократска (Славко Шећеров) 7, социјалистичка (Недељко Дивац) 196, земљорадничка, (Димитрије Вујић) 570, земгљорадничка-лисил. (Жива Секулић) 10, ратничка. ( ЈБубомир Лотић) 40, радикална-дисид. (Јован Михајловић) 65, немачка (Вилхелм Најнер) 1150, демократска-дисид. (Милутин Јакшић) 2885, радикална (др. Момчило Нинчић) 475, независна радикална, (Момчило Иванић) 40.

Срез · Вел. Бечкерек град. Укупан број гласова 2680: По листама: 69, 95, 133, 477, 10. 60, 399, 426, 304, 596, 216.

СОрез Великобечкеречки. Укупан број гласова, 8477. По листама: 164, 143, 2024, 1856, 27, 162, 544, 1964, 506, 1421, 166,

2214.