Pokret

покрет 338

(0) с богом, прољећа санче!

Сад лиетају птићи над пољем, Златна је умукла вуга,

А травка ми дршће од мраза Еј долазн јесења туга.

(0 богом п цвјетови мили! Свнетом се вјетар сије,

Омркле миле су горе,

А ви ћете до скора умриет

Ко да и било вас није — —

Кад снијег ми густи запрши,

Сумрачје зимње дође, :

Ла не знам, што ће бит са мном:

Цоћи ћу — куд ми се пође.

Ка вјетар: и мој је удес,

Кад имо сам трајнијег ишта 2

Е' звнездо мога живота,

Што блисташ,. кад све је варка н ништа;... Миховил Николић

НА СТРАНПУТИЦИ

Дође т. зв. јесен,

Т. ]. стало падати „жуто лишће“, итд. Те скоро под сваком граном

По један песник;

"Стоји, и види

Где „мре" природа. и погреб јој прати! И ја сам покушо једном

Да пазим на песнички 1515

Да се својски растужим

Па да процвилим у ритму.

Ал озто ведро небо,

А у мени насмејана душа,

Исмејаше ми тупу,

Те ни крај најбоље воље

Не могох открити

Омрт у природи.

Натротив, ја волим кад пада лишће

Те у стотини боја,

Од црвене до црно-мрке,

Покрије тле;

А сунце на њега падне,

Па дотка ћилим.

Милан Ћурчил ЈЕСЕН

Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму Шде, мили сумаглица, влата ладна, Земља мокра н црни се-ко страст гладна. Где где само суве сенке голих грана, Ко костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама Шо звуцима, преко мира лежи, спава. И тишина у долини заборава, Мирно труне. Нитде ничег што се буди. ОСуматлица. Ноћ без неба. Покров студи.

– Владислав Петковић-Дис ПРИКАЗИ И БЕЛЈЕШКЕ

МЕЂУ КЊИГАМА И ЧАСОПИСИМА

Већ нередовно, али ипак у истој техничкој опремн и у истом обиму као и раније, излазе последњи бројеви Сведочанстеа. Шести број, посвећен лудацима, изазвао је највеће пнтересовање. Седми, испуњен радовима слепих, глувонемих, јавних жена, робијаша и самоубица, а назван „Пакао“, треба. да буде као неки продужетак претходном. Ова два ороја са осмим, који ће се звати „Рај, чиниће једну целину, једну збирку докумената о души човека. Погрешно би се схватила намера издавача „Оведочанства“ кад би се рекло

да они истражују оно што је у човеку болесно, ненормално или бизарно. Број лудака могао је да створи то погрешно уверење; овај број га већ разбија и идући ће га сасвим уништити. У њему ће бити писма и песме војника, сељака, деце, написи безазлених, добрих и нишчих чије је царство не само небеско него и земаљско. Јер само у њиховим душама је рај на, земљи.

Уредници „Оведочанстава“ нису нарочито истраживали ни стиховане саставе некњижевника како би се могло учинити читаоцима кад трелистају један број, Обиље стихова, у овим свескама долази отуда што постоји неки чудан нагон код људи, и оних који се никад књижевношћу нису бавили, и оних полупиосмених, да 'у моментима кад су решени да

учине какав одсудан корак употребљавају стих. Редуцирани чиновних Удовички пред самоубиство пише: Ох прими душу Господе Боже, у земљу се мора И једна душа испред Твојих Двора Раније ће стићи сред Божанског Неба Молећи за децу — остају без хлеба... Преварени муж пише тужбу суду против своје жене: Славни суде, Отвар (је чиста и јасна, Моја жена није баш часна И зато ради ствари луде...

Довољно је шратити судску н полицијску хронику по дневним листовима па видети колико се улотребљује стих. „Сведочанства , истражујући документе о томе шта се збива у души људи у одсудним тренутцима живота или у души људи дубоко несрећних, нашли су махом на исповести у стиховима.

Од стихова у овоме последњем броју пајкарактернстичнији ин најјезовитији су стихови једног слепца. Џатриотски стихови, сасвим обични патриотски стихови, али из којих се осећа вечита мора слепца, која избија у сваком другом или трећем реду као тратичан вашај: Светлости!

Дотле Србију мрачна тама беше покрила И Орбин не знађаше, кад беше дан а кад ноћ. Сиви соко Петровићу Форђе

Снажним крилом и јаким махом

Разби таму, која беше Србију покрила! Отвори тавничка врата

И тад Србин види сјајног сунца

Како се иза гора показа.

Чим Орбин виде мало светлости

Узе пушку у руке,

Протрља очи,

И натред пође

Откуд светлост дође..

Дирљеви су писмени задаци глувонемих од рођења, дневници деце која се у потпуној и вечитој тишини уче да склапају реченице. Читајући неке од тих задатака пратите мисао по мисао функционисање дитињег мозга (,..орман је жут. — у орман има цртанке, књиге, гуме. — Ја волим да цртам. — Ја волим моја Госпођица 'Мара..“); у другим кроз чудне асоцијације осетите у коме се кругу крећу мисли гљлувонемог дечка. Да наведемо само најјаснији и најконфузнији од радова штампаних у „Сведочанствима“.

дима Сад је зима. Зима, је време хладан. Зима пада снет. Зима дува хладан ветар. у зими дани кратки. Зими ложимо пећ. Зато што је напољу хладно. Деца се Зима грудвају клизају м возе на Саоницама. Ја волим да се грудвам клизам. Ја волим зими. Ја волим дува ветар. Ја волим пада снег он је новолим хладан зиму. Врабац је воли хладан зиму. Ја волим једе лед. Дневник Данас је 31 децембар

Антон је јутро у пећ ватра. лепосава је носи бацао врабац. Данас је човек воз спавао. Ми смо смејамо. Бочка је носи Млеко. цецилија је отишла и кући панчево Олта Бранко. ЈБубица је црта лепосаво. Милош је чува пакет дао Отанојка. нво је имао чува живи у врабац Момчило је плаче батине којиш Станојка Момак је дваспратна све црта. Гаврило је мама ручали млеко. Данас је поток риба. „Карко је волим Божић. Стеван је боли зубе. образ. Вера је плачела умрола Душан

Од осталих прилога навешћемо још само почетак писама једног сеоског младића који је извршно самоубиство.

„Оче Танасије, ти си ме много наљутио и увредио због Злате и огрешио се. Љубо брате слатки ја те молим да ти урадиш да мене сараните код моје Злате, моја рака и њена, пека буду заједно, у једну раку. Сандук мој наместите са њеним, ивица са нвицом наместите, једно покрај другога, моја ће бити с десне стране. Крст мој наместите барабар са њеним..."

| _ Дебата око превода Хамлета" између Г. Др. Светислава Стефановића и Г. Симе Џандуровића наставља се. Г. СОветислав Стефановић објавио је у последњем броју „Раскренице“ а потом прештампао у засебну брошуру чланак „Плагијатор Хамлета н његови заштитници“. Г. Спма Пандуровић опет, у својој „Мисли“, доноси у наставцима натпис: „Џатолошки случај Др. Свет. Стефановића и његови браниоци.“ Пошто је изјавио да он не познаје тога Г. А. Видаковића који је писао у „О. К. Гласнику“, о преводима „Хамлета“, чланак неповољан за њега, затим да тај господин по свој прилици има рачуна да лансира клевете против њега те зато