Pokret

покрет

995

Код куће оштро се у девојку загледам, не би ли ма и трунке на њој уочила, па видев је чисту као икону, горко на неправду проплачем.

„Што плачеш, дадо» Ако ли од злотвора, не бој се: вазда гледам змије довијугав сплећу „нам се око капије, мисле брана су. А ја их у милости пустим, нека их, кад им је у томе сва драгост живљења. Али у тајности знај, објавиће зрака долазак, расплести се оне и у таму одвијугати!

„Девојко, по вароши зграновне и пијане вештицом те крсте, а мени лековита си као света вода. Ако ти је у м ћи, реци :да те умеднем бранити, шта је то у теби» Која моћ» Кога то у журби ве-

зући с далека изгледаш» ИМ на благослов ли је или неко даље страдање, милосна 2“

Слудовах, јер вољној заустити не даде се, и узбори се сирота да грашке зноја избише по њој, и задихана прибеже везу: Бели цвет изви се сам самцит на стабљици, а око њега укотурена риђа змија. Онда, протнув задњи бод, урађене из ковчега повади, разастре их и сву драгу ноћ над њима пробди, уведрела као биљка па суши незаливена, Зора се указа, ја да јој помогнем скупити, она обема рукама одбија ме: боји се зар неке нечистоте с моје стране. Нити се сну даде приволети, но с виделом разапе ново платно.

НА КУПАЊУ