Pokret

380 покРЕТ

ИЗЛОЖБА

НАША ЗЕМЉА НА ПАРИСКОЈ ИЗЛОЖБИ

Последњих дана ужурбано се ради ма томе да за ово

релативно кратко време које нам још остаје идо отварања, Изложебе Дехоративне уметности у Паризу сви послови око изграшње, декорисања и намештања нашег павиљона на изложбон буду завршени. Ради се брзо јер ми смо међу онима који су највише задоцнели. Италијани већ сасвим су подигли своју велику зграду, чувети руски стаклени павиљон такође је готов, сви завршавају рад; на земљишту које је шама. дато (бар тако причају Београђани који су ових дана дошли из Париза) пре недељу дана било је неколико греда и још никаков натпис није давао на знање да ће ту бити лавиљон нале Краљевине. Алп за дан отварања паложбе одређен је 29, ашрил, а до тог дана биће ваљда, све готово.

__ Иначе ако се не обрукамо тиме што павиљон неће битн готов, изложеним предметима се обрукати нећемо. Наши уметници изложиће ствари које ће морати да буду примећене а ш наше народне рукотворине привући ће (несумњиво пажњу љубитеља.

За наш павиљон дато нам је земљиште од 150 квадралних метара, а за продавницу земљиште од 250 кв. м. План за. певиљон су израдили, по нацрту Г. Хрибара, архитекте Г.Г. Томислав Крнаман ни Бранко Таназовић, а продавница ће

А

бнти израђена по пројекту Г. Којића, архитекте Министарства

Грађевина. У том павиљону и продавници биће изложено све што шаље наша држава, изузев позоришних надрта за декоре и костиме који ће бити изложени у !пуаНаев. затим архитектоноких радова ва које ду одређене просторије у Огапа Рајаћ5, - 5

· У павиљону биће радови уметника, у продавници предмети који представљају народну занатску уметност, покушљени по разним покрајинама: чипке, везови, ћилими, керазшкка, дрвенарија и т.д.

Павиљон ће имати приземље и јелан спрат. Приземље су декорисали Г. Г. Томислав Кризман (тапети), Фрањо Крштенић (резбарије) и Владимир Бецић. Под ће бити поври= вен ћилимовима са црним и белим шарама на ствој основи. У витринама биће изложена керамика рађена по надртима Г. Хинка Јуна, вајара. Други епрат биће украшен пиротевим ћилимовима опет само са белим н прним шарама на модрој основи, резбаријама од ТГ. Франгеша, нацртима за прозоре од РА Г. Мидуновића, Вашке, Кљаковића ш Бецића и једним лустером од Г. Татића. У витринама биће текстилни пронаводи. Уређивањем целог шавиљона руководиће Г. Кривман.

У своме броју доносимо репродукције неких керамичких радова Г. Јуна, који ће бити изложени у витринама у партеру. |

КИНЕМАТОГРАФ

ФИЛМОВИ БАСТЕРА КИТНА. ДРУГИ ФИЛМОВИ

После серије филмова Харолд Лојда о којима осмо на овоме месту (већ говорили, док смо очекивали Дугласове комаде „Робин Худ“ и „Баглалски просјак" (први је био обећан још за крај прошле године а други ће ових дана стићи у Београд), дошла су скоро неочектвано ш без претходне велике рекламе два филма Бастера Китна: „Закон тостотримства“ ш „Три доба“. Бастер Китн (у Француској назван још Малок н Фриго) није непознат оним нашим кинофилима чије шнтересовање шде даље од обичног интересовања за стоке поједшнот филма. Они су та запазили из филмова па онот доба кад је он, поред Ал. Сен-Џона (Пикрата), играо мале улоге у Фатијевим комедијама. За осталу тшублику то је био сасвим непознат нов глумац који се Наједном јавља у великим комедијама п који, за чудо, добро ипра,

Код наше публике су филмови Бастера Житна успељи. Можода (у толико више ашто су мање шретходно рекламштрани. У Француској је трговачки конзорциј који је у својим бтоскопским салама давао ове филмове, направио огромну ларму око имена Бастера Шитна; речено је да је то комичар чтред којим сви остали нису ништа, направљен је бољим од Чашлина. Таква реклама «не може много да усше код шублике која г1

има укуса и која зна ствари; Бастер Китнове комедије постигле су успех који збиља заслужују али је поволом тога у филмској штампи поведена јака кампања против тих шроседеа атенција које су удесиле да неколико бољих Харолд Лојдових и Чаплинових филмова неколико месеци не изађу на- тржиште да би само за то време Бастер Китн што боље шрошао. Наша публика баш зато што није очекивала ишта. тенијално, веома је пријатно била (изненађена кад је видела комаде збиља врло духовите.

Жанр Бастер Митнове комике познат нам је. Ови америачки комичари дупују по мало Мак Сенету јер је он први открио све могућности филмске комике и први применио све трикове које је могуће било номислити: само док се на пример Чатлин одавна еманциповао од његових утицаја, ДО Хародл Лојд уноси доста свога специјалног хумора, Бастер Китн је Максенетовој комици додао само две ствари: своју фуиатономтју (ншкада се не смеје) и модерне вицеве у историском филму. У „Закону Гостоприметва“, шрвом његовом комичнеом филму у костимима, имали смо низ познатих американских фтелмаких трикова примењених на доба кад је шрва локомотива пошла кроз Амертку. Неки вицеви морали ву се нарочито удопасти америчкој публици (н. шр. онај кад полиомен на раскшћу, пошто је са тешком муком успео да штропусти са три разне стране двоја кола и један бицикл, забршњуто маше главом и примећује: „Ово раскршће постаје опајсно!"), јер после „Закона Гостопримства“ Бастер Кити даје „Тон доба“, филм који се цео састоји у вицевима те врсте. Имате ту и дактилографкињу преисторијскот доба, и неке таблице у Риму крај којих двоколицама није допуштено да стоје, као данас аутомобилима у Америци крај пожарног хжидрашта, и масу алузија те врсте на данашње Америку. А поред тога још увек Мак Сенет на сва три доба (треноториоко, Римско, модерно) примењен Мак Сенет. Због тога је уосталом филм мање развучен, живљи, и ни на једном месту не осетите досашу, што вам се већ кад гледате „Закон Гостоприметва може десити. __

Од осталих филмова на првом месту треба поменути Рин-ТингТин, један од ретко узбудљивих филмова који би морао да одушеви љубитеље романа Џека Лошдона п Џемса Оливера Карвуда. Јунак филма је пас вучјак Рин-Тин- Тин, бољи и од Браунија и од Стронгхерта које смо једино до сада знали као шсе-глумце. Поред „глуме“ тог савршено дре-

страног пса лепоту филма повећавају дивни снимци снеж-

њих шрадела и америчких густих шума.

Да поменемо, као најбоље филмове за последњих неколико недеља, још само Љубавни аџто са Реџиналдом Дени, филм пун хумора овојственот овоме симпатичном глумцу, познатом нашој шублиши из „Кид Робертса“, затимо Дороти Вернон, историски филм са. Мери Пикфорд у главној улози, најзад Анатола. Овај последњи био је од двојаког интереса: шрво као добар филм, друго као филм из оног доба кад су данашњи старови заједно играли. У мањим или већим улогама видели смо Глориј уСвансон, Агнес Ајрес, Бебе Даншеле, покојног Валас Рида, Теодора Робертса, Теодора, Козлова, Монте Блуа. Режија Цецила де Мила повећала је интересантност комада.

ИСПРАВКЕ

У последњем броју „Покрета“, редови другог пасуса на стр. 382., добро н рђаво сложени, ношпретурани су тако да је целом том пасусу покварен смисао. У ниеправном стању односни пасус гласи:

„Запис о даровима моје рођаке Марије, слично другим највећим делима књижевности, постаје, прочитан, не допуњењем наше приватне лектире него појачањем, проштрењем ни продубљењем, наше животне базе. Таквим делима се живи, Она улазе у састав наше сопствене снате и ми се њима изражавамо. Она су попут стихија силна и вечна не припадајући самима нама него свима, продирући, бев препреке, свуда. Она у невољи и у замору, ит. д.

У чланку Т, Јов. Н. Томића „Друга посета код Шћепана Малог“, стр. 8304, погрешно је у наслову одштамтана година посете о којој је реч. Место 1. новембра 1769. треба да буде 1. новембра 1767 год. “

политичка, књижевна и привредна смотра. Излази сваке суботе. Претплата: за годину дана 200— Дин. за пола године 100— Дин. —, за четврт године 20'ПОКРЕТ Дин.— За иностранство: 400— Дин. годишње. Поједини број 5— Дин, двоструки бројеви 10'— Дин. Огласи по тарифи. Уредништво и Администрација „Покрета“, Косовска 1, Београд. Тел.: 35-05. Власник и уредник Мирко Цветков.

а