Policija

је осигурала председника са 20.000, комесаре са по 8000, а полиц. стражаре са no 4000 марака. Учешће осигураника у плаћању премије незнатно је. Услови осигурања у опште тако су повољни, да остварење његово није скопчано ни с тешкоћама ни с великим материјалним жртвама. У Аустрији на пр. за осигурање жандарма пешака, на случај погибије или сталног телесног онеспособљења у служби, на суму од 1000 кр., плаћа се Р5O кр. годишње; на суму од 2000 кр. 3 кр. ит. д. Коњаник жандармски, због тога што је изложен већој опасности, плаћа 2 —3 кр. више годишње. Сем ових издатака, не плаћа се ништа друго, јер се код тих осигурања не тражи лекарски преглед нити ма какав други спореднн издатак. На тај начин ове су државе успеле, да с једне стране испуне једну хуману дужност, а с друге да придобију за жандармски кор људе, који, кад дужност захте, и живот на жртву приносе. Није онда чудо, што сваки који је походио те земље, с поштовањем говори о њиховим жандармима, као органима безбедности и о примерном реду, за који се ови службеници искрено старају. Потреба ове хумане и корисне установе вак дискусије је у свима модерним полицијама. Код нас се та потреба до данас није истицала и није ни чудо, што се надлежни нису њоме занимали нити што у том погледу учинили. Циљ је ових редака да се истакне и нагласи потреба ове несумњиво корисне установе, чије извођење није скопчано ни са тешкоћама ни са великим материјалним жртвама и да се скрене пажња надлежнима, да је крајње време да се приступи овим мерама, које ће дати за резултат: довољан број добрих и способних кандидата за жандармски кор и гарантију за исправну и до пожртвовања одану службу. Јер не треба се варати и губити из вида: да се исправност, оданост и пожртвовање може тражити само од оних, који неће у тешким и опасним моментима мислити на то, шта ће бити с њиховим неосигураним породицама. Ако се чак узие у обзир статистика таквих несрећних случајева код жандарма за последњих десетину година, видело би се такође, да је ово осигурање пробитачно и потребно.